Rouz kaže: „Imam genetski poremećaj zbog kog trpim učestale i jake bolove. Moj život više nije ni nalik onome što je nekada bio.“ Teško joj pada što često ne može da se koncentriše na proučavanje Biblije i slične aktivnosti. Mnogo su joj značile Isusove reči zabeležene u Mateju 19:26: „Bogu je sve moguće.“ Rouz se prilagodila situaciji i nastavila da proučava, ali na drugačiji način. Pošto zbog bolova ponekad uopšte ne može da čita, počela je da sluša audio-snimke Biblije i biblijske literature. * „Ne mogu ni da zamislim kako bih crpla snagu iz Biblije da mi nije te pomoći.“

Kada Rouz obuzme tuga što ne može da radi isto što i nekada, utehu nalazi u 2. Korinćanima 8:12, gde piše: „Davanje je naročito dobrodošlo ako neko daje spremno. Od svakoga se očekuje da daje ono što ima, a ne ono što nema.“ Te reči su uverile Rouz da je Bog zadovoljan njome, jer daje sve od sebe u okviru svojih mogućnosti.

Delfina, koju smo ranije spomenuli, kaže: „Kad mi je ćerka umrla, mislila sam da ću i ja  umreti od tuge. Sve se promenilo.“ Delfinu je utešio Psalam 94:19, u kom stoji: „Kad se u meni umnože misli nespokojne, utehe tvoje miluju dušu moju.“ Ona kaže: „Molila sam se Jehovi da mi pomogne da se setim šta bih mogla da radim što će mi ublažiti bol.“

Odlučila je da se bavi nečim što će biti korisno za druge i prionula je na posao. Ona je tu odluku objasnila jednim poređenjem. Sebe je uporedila sa kredom kojom se može pisati čak i kad je slomljena. Iako se osećala slomljeno, znala je da može biti od koristi drugima. Ona kaže: „Shvatila sam da je upravo u onim trenucima kada sam koristila biblijske stihove da utešim nekoga, Jehova u stvari tešio mene.“ Napravila je spisak biblijskih ličnosti koje su se borile s periodima tuge. „Svi oni su utehu nalazili u molitvi.“ Delfina je shvatila i da joj „Biblija neće biti od pomoći ako samo stoji na polici“.

Proučavajući Bibliju, Delfina je naučila da ne treba da živi u prošlosti već da treba da se usredsredi na budućnost. A nadu joj ulivaju i Dela apostolska 24:15, u kojima se otkriva da će „Bog uskrsnuti i pravednike i nepravednike“. Delfina kaže: „Naš nebeski otac, Jehova, ima svoj plan i uverena sam da neće zaboraviti ni nas dve. Jedva čekam da je vidim. Već mogu da nas zamislim kako pričamo u bašti. To je u mojim mislima tako jasno kao sećanje na trenutak kad sam je prvi put ugledala.“