MOŽE LI NAŠA PLANETA OPSTATI?
Okeani
OKEANI nas ne snabdevaju samo hranom već i mnogim supstancama od kojih se prave lekovi. Oni proizvode više od polovine ukupne količine kiseonika na našoj planeti i apsorbuju ugljen-dioksid, koji je produkt ljudskih aktivnosti. Osim toga, okeani umnogome doprinose regulisanju klime na našoj planeti.
Zagađivanje okeana
Klimatske promene ugrožavaju koralne grebene, ljuskare i ostali živi svet pod vodom. Naučnici predviđaju da će u narednih 30 godina gotovo svi koralni grebeni biti na ivici izumiranja, a od njih zavisi opstanak skoro četvrtine poznatog živog sveta u morima i okeanima.
Stručnjaci procenjuju da čak 90 procenata ptica kojima su okeani izvor hrane u nekom trenutku proguta plastiku i da svake godine milioni morskih životinja stradaju upravo zbog plastike koja je završila u okeanima.
„Nažalost, okeane uzimamo zdravo za gotovo,“ izjavio je generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš 2022, „i trenutno se suočavamo sa onim što bih nazvao ’vanrednim stanjem‘ kada je reč o okeanima.“
Naša planeta je stvorena sa sposobnošću da se sama obnavlja
Okeani i živi svet u njima tako su stvoreni da bi mogli ostati čisti i zdravi kada ih ljudi ne bi preterano zagađivali. U jednoj knjizi se kaže da ukoliko ne bi bilo zagađenja, „prirodni regenerativni procesi u okeanima mogli bi nesmetano da funkcionišu“ (Regeneration: Ending the Climate Crisis in One Generation). Pogledajmo nekoliko primera.
-
Sićušni organizmi poznati kao fitoplankton apsorbuju i skladište ugljen-dioksid – gas za koji se smatra da je najveći uzročnik globalnog zagrevanja. Oni mogu da uskladište skoro istu količinu ugljen-dioksida kao i sve drveće, trava i druge kopnene biljke zajedno.
-
Mikroorganizmi se hrane ostacima uginulih riba, koji bi inače zagadili okean. Zatim ti mikroorganizmi postaju hrana drugim morskim stvorenjima. Zahvaljujući tome, „okeani ostaju čisti i nezamućeni“, stoji na veb-sajtu instituta Smitsonijan u delu o okeanima.
-
Mnoga morska stvorenja imaju takav probavni sistem da mogu smanjiti kiselost morske vode – koja inače šteti koralima, ljuskarima i drugim stvorenjima – tako što je pretvaraju u vodu sa baznim svojstvima.
Ljudski napori
Upotrebom višekratnih kesa i flaša smanjuje se količina plastičnog otpada u okeanima
Ako smeće nikada ne bi dospelo u okean, ne bi imalo šta da se uklanja iz njega. Zato stručnjaci savetuju da se koriste višekratne kese, flaše, posude i pribor, a ne da se plastika samo jednom koristi i da se nakon toga baci.
Ali to nije dovoljno. Nedavno je jedna organizacija za zaštitu životne sredine u toku samo jedne godine u 112 zemalja prikupila 9 200 tona smeća koje su talasi naneli na obale. Međutim, to je samo hiljaditi deo sveg otpada koji svake godine dospe u okean.
U časopisu Nacionalna geografija piše: „Stepen kiselosti okeana došao je do tačke sa koje je gotovo nemoguće da se vrati u normalu. Globalna ekonomija koja počiva na upotrebi jeftinih fosilnih goriva prevelik je zalogaj za morska stvorenja.“
Razlozi za optimizam iz ugla Svetog pisma
„Zemlja je puna svega što si stvorio. U moru, tako velikom i prostranom, žive bezbrojna stvorenja, mala i velika“ (Psalam 104:24, 25).
Naš Stvoritelj je stvorio okeane sa sposobnošću da sami sebe prečišćavaju. Razmislite o sledećem: Pošto on toliko dobro poznaje kako funkcionišu okeani i živi svet u njima, zar nije logično zaključiti da ima sposobnost da popravi svu štetu koja im je naneta? Pogledajte članak „Bog obećava da će naša planeta opstati“ na 15. strani.
