• Vaš sin se ponaša kao da je glavni, a tek mu je deset godina!

• Misli da svi treba da titraju oko njega.

Pitate se: „U šta se pretvorilo ovo moje dete? Hoću ja da on ima samopouzdanja, ali ne i da misli da se sve vrti oko njega!“

Da li je moguće poučiti decu da nisu centar sveta, a pritom im ne narušiti samopouzdanje?

Proteklih decenija vladao je jedan trend u odgajanju dece. Mislilo se da im treba u svemu ugađati, obasipati ih pohvalama i kada to ne zavrede i vrlo retko ih kažnjavati. Smatralo se da će jedino tako deca postati sigurna u sebe. Ali kakvom se pokazala ta metoda vaspitanja? U knjizi Generation Me stoji: „Takav odgoj je umesto stabilne i srećne dece stvorio male narcise.“

Mnogima koji su u detinjstvu bili obasipani pohvalama, kasnije u životu bilo je teže da podnesu razočaranja, kritike i lične neuspehe. Pošto su od detinjstva usredsređeni samo na svoje želje, teško im je da izgrade čvrste veze. Zato su mnogi od njih anksiozni i depresivni.

Osećanje lične vrednosti se u deci ne stvara kad ih dižete u nebesa već kad ona nešto zaista postignu. A da bi u nečemu uspela, nije dovoljno samo da veruju u sebe, već moraju da zavrnu rukave i malo se pomuče (Poslovice 22:29). Takođe treba da nauče da misle na druge i cene ih (1. Korinćanima 10:24). Teško da će dete biti spremno na bilo šta od toga ako ima previsoko mišljenje o sebi — ono mora biti ponizno.

Pohvalite dete kada to zasluži. Ako vaša ćerka dobro uradi kontrolni, pohvalite je. Ako pak dobije lošu ocenu, nemojte svaliti krivicu na nastavnika. To joj neće pomoći  da bude ponizna. Mnogo je bolje pustiti je da nauči nešto iz toga i popravi se. Pohvalu ostavite za drugi put, kada stvarno uradi nešto dobro.

Ne ustručavajte se da ga ispravite. To ne znači da treba da ga grdite za svaku sitnicu (Kološanima 3:21). Ali nešto što stvarno nije u redu ne treba tolerisati, bilo da su u pitanju loše ponašanje ili pogrešni stavovi. U suprotnom bi to moglo postati deo njegovog karaktera.

Šta ako, na primer, primetite da vaš sin voli da se pravi važan? Ako mu ne biste ništa rekli, ne bi shvatio da je to loše i time bi samo odbijao druge od sebe. Zato mu objasnite da, ako tako nastavi, drugi neće imati dobro mišljenje o njemu i da ga to samo može dovesti u neprijatnu situaciju (Poslovice 27:2). Ukažite mu i na to da čovek koji je svestan svoje vrednosti nema potrebu da se hvali. Važno je da sve ove savete dajete s blagošću i ljubavlju. Tako ćete poučiti dete da bude ponizno, a pritom nećete narušiti njegovo samopoštovanje. (Biblijska misao: Matej 23:12.)

Pripremite svoje dete za život. Ukoliko mu ispunjavate svaku želju, misliće da će se svi tako ophoditi prema njemu, što nije realno. Zato, kada zatraži nešto što ne možete da mu priuštite, objasnite mu zašto svako mora živeti u okviru svojih mogućnosti. Ako nemate para da ga pošaljete na ekskurziju ili odete na letovanje, recite mu da u životu niko nema sve što poželi i objasnite mu šta vama pomaže da ostanete zadovoljni i kada nemate nešto što želite. Nemojte držati dete pod staklenim zvonom jer mu tako nećete pomoći da bude spremno za probleme koje život nosi sa sobom. (Biblijska misao: Poslovice 29:21.)

Učite ga da misli na druge. Pokažite detetu da je tačna izreka da „više usrećuje davanje nego primanje“ (Dela apostolska 20:35). Kako to možete uraditi? Sedite i porazgovarajte kome biste mogli pomoći. Na primer, kome treba doneti nešto iz prodavnice, popraviti mu nešto u kući ili ga negde odvesti? Povedite dete sa sobom dok budete obavljali neke od tih stvari. Tako će ono videti kakvu radost vama pričinjava pomaganje drugima. Svojim ličnim primerom ćete najefikasnije poučiti dete da ne bude koncentrisano samo na sebe. (Biblijska misao: Luka 6:38.)