Sasvim je prirodno želeti ovako nešto. Sveto pismo otkriva da nam je Bog usadio tu želju (Propovednik 3:11). U njemu stoji i da je Bog ljubav (1. Jovanova 4:8). Da li bi nas tako dobar Bog stvorio sa željom da živimo večno ako je to nemoguće?

Nikom nije prijatno kada se spomene smrt. Biblija je čak naziva neprijateljem (1. Korinćanima 15:26). Pre ili kasnije, ona svakoga stigne. Ljudi uglavnom ne vole da razmišljaju o smrti. I sama pomisao na nju ih plaši. Da li će taj neprijatelj ikada biti pobeđen?

Da li biste se iznenadili kad biste čuli da Božja zamisao nije bila da ljudi umiru? Na samom početku Biblije, u knjizi Postanak, nalazi se dokaz da je Bog želeo da ljudi žive zauvek na zemlji. Jehova * Bog je uložio mnogo truda da bi pripremio zemlju da ljudi žive na njoj. Zatim je stvorio prvog čoveka, Adama, i smestio ga u rajski vrt. Nakon toga, „Bog je pogledao sve što je načinio i bilo je veoma dobro“ (Postanak 1:26, 31).

 Bog je stvorio Adama savršenog, po svojoj slici (Ponovljeni zakoni 32:4). Adamova žena, Eva, takođe nije imala nijednu manu, ni telesnu ni mentalnu. Jehova im je rekao: „Rađajte se i množite se, napunite zemlju i sebi je podložite, i vladajte nad morskim ribama i stvorenjima koja lete po nebu i nad svim stvorenjima što se miču po zemlji“ (Postanak 1:28).

Trebalo je vremena da se ljudska porodica proširi po čitavoj zemlji. Eva bi rađala decu i ta deca bi odrasla i imala svoju decu, i tako sve dok zemlja ne bi bila potpuno nastanjena, kako je Bog i nameravao (Isaija 45:18). Da li bi Jehova tako nešto rekao Adamu i Evi da je mislio da žive samo toliko da vide svoju unučad, možda još i praunučad i nikada ne vide rezultat svog truda?

Osim toga, trebalo je da vladaju nad životinjama. Adam je dobio zadatak da da ime svim životinjama, a za to mu je trebalo dosta vremena (Postanak 2:19). Ali da bi još i vladao nad njima morao je da ih dobro upozna i nauči kako da brine o njima. Za to je trebalo još više vremena.

Prema tome, to što je Bog dao prvim ljudima zadatak da napune zemlju i vladaju nad životinjama pokazuje da ih je stvorio da dugo žive. Zapravo, u početku i jeste bilo tako.

Sveto pismo otkriva da su ljudi nekada živeli mnogo duže nego danas. U njemu piše da je „Adam živeo ukupno devetsto trideset godina“. Zatim se u nastavku spominje još šest ljudi koji su živeli više od devetsto godina. Zvali su se Sit, Enos, Kajinan, Jared, Metuzalem i Noje. Svi oni su živeli pre Potopa, a Noje je imao šeststo godina kada je došao Potop (Postanak 5:5-27; 7:6; 9:29). Kako je moguće da su živeli tako dugo?

Svi oni su živeli bliže vremenu kada su ljudi bili savršeni. Izgleda da je u tome ključ njihove dugovečnosti. Ali kako je savršenstvo povezano sa dugovečnošću? I kako će smrt biti pobeđena? Da bismo dobili odgovore na ta pitanja, moramo saznati zašto starimo i umiremo.