Mnogi misle da je pred onima koji su dobro obrazovani i bogati sigurna budućnost. Veruju da će univerzitetsko obrazovanje biti od koristi njima, njihovim porodicama, firmama u kojima budu radili, kao i društvu u celini. Osim toga, smatraju da će zahvaljujući obrazovanju naći dobro plaćen posao i da su oni koji dobro zarađuju u suštini srećni.

Džang Čen iz Kine kaže: „Smatrao sam da će me fakultetsko obrazovanje izvući iz siromaštva i da će mi dobro plaćen posao doneti sreću i uspeh u životu.“

U težnji za boljim životom, mnogi žele da pohađaju čuvene univerzitete, možda čak i u inostranstvu. Takav trend je bio u porastu sve dok međunarodna putovanja nisu ograničena zbog izbijanja pandemije koronavirusa. Pre otprilike deset godina u izveštaju Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj pisalo je sledeće: „Više od polovine onih koji studiraju u inostranstvu dolazi iz Azije.“

Roditelji se često mnogo žrtvuju da bi im deca studirala u inostranstvu. Ćišijang sa Tajvana kaže: „Moji roditelji nisu bili imućni, ali su sve četvoro dece školovali u Sjedinjenim Državama.“ Da bi sve to finansirali, poput mnogih drugih bili su u velikim dugovima.

Obrazovanje u izvesnom smislu može poboljšati život, ali je činjenica da ne donosi uvek očekivane rezultate. Na primer, mnogi koji su se godinama žrtvovali i ozbiljno zadužili, ne mogu da nađu posao kakav bi želeli. Rejčel Mui za singapurski Business Times kaže: „Sve je više fakultetski obrazovanih ljudi koji ne mogu da nađu posao.“ Đijenđe sa Tajvana koji inače ima doktorat kaže: „Mnogima ne preostaje ništa drugo nego da prihvate posao koji ne odgovara njihovom stepenu obrazovanja.“

Čak i oni koji su uspeli da nađu posao u svojoj profesiji možda imaju osećaj da u životu nisu postigli ono čemu su se nadali. Niran se posle završenih studija u Velikoj Britaniji vratio u Tajland i uspeo je da nađe posao u svojoj struci. „Kao što sam i očekivao, diploma mi je pomogla da nađem bolje plaćen posao. Međutim, veća plata podrazumeva više rada i više vremena provedenog na poslu. Na kraju su u kompaniji u kojoj sam radio mnogi dobili otkaz, uključujući i mene. Shvatio sam da nijedan posao nije siguran.“

Čak i oni koji su bogati ili su takoreći postigli neki uspeh u životu imaju problema u porodici, ozbiljnih bolesti i finansijskih briga. Kacutoši iz Japana kaže: „Imao sam dosta novca ali sam bio nesrećan jer su drugi bili ljubomorni i loše su se ophodili prema meni.“ Lem iz Vijetnama kaže: „Mnogi žele dobro plaćen posao da bi se finansijski obezbedili, ali to često ima suprotan efekat jer imaju još više briga, a neki se čak razbole i postanu depresivni.“

Poput Frenklina, mnogi su došli do zaključka da u životu ima važnijih stvari od težnje za bogatstvom i dobrim obrazovanjem. Zato neki od njih bolju budućnost ne traže u materijalnim stvarima već u tome da budu dobri ljudi i da čine dobro drugima. Da li im to garantuje lepšu budućnost? O tome će biti reči u sledećem članku.