JARKE boje su se razlile nebom iznad šume kada je jato ptica poletelo. Takav veličanstveni prizor zadivio je evropske istraživače koji su stigli u srednju i južnu Ameriku krajem 15. veka. Ono što su videli bile su are, papagaji dugog repa koji naseljavaju tropska područja američkog kontinenta. Ubrzo su se na mapama tog dela sveta ucrtavale slike ovih prelepih stvorenja, koja su postala simbol novopronađenog raja.

I mužjaci i ženke are imaju perje živih boja, što nije uobičajeno među pticama. Are su takođe inteligentne, društvene ptice koje se oglašavaju glasnim i prodornim kricima. U jatima od oko 30 jedinki rano ujutru napuštaju svoja gnezda u potrazi za semenjem, tropskim voćem i drugom hranom. Kao i svi papagaji, are koriste svoje kandže da bi sakupljale hranu koju zatim uzimaju svojim velikim povijenim kljunom. Njime čak mogu da probiju tvrdu ljusku orašastih plodova. Nakon jela, obično se sakupljaju na liticama ili obalama reka gde kljucaju glinu, što im pomaže da neutrališu toksine iz hrane i obezbede potrebne hemijske elemente.

 Are uglavnom pronalaze jednog partnera za ceo život i zatim zajedno brinu o mladima. Svoja gnezda prave u dupljama drveća, u rupama na obalama reka, u termitnjacima ili u pećinama i pukotinama na liticama, gde se mogu videti parovi kako jedno drugom čiste perje. Iako su mladi potpuno odrasli već sa šest meseci, ostaju s roditeljima oko tri godine. U divljini, are žive 30 do 40 godina, ali u zatočeništvu mogu živeti i do 60 godina. Postoji oko 18 vrsta, a na slikama su prikazane samo neke.