MEDONOSNA pčela može sleteti pod bilo kojim uglom bez ikakvih problema. Kako joj to uspeva?

Razmislite o sledećem: Da bi pčela bezbedno sletela, mora se zaustaviti pre kontakta s površinom. Iz naše perspektive, logično bi bilo da se to postigne tako što se brzina letenja smanjuje u odnosu na odstojanje od cilja. To bi možda funkcionisalo kod čoveka koji ima binokularni vid, koji mu omogućava da procenjuje udaljenost. Međutim, ta metoda ne funkcioniše kod većine insekata jer oni imaju složene oči koje ne stvaraju trodimenzionalnu sliku, te ne mogu meriti odstojanje od cilja.

Pčele se najverovatnije oslanjaju na jednostavnu činjenicu da predmet izgleda veće što mu se više približavaju. Eksperimenti vršeni na Australijskom nacionalnom univerzitetu pokazuju da pčele postepeno smanjuju brzinu letenja tako da stopa uvećanja predmeta ostaje konstantna. Naime, što se ona više približava cilju to više usporava, tako da se nadomak cilja njena brzina smanji skoro do nule i tako ona bezbedno sleti.

U jednom naučnom časopisu stoji: „Jednostavnost ove strategije sletanja [...] čini je idealnom za primenu u programiranju letećih robota“ (Proceedings of the National Academy of Sciences).

Do kakvog ste zaključka došli? Da li je sposobnost pčele da bezbedno sleće nastala evolucijom ili je delo Stvoritelja?