OKRUŽENA veoma visokim, ledom prekrivenim planinama, Kirgizija je smeštena u srednjoj Aziji. Graniči se sa Kazahstanom, Uzbekistanom, Tadžikistanom i Kinom. Skoro 90 posto njene teritorije čine planine. Najviši planinski venac je Tjanšan, čiji se najviši vrh nalazi na nadmorskoj visini od 7 439 metara. Svega 4 posto površine Kirgizije zauzimaju šume. Zato je zanimljivo što se jedna od najvećih samoniklih orahovih šuma na svetu nalazi baš u ovoj zemlji.

Izražavanje gostoljubivosti i poštovanja je ono po čemu je kirgiski narod prepoznatljiv. U Kirgiziji je uobičajeno da se starijim osobama persira i da im se ustupi mesto u javnom prevozu. Starijima se takođe daje počasno mesto za stolom.

Kirgizi obično imaju troje ili više dece. Najmlađi sin najčešće ostaje da živi s roditeljima i nakon ženidbe, i on brine o njima kad ostare.

 Devojčice se odmalena uče kućnim poslovima, zahvaljujući čemu su već u tinejdžerskim godinama potpuno sposobne da vode domaćinstvo. Uobičajeno je da se za mladu daje miraz, koji uglavnom čine posteljina, prekrivači, svakojaka odeća i ručno tkani ćilimi. Mladoženja plaća cenu za nevestu, dajući njenim roditeljima određenu količinu novca ili stoke.

Kako za radosne proslave tako i za sahrane, sprema se ovčije ili konjsko pečenje. Tačno se zna koji deo mesa kome sleduje, u zavisnosti od godina i društvenog statusa. Tu opet dolazi do izražaja koliko je u ovoj kulturi važno poštovanje. Takođe se služi bešbarmak, kirgisko nacionalno jelo koje se jede prstima.