ZAMISLITE SLEDEĆE: U obilasku ste arheološkog muzeja i prolazite pored raznih eksponata. Na većini se vide tragovi minulih dana, okrnjeni su i oštećeni, a nekima nedostaje i poveći deo. Međutim, pažnju vam privlači jedan antikvitet koji odudara od drugih — neverovatno je očuvan, a rezbarija koja ga krasi maltene je netaknuta. „Da li je ovaj predmet novijeg datuma?“, pitate kustosa. „Ne“, odgovara on, „zapravo je stariji od svih ostalih, a nije ni restauriran.“ „Mora da je bio dobro zaštićen“, kažete na to. „Baš naprotiv, bio je izložen najgorim vremenskim uslovima. I ne samo to, mnogi su pokušavali da ga unište.“ Sada ste u čudu i pitate se: „Od čega li je napravljen?“

Bibliju možemo uporediti s tim dobro očuvanim antikvitetom. To je drevna knjiga — jedna od prvih u istoriji čovečanstva. Naravno, postoje i druga stara dela. Ali poput okrnjenih predmeta u muzeju, mnogi stari rukopisi nisu odoleli zubu vremena — neki su oštećeni, od nekih su ostali samo fragmenti, a u mnogim slučajevima je ono što piše u njima davno prevaziđeno. Na primer, s vremenom je dokazano da su „naučne“ tvrdnje iznesene u nekima od njih pogrešne i da saveti o zdravlju koji se u njima nalaze zapravo mogu ugroziti život.

Međutim, Biblija je potpuno drugačija od tih dela. Premda je njeno pisanje započeto pre više od 3 500 godina, nijedan njen deo nije izgubljen. Mnogo toga je pretilo njenom opstanku — bila je spaljivana, stavljana na spisak zabranjenih knjiga i oštro kritikovana — ali svim tim napadima je uspešno odolela. Ne samo što nova  saznanja nisu opovrgla ono što u njoj stoji, već su pokazala da je ona bila daleko ispred svog vremena. (Videti okvir „Zastarela ili ispred svog vremena?“)

Možda se pitate kako Biblija može koristiti savremenom čoveku. Razmislite o tome šta sve danas pogađa čovečanstvo — ratovi, zagađenje životne sredine, kriminal i korupcija. U nastavku će biti reči o nekim principima o kojima govori Biblija. Dok ih budemo razmatrali, razmislite da li bi situacija u svetu bila bolja ako bi ljudi živeli po njima?

MIROLJUBIVOST

„Srećni su mirotvorci, jer će biti nazvani Božjim sinovima“ (Matej 5:9). „Ako je moguće, koliko od vas zavisi, budite u miru sa svim ljudima“ (Rimljanima 12:18).

MILOSRÐE, OPRAŠTANJE

„Srećni su milosrdni, jer će im biti ukazano milosrđe“ (Matej 5:7). „Podnosite jedni druge i spremno opraštajte jedni drugima ako neko ima pritužbu na nekoga. Kao što je Jehova * spremno oprostio vama, tako činite i vi“ (Kološanima 3:13).

JEDNAKOST MEÐU LJUDIMA

„Od jednog čoveka načinio je [Bog] sav ljudski rod da prebiva po celoj zemlji“ (Dela apostolska 17:26). „Bog nije pristran, nego iz svakog naroda prihvata onog ko ga se boji i čini što je pravedno“ (Dela apostolska 10:34, 35).

BRIGA O ŽIVOTNOJ SREDINI

„Jehova Bog je uzeo čoveka i smestio ga u edenski vrt da ga obrađuje i da se brine o njemu“ (Postanak 2:15). Doći će vreme „da se unište oni koji zemlju uništavaju“ (Otkrivenje 11:18).

VISOKE MORALNE VREDNOSTI

„Čuvajte se svakog lakomstva, jer čak i kad neko ima obilje, njegov život ne proizlazi iz onoga što ima“ (Luka 12:15). „Neka se blud i svaka nečistoća ili pohlepa i ne spominju među vama, kao što dolikuje svetima“ (Efešanima 5:3).

POŠTENJE, MARLJIVOST

„U svemu želimo da pošteno postupamo“ (Jevrejima 13:18). „Ko je krao, više da ne krade, nego neka vredno radi“ (Efešanima 4:28).

HUMANOST

„Tešite potištene duše, pomažite slabima, budite dugotrpljivi sa svima“ (1. Solunjanima 5:14). Važno je „brinuti se za siročad i udovice u njihovoj nevolji“ (Jakovljeva 1:27).

Biblija ne samo što nabraja ove principe, već nas i poučava kako da ih sprovedemo u delo. Kada bi više ljudi živelo po tome, mnogi problemi u svetu bili bi rešeni. Dakle, očigledno je da biblijska načela i danas imaju svoju vrednost i da su nam potrebnija više nego ikada ranije. Ali može li Biblija pomoći i nama lično?

Isus, najmudriji čovek koji je ikada živeo, jednom je rekao: „Mudrost opravdavaju njena dela“ (Matej 11:19). Dakle, da li je neki savet mudar ili ne, vidi se po tome da li donosi dobre rezultate kad se primeni. Prema tome, ako je Biblija zaista knjiga mudrosti, njeni saveti bi trebalo da nam pomognu da izađemo na kraj sa životnim problemima. Da li je ona stvarno korisna? Pogledajmo to na jednom primeru iz stvarnog života.

Delfina * je vodila aktivan i ispunjen život. Međutim, iznenada se suočila s nizom tragedija. Umrla joj je 18-godišnja ćerka, brak joj se raspao i ostala je bez igde ičega. „Čitav svet mi se srušio“, kaže ona, „više nisam imala ni ćerku, ni muža ni dom. Osećala sam se potpuno bezvredno i nisam imala ni volje ni snage da se borim niti nadu da će mi se ikada više nešto dobro desiti.“

Delfina je na svojoj koži osetila koliko su istinite sledeće reči: „Dani naši traju sedamdeset godina, a kod snažnijih osamdeset godina. Ipak samo nevolju i patnju donose, jer brzo prolaze i mi odlećemo“ (Psalam 90:10).

Ona je u tim teškim trenucima potražila pomoć u Bibliji i iskusila je koliku moć ima ta  stara knjiga. Kao što ćemo videti u naredna tri članka, i mnogi drugi su zahvaljujući biblijskim savetima uspešno savladali životne probleme. Biblija je potpuno drugačija od svih drugih knjiga — njeni saveti ne zastarevaju. U čemu je tajna njene neprolazne vrednosti? U njoj su zapisane Božje misli, a ne ljudske (1. Solunjanima 2:13).

Možda biste se i vi složili s tim da je život kratak i nepredvidiv. Gde vi pronalazite utehu i savete kad vas pritisnu problemi? Osmotrimo sada kako uz pomoć Biblije možemo:

1. izbeći probleme,

2. rešiti već postojeće probleme i

3. živeti s problemima koje ne možemo rešiti.

Na narednim stranicama ćemo se pozabaviti tom tematikom.