SVETO PISMO nije knjiga koja se bavi naukom, ali ono što u njoj piše o svetu prirode u skladu je s naučnim činjenicama. Pogledajmo neke primere iz meteorologije i genetike.

METEOROLOGIJA — NASTANAK KIŠE

U Svetom pismu stoji: „[Bog] crpi kapi vode i podiže ih u visinu, i one se cede odozgo kao kiša i magla njegova, tada oblaci kaplju“ (Jov 36:27, 28).

Ovim rečima se opisuju tri faze u kojima se odvija kruženje vode u prirodi. Bog „crpi kapi vode“ u tom smislu što je on taj koji je stvorio Sunce, usled čije toplote voda (1) isparava. Vodena para se zatim (2) kondenzuje, stvarajući oblake u kojima nastaju kišne kapi koje potom (3) padaju na zemlju. Meteorolozi čak ni dan-danas ne razumeju u potpunosti ovaj proces, zbog čega i dalje stoji pitanje: „Ko može razumeti oblake?“ (Jov 36:29). Međutim, Bog tačno zna kako funkcioniše ovaj proces jer ga je on pokrenuo. Očigledno je biblijski pisac bio nadahnut od Boga, čim je umeo tačno da opiše kruženje vode u prirodi hiljadama godina pre nego što su naučnici ustanovili da ono postoji.

GENETIKA — RAZVITAK LJUDSKOG EMBRIONA

Biblijski pisac David je Bogu uputio sledeće reči: „Oči su tvoje videle dok sam zametak bio, u knjizi su tvojoj svi delovi njegovi bili zapisani“ (Psalam 139:16). David je još pre 3 000 godina poetskim jezikom rekao da se embrion razvija po uputstvima zapisanim u jednoj „knjizi“.

Tek sredinom 19. veka je austrijski botaničar Gregor Mendel otkrio osnovne principe genetike. Kasnije je utvrđeno da se sve neophodne informacije za rast i razvoj organizma nalaze u genomu. Naučnici su započeli projekat sekvenciranja ljudskog genoma s ciljem da ga „pročitaju“, to jest odrede tačan redosled genetskih informacija u njemu. Ovaj dugogodišnji projekat je konačno završen u aprilu 2003. Naučnici kažu da je naš genetski kôd uređen sistematski, baš kao što su i pojmovi u jednom rečniku poređani po utvrđenom redosledu. Zahvaljujući ovim informacijama, svaki deo embriona — mozak, srce, pluća, ruke i noge — razvija se po određenom redosledu i u tačno određeno vreme. Sasvim je prikladno što naučnici genom nazivaju „knjigom života“. Kako to da se i biblijski pisac isto izrazio kada je govorio o nastanku ljudskog embriona? On je priznao da to nije bila njegova mudrost, rekavši: „Duh Jehovin govorio je preko mene, reč njegova bila je na mom jeziku“ * (2. Samuilova 23:2).

VEOMA je teško, gotovo i nemoguće, predvideti kada će i kako neka vlast doživeti uspon ili pad. Zato je vredno pažnje što je u Bibliji mnogo unapred i s neverovatnom preciznošću bilo prorečeno kako će neke svetske sile i gradovi biti osvojeni. Osmotrimo sada dva primera.

VAVILON

Drevni Vavilon je bio glavni grad moćnog carstva koje je vekovima vladalo zapadnom Azijom. U jednom periodu je čak bio i najveći grad na svetu. Bog je proroka Isaiju nadahnuo da zapiše šta će se dogoditi 200 godina kasnije, naime, da će kralj po imenu Kir osvojiti Vavilon i da će taj grad zauvek ostati pust (Isaija 13:17-20; 44:27, 28; 45:1, 2). Da li se ovo proročanstvo ispunilo?

Jedne oktobarske noći 539. pre n. e., upravo je kralj Kir Veliki osvojio Vavilon. S vremenom su kanali koji su ranije navodnjavali tu plodnu zemlju bili zanemareni i presušili su. Do 200. n. e., to područje se pretvorilo u pustoš. Vavilon je i dan-danas u ruševinama. Tačno se ispunilo ono što je Biblija prorekla (Jeremija 50:13).

Kako je biblijski pisac Isaija mogao znati šta će se dogoditi dva veka kasnije? On je rekao da je dobio viziju od Boga. U Bibliji je napisao da je to bila „objava protiv Vavilona koju je Isaija, Amosov sin, video u viziji“ (Isaija 13:1).

NINIVA

Niniva, prestonica Asirskog carstva, bila je pravo arhitektonsko čudo drevnog doba. Imala je široke ulice, parkove, hramove i raskošne palate. Međutim, prorok Sofonija je rekao da će taj sjaj biti kratkog veka. Predvideo je da će se ovaj veličanstveni grad „u pustoš pretvoriti, u bezvodni kraj poput pustinje“ (Sofonija 2:13-15).

Ovo proročanstvo se ispunilo u sedmom veku pre n. e., kada su Vavilonci i Međani potpuno uništili Ninivu. Prema jednoj biblijskoj enciklopediji, ovaj poraženi grad je „ležao zaboravljen 2 500 godina“. U jednom periodu se čak sumnjalo da je Niniva ikada postojala. Arheolozi su tek u 19. veku iskopali njene ruševine. Danas su ostaci ovog grada prepušteni propadanju i vandalizmu, „zbog čega bi ovog puta mogli zauvek nestati“, upozorava jedna organizacija za zaštitu kulturne baštine (Global Heritage Fund).

Kako je Sofonija toliko unapred mogao proreći šta će se desiti s Ninivom? U Bibliji piše: „Jehovina reč [...] je došla Sofoniji“ (Sofonija 1:1).

SVETO PISMO pruža jasne i logične odgovore na važna životna pitanja. Osmotrimo nekoliko primera.

ZAŠTO IMA TOLIKO ZLA I PATNJE?

Sveto pismo nas ne ostavlja u neznanju kada je reč o uzroku patnje. U njemu stoji:

1. „Čovek vlada nad čovekom na nesreću njegovu“ (Propovednik 8:9).

   Ljudi pate zbog toga što vlasti nisu u stanju da reše probleme čovečanstva.

2. „Vreme nevolje i nepredviđeni događaji snalaze svakoga“ (Propovednik 9:11).

   „Nepredviđeni događaji“, kao što su ozbiljna bolest, saobraćajne nesreće ili prirodne katastrofe, mogu zadesiti bilo koga, bilo kada i bilo gde.

3. „Preko jednog čoveka [je] u svet ušao greh i preko greha smrt“ (Rimljanima 5:12).

   Bog nije stvorio prvog čoveka i prvu ženu tako da budu nesavršeni i smrtni. Kako stih kaže, greh je „ušao“ u svet tek kada su prvi ljudi postali neposlušni Stvoritelju.

Osim što navodi uzroke patnje, Sveto pismo nam otkriva i da te nevolje neće trajati zauvek. U njemu je zapisano da će Bog otkloniti sve zlo. On će „obrisati svaku suzu s [naših] očiju i smrti više neće biti, ni tuge, ni jauka, ni bola više neće biti“ (Otkrivenje 21:3, 4).

ŠTA SE DEŠAVA S ČOVEKOM NAKON SMRTI?

Biblija daje nedvosmislen odgovor na to pitanje. Ona jasno kaže da čovek nakon smrti nije svestan ničega — on jednostavno prestaje da postoji. U njoj piše: „Živi su svesni toga da će umreti, a mrtvi nisu svesni ničega“ (Propovednik 9:5). Kad čovek umre, tada „propadnu sve misli njegove“ (Psalam 146:4). Pošto mozak prestaje da funkcioniše, sve naše misli i sva naša osećanja nestaju. Takođe, naša čula više ne postoje. Zbog toga je nemoguće da nakon smrti i dalje vidimo, čujemo i razmišljamo.

U Bibliji ne nalazimo samo odgovor na to šta se dešava s čovekom posle smrti, već i obećanje da će oni koji spavaju smrtnim snom uskoro biti vraćeni u život (Osija 13:14; Jovan 11:11-14).

ŠTA JE SMISAO ŽIVOTA?

Kao što smo već spomenuli, Bog je podario život muškarcu i ženi (Postanak 1:27). Zato je prvi čovek, Adam, nazvan Božjim sinom (Luka 3:23, 38). Bog ga je stvorio sa svrhom — da zauvek živi srećnim i ispunjenim životom na zemlji i da  bude prisan s njim kao sa svojim nebeskim Ocem. Zato čovek i ima urođenu potrebu za duhovnošću, to jest željom da sazna više o svom Stvoritelju. On može biti srećan samo ako zadovolji tu potrebu. To potvrđuju sledeće reči iz Biblije: „Srećni su oni koji su svesni svojih duhovnih potreba“ (Matej 5:3).

U njoj još piše: „Srećni su oni koji slušaju Božju reč i drže je!“ (Lu 11:28). Dakle, Biblija nam pomaže da upoznamo Boga, da imamo srećan i ispunjen život i daje nam nadu da ćemo imati neuporedivo bolji život u budućnosti.

BROJNI dokazi potvrđuju da Sveto pismo nije samo obično književno delo. Mnogi su se na osnovu njih uverili da je ova knjiga zaista Božja Reč. Bog se putem nje obraća ljudima i poziva nas da ga upoznamo i da budemo njegovi prijatelji. U Bibliji piše: „Približite se Bogu, i on će se približiti vama“ (Jakovljeva 4:8).

Baš kao što čitajući neku knjigu možemo zaviriti u um njenog autora, tako i čitajući Bibliju možemo saznati kako njen autor, Jehova Bog, razmišlja. To znači da svako od nas može upoznati samog Stvoritelja! Samo neke od stvari koje možemo saznati iz Biblije su:

• Kako se Bog zove i kakav je.

• Šta Bog namerava da učini za čovečanstvo.

• Kako možemo postati Božji prijatelji.

Da li biste želeli da saznate nešto više? Jehovini svedoci će vam rado pomoći u tome putem besplatnog biblijskog kursa. Tako ćete još bolje upoznati autora Biblije — Jehovu Boga.