Zagađen vazduh može imati kobne posledice po život na zemlji. Samo jedan procenat svetskog stanovništva udiše vazduh koji udovoljava bezbednosnim standardima Svetske zdravstvene organizacije.

Zagađen vazduh je uzrok mnogih respiratornih i kardiovaskularnih bolesti, kao i raka pluća. Takođe je krivac i za prevremenu smrt oko 7 000 000 ljudi svake godine.

Naša planeta je stvorena sa sposobnošću da održava konstantnu količinu čistog vazduha koji je neophodan za opstanak svih živih organizama. Prirodni procesi koji su zaslužni za to mogu efikasno da funkcionišu sve dok stepen zagađenja ne prelazi neke granice. Pogledajmo nekoliko primera.

• Svima nam je poznato da šume apsorbuju ugljen-dioksid iz vazduha. Međutim, manje je poznata činjenica da priobalna područja na kojima raste mangrovo drveće čine to još bolje. Mangrovo drveće može apsorbovati pet puta više ugljen-dioksida nego kišne šume.

• Nedavne studije su pokazale da neke velike alge, kao što je morska trava, ne samo da apsorbuju ugljen-dioksid iz vazduha već ga i zakopavaju. Listovi morske trave imaju mehure koji su ispunjeni vazduhom i zahvaljujući tome ona može da pluta i prelazi velike razdaljine. Kad se nađe daleko od obale, mehuri pucaju, morska trava puna ugljen-dioksida tone na morsko dno i tu ugljen-dioksid ostaje zakopan vekovima.

• Naša atmosfera ima sposobnost da se oporavi od velikog stepena zagađenja, što je bilo očigledno tokom pandemije koronavirusa. Tokom 2020. godine, mnoge fabrike širom sveta su gotovo prestale sa radom i upotreba motornih vozila je svedena na minimum, što se odmah odrazilo na kvalitet vazduha. Prema Svetskom izveštaju o kvalitetu vazduha za 2020, više od 80 procenata zemalja koje su obuhvaćene istraživanjem izvestilo je da je u jeku pandemije vazduh bio čistiji.

Vlasti zahtevaju od velikih kompanija da smanje emisiju štetnih gasova. Osim toga, naučnici i dalje otkrivaju nove načine da se razgrade štetne materije koje nastaju kao posledica zagađenja. Na primer, jedan proces podrazumeva da neki mikroorganizmi razgrađuju zagađujuće materije i pretvaraju ih u netoksične supstance. Takođe, stručnjaci savetuju da se pešači ili vozi bicikl umesto auta i da se štedi energija u domaćinstvu.

Međutim, očigledno je da to nije dovoljno, što je potvrdio i izveštaj iz 2022. koji su sastavile međunarodne organizacije, među kojima su Svetska zdravstvena organizacija i Svetska banka.

U tom izveštaju je stajalo da je 2020. godine trećina svetskog stanovništva uglavnom koristila goriva i uređaje koji zagađuju vazduh. Na mnogim područjima samo nekolicina može sebi da priušti nove šporete i ima mogućnost da koristi neke druge vrste goriva.

„Ovako kaže pravi Bog Jehova, Stvoritelj neba [. . .] onaj koji je rasprostro zemlju i načinio sve što je na njoj, onaj koji daje dah ljudima koji žive na njoj“ (Isaija 42:5).

Bog je stvorio vazduh koji udišemo i prirodne procese za njegovo prečišćavanje. Pošto on ima neograničenu moć i mnogo voli ljude, zar nije logično zaključiti da će nešto preduzeti povodom zagađenja vazduha? Pogledajte članak „Bog obećava da će naša planeta opstati“.