1. Šta je Jehova dao svakom svom vernom slugi?

SVIMA koji mu služe Jehova je s ljubavlju dao mesto u skupštini. Iako imamo različite uloge, svi smo dragoceni i potrebni smo jedni drugima. Kako apostol Pavle ističe tu važnu pouku?

2. Prema Efešanima 4:16, zašto je neophodno da cenimo jedni druge i da sarađujemo?

² U stihu na kom se temelji ovaj članak Pavle je istakao da nijedan Jehovin sluga ne može reći drugom: „Ne trebaš mi“ (1. Kor. 12:21). Da bi u skupštini vladao mir, neophodno je da cenimo jedni druge i da sarađujemo. (Pročitati Efešanima 4:16.) Kada smo složni, skupština je jaka i svi se osećaju voljeno.

3. O čemu će biti reči u ovom članku?

³ Kako možemo pokazati da poštujemo druge u skupštini? U ovom članku biće reči o tome kako starešine mogu pokazati međusobno poštovanje. Zatim će se govoriti o tome kako možemo pokazati da cenimo braću i sestre koji nisu u braku. Na kraju ćemo videti kako možemo pokazati da poštujemo one koji tek uče naš jezik.

4. Koji savet iz Rimljanima 12:10 starešine treba da primenjuju?

⁴ Sve starešine u skupštini su naimenovane Jehovinim svetim duhom. Međutim, svaki od njih ima različite darove i sposobnosti (1. Kor. 12:17, 18). Neki su nedavno postali starešine i imaju relativno malo iskustva. Drugi zbog poodmaklih godina i slabog zdravlja ne mogu da učine mnogo. Pa ipak,  nijedan starešina ne treba da ima stav kao da drugom kaže: „Ne trebaš mi.“ Svi treba da postupaju u skladu s Pavlovim savetom koji je zabeležen u Rimljanima 12:10. (Pročitati.)

5. Kako starešine pokazuju međusobno poštovanje i zašto je to važno?

⁵ Starešine pokazuju međusobno poštovanje kad pažljivo slušaju jedni druge. To je naročito važno na sastancima starešinstva kada se razmatraju ozbiljna pitanja. Zapazi šta je rečeno u Stražarskoj kuli od 1. februara 1989: „Starešine treba da budu svesne činjenice da Hrist posredstvom svetog duha može da usmerava misli bilo kog člana starešinstva na biblijsko temeljno načelo, koje je odlučujuće za rešenje nekog problema ili donošenje neke važne odluke (Dela apostolska 15:6-15). Nijedan član starešinstva nema monopol na sveti duh.“

6. Šta će starešinama pomoći da budu složne i kako će to koristiti skupštini?

⁶ Starešina koji poštuje druge starešine ne pokušava da uvek prvi govori na sastancima starešinstva. On ne vodi glavnu reč i ne smatra da je uvek u pravu. Svoje mišljenje iznosi ponizno i nenametljivo. Pažljivo sluša ono što drugi imaju da kažu. Što je još važnije, želi da se vodi biblijskim načelima i da sledi vođstvo „vernog i razboritog roba“ (Mat. 24:45-47). Kad starešine razgovaraju u duhu ljubavi i poštovanja, Božji sveti duh je s njima i pomaže im da donesu odluke koje će jačati skupštinu (Jak. 3:17, 18).

7. Kako je Isus gledao na samaštvo?

⁷ U skupštinama danas ima bračnih parova i porodica, ali i mnogih koji nisu u braku. Kako treba da gledamo  na tu braću i sestre? Osmotrimo kako je Isus gledao na samaštvo. Dok je bio na zemlji, on se nije ženio i sve svoje vreme i pažnju posvetio je službi. Nikad nije rekao da hrišćanin mora stupiti u brak odnosno da mora ostati sam. Međutim, rekao je da će neki hrišćani odlučiti da ne stupe u brak (Mat. 19:11, 12). Isus je poštovao one koji su bili sami. Nije smatrao da su manje vredni niti da im nešto u životu nedostaje.

8. Prema 1. Korinćanima 7:7-9, šta je Pavle preporučio hrišćanima?

⁸ Poput Isusa, apostol Pavle je služio Jehovi kao samac. On nikad nije rekao da bi bilo pogrešno da hrišćanin stupi u brak. Bio je svestan da je to stvar ličnog izbora. Pa ipak, preporučio je hrišćanima koji nisu bili u braku da razmisle da li mogu nastaviti tako da služe Jehovi. (Pročitati 1. Korinćanima 7:7-9.) Pavle sigurno nije smatrao da su oni manje vredni od onih koji su u braku. Na primer, poverio je važne odgovornosti mladom Timoteju, koji nije bio oženjen (Fil. 2:19-22). * Prema tome, bilo bi pogrešno procenjivati da li bratu treba poveriti neke odgovornosti na osnovu toga da li je u braku (1. Kor. 7:32-35, 38).

9. Šta se može reći o braku i samaštvu?

⁹ Ni Isus ni Pavle nisu rekli da hrišćanin mora stupiti u brak odnosno da mora ostati sam. Šta se onda može reći o braku i samaštvu? To je lepo objašnjeno u Stražarskoj kuli od 1. oktobra 2012: „U suštini, i jedno i drugo [i brak i samaštvo] se može nazvati darom od Boga [...] Jehova na samaštvo ne gleda kao na izvor sramote i žalosti.“ Imajući to u vidu, treba da poštujemo braću i sestre koji nisu u braku.

10. Kako možemo pokazati poštovanje prema hrišćanima koji nisu u braku?

¹⁰ Kako možemo pokazati poštovanje prema osećanjima i odlukama hrišćana koji nisu u braku? Ne smemo zaboraviti da su neki od njih odlučili da ostanu sami. Drugi bi želeli da stupe u brak, ali još uvek nisu našli  pravu osobu. Nekima je možda bračni drugi umro. U svakom slučaju, da li bi bilo na mestu da ih pitamo zašto još nisu stupili u brak ili da im ponudimo pomoć da nađu bračnog druga? Naravno, neki od njih će nas možda zamoliti da im pomognemo u tome. Ali ako to ne traže, kako bi se mogli osećati ako im ponudimo da nađemo nekoga za njih? (1. Sol. 4:11; 1. Tim. 5:13). Pogledajmo šta su o tome rekla neka braća i sestre koji nisu u braku.

11-12. Kako bismo mogli obeshrabriti braću i sestre koji nisu braku?

¹¹ Jedan neoženjeni pokrajinski nadglednik koji veoma dobro obavlja svoju službu smatra da samaštvo ima mnoge pozitivne strane. Ali rekao je da ga ponekad obeshrabri kad ga dobronamerna braća i sestre pitaju: „Zašto se još nisi oženio?“ Neoženjeni brat koji služi u jednoj podružnici kaže: „Ponekad primećujem da neka braća i sestre sažaljevaju one koji nisu u braku. Zbog takvog stava samaštvo može izgledati kao teret, a ne kao dar.“

¹² Jedna neudata sestra koja služi u Betelu ispričala je: „Neki objavitelji pretpostavljaju da svi samci traže bračnog druga ili da na svaki društveni skup gledaju kao na priliku da upoznaju nekog. Jednom sam službeno putovala u drugi kraj zemlje i stigla sam te večeri kad je bio sastanak. Sestra kod koje sam bila smeštena rekla mi je da su sa njom u skupštini dva brata mojih godina. Uveravala me je da ne pokušava ni sa kim da me spoji, ali čim smo ušle u Dvoranu Kraljevstva, odvela me je pravo kod njih dvojice. Suvišno je reći da smo se sve troje osećali veoma neprijatno.“

13. Čiji primer je ohrabrio jednu neudatu sestru?

¹³ Još jedna neudata sestra koja služi u Betelu rekla je: „Poznajem pionire koji su u zrelim godinama i nisu u braku. Oni su stabilni, imaju jasne ciljeve, samopožrtvovani su, zadovoljni svojom službom i čine mnogo za skupštinu. Imaju razumno gledište o svojim okolnostima – ne misle da su bolji od drugih zbog toga što nisu u braku niti da im nešto u životu nedostaje jer nemaju bračnog druga i decu.“ U tome je lepota skupštine u kojoj se osećaš voljeno i poštovano. Niko te ne sažaljeva niti ti zavidi, ne ignoriše te niti te uzvisuje. Znaš da tu pripadaš.

14. Kako možemo pokazati poštovanje prema onima koji nisu u braku?

¹⁴ Naša braća i sestre koji nisu u braku biće nam zahvalni ako ih ne procenjujemo na osnovu bračnog statusa već na osnovu njihovih dobrih osobina. Ne treba da ih sažaljevamo, već da ih cenimo zbog njihove odanosti Bogu. Ako tako postupamo, niko od njih neće imati utisak da im govorimo: „Ne trebaš mi“ (1. Kor. 12:21). Znaće da ih poštujemo i da cenimo njihovu ulogu u skupštini.

15. Šta su neki uradili da bi mogli više da pruže u službi?

¹⁵ Nedavnih godina, mnogi objavitelji su odlučili da nauče drugi jezik  kako bi mogli više da pruže u službi. To podrazumeva određene promene u njihovom životu. Ta braća i sestre su otišli iz svoje skupštine da bi služili u skupštini na stranom jeziku, jer je tamo potrebno više objavitelja (Dela 16:9). To je lična odluka koju su doneli da bi u većoj meri služili Jehovi. Premda će biti potrebne godine da bi potpuno ovladali stranim jezikom, oni već sada mnogo pomažu novoj skupštini. Njihove dobre osobine i iskustvo jačaju skupštinu i doprinose njenoj stabilnosti. Mnogo nam znače ta samopožrtvovana braća i sestre!

16. Na osnovu čega starešine procenjuju da li brat ispunjava uslove da služi kao starešina ili sluga pomoćnik?

¹⁶ Starešinstvo neće oklevati da preporuči brata za starešinu ili slugu pomoćnika samo zato što još uvek ne govori tečno jezik njihove skupštine. Proceniće ga na osnovu biblijskih uslova za starešine i sluge pomoćnike, a ne na osnovu toga koliko dobro govori taj jezik (1. Tim. 3:1-10, 12, 13; Titu 1:5-9).

17. Koju odluku roditelji treba da donesu kad se presele u drugu zemlju?

¹⁷ Neke porodice su došle u drugu zemlju kao izbeglice ili u potrazi za poslom. U takvim slučajevima, njihova deca verovatno idu u školu na zvaničnom jeziku te zemlje. Verovatno i roditelji treba da nauče taj jezik da bi mogli da nađu posao. Šta ako tu gde su se doselili postoji skupština ili grupa na njihovom maternjem jeziku? Gde će porodica ići na sastanke? Da li će to biti skupština na zvaničnom jeziku te zemlje ili na njihovom jeziku?

18. U skladu s Galatima 6:5, kako možemo pokazati da poštujemo odluku poglavara porodice?

¹⁸ Odluku u koju skupštinu će porodica ići treba da donese poglavar porodice. On mora da razmisli šta je najbolje za celu porodicu. (Pročitati Galatima 6:5.) Pošto je to stvar ličnog izbora, treba da poštujemo njegovu odluku. Šta god da je odlučio, prihvatimo to i srdačno dočekajmo porodicu u našu skupštinu (Rimlj. 15:7).

19. O čemu poglavari porodica treba da razmisle uz molitvu?

¹⁹ U drugim slučajevima, porodice služe u skupštini na maternjem jeziku roditelja, iako ga deca ne govore dobro. Ako se ta skupština nalazi na području gde se govori zvanični  jezik zemlje, deci je možda teško da razumeju sastanke i zato ne napreduju duhovno. Zašto se to dešava? Deca se školuju na jeziku nove zemlje, a ne na maternjem jeziku roditelja. U ovakvim slučajevima, poglavari porodica treba da uz molitvu dobro razmisle kako da pomognu deci da se približe Jehovi i njegovom narodu. Imaju dve mogućnosti: da pomognu deci da dobro savladaju maternji jezik ili da razmisle o preseljenju u skupštinu na jeziku koji deca dobro razumeju. Šta god da poglavar porodice odluči, skupština koju izabere treba da toj porodici pokaže ljubav i poštovanje.

20. Kako možemo pokazati da poštujemo braću i sestre koji uče naš jezik?

²⁰ Zbog svega što smo ovde naveli, u mnogim skupštinama ima braće i sestara koji se trude da nauče jezik te skupštine. Možda im je teško da se izraze. Ne treba da dozvolimo da nas to spreči da vidimo njihovu ljubav prema Jehovi i želju da mu služe. Kad vidimo te divne osobine, od srca ćemo ceniti i poštovati tu braću i sestre. Nećemo reći „ne trebaš mi“ samo zato što ne govore dobro naš jezik.

21-22. Koju čast imamo?

²¹ Jehova nam je ukazao čast da budemo deo njegove skupštine. Bez obzira na to da li smo muškarci ili žene, samci ili u braku, mladi ili stari, dobro govorimo neki jezik ili ga tek učimo, dragoceni smo Jehovi i jedni drugima (Rimlj. 12:4, 5; Kol. 3:10, 11).

²² I dalje se trudimo da primenjujemo mnoge divne pouke iz Pavlovog poređenja o ljudskom telu. Ako to budemo činili, uvidećemo kako možemo još više hrabriti braću i sestre i pokazivati im da ih volimo i poštujemo.