KAKO se osećaš kada od dobrog prijatelja dobiješ pismo puno topline? Takvo pismo je Timotej dobio od apostola Pavla i ono je danas poznato kao Druga poslanica Timoteju. On je sigurno jedva čekao da pronađe neko mirno mesto da bi mogao da pročita šta njegov dragi prijatelj ima da mu kaže. Možda se pitao: „Kako je Pavle? Da li mi je dao neki savet za službu? Hoće li mi to pomoći da bolje propovedam i poučavam, kao i da pomažem drugima?“ Kao što ćemo videti, u ovom dragocenom pismu Timotej ne samo da je dobio odgovore na ova pitanja već i još mnoge dobre savete. Ali sada ćemo se usredsrediti na suštinu saveta koje mu je Pavle dao.

Kada je počeo da čita pismo, Timotej je odmah mogao da oseti koliko je Pavlu stalo do njega. Pavle ga je nazvao voljenim sinom (2. Tim. 1:2). Timotej je ovo pismo dobio oko 65. godine, kada je već imao preko 30 godina i bio iskusan starešina. Sarađivao je s Pavlom više od decenije i mnogo je naučio.

Timoteja je sigurno mnogo ohrabrilo saznanje da Pavle verno istrajava u kušnjama. Bio je u zatvoru u Rimu i čekao na pogubljenje (2. Tim. 1:15, 16; 4:6-8). U Pavlovim rečima „sve podnosim“, ogledala se hrabrost (2. Tim. 2:8-13). Kao i Timoteju, i nama Pavlov izvanredan primer istrajnosti može uliti snagu.

Pavle je podstakao Timoteja da svoj zadatak u Božjoj službi smatra veoma dragocenim. On je želeo da Timotej rasplamsa „Božji dar“ koji je primio (2. Tim. 1:6). Za reč „dar“ Pavle je upotrebio grčku reč harisma. U osnovi, ona označava nezaslužen dar, nešto što čovek dobije, a da to nije zaradio niti ičim zaslužio. Timotej je taj dar dobio kada je bio izabran da u posebnom svojstvu služi skupštini (1. Tim. 4:14).

Šta je Timotej trebalo da radi s tim darom? Pavlov podsticaj da rasplamsa Božji dar možda ga je podsetio na vatru na ognjištu koja se ponekad toliko stiša  da od nje ostane samo žar. Trebalo je prodžarati vatru kako bi se rasplamsala i dala više toplote. Jedan rečnik kaže da grčki glagol koji je Pavle upotrebio (anazopireo) znači „ponovo zapaliti, oživeti, razbuktati“, što bi figurativno govoreći značilo „posvetiti se nečemu sa oduševljenjem“. Drugim rečima, Pavle je savetovao Timoteja: „Potpuno se posveti svojoj službi.“ Sigurno se slažeš da to isto važi i za nas – treba da budemo revni u službi.

Čitajući dalje pismo svog dragog prijatelja, Timotej je naišao na još nešto što će mu pomoći da uspešno obavlja svoju službu. Pavle mu je napisao: „To blago koje ti je povereno čuvaj pomoću svetog duha koji prebiva u nama“ (2. Tim. 1:14). Na kakvo blago je mislio? Šta je Timoteju bilo povereno? U prethodnom stihu, Pavle je spomenuo „ispravno učenje“, to jest istinu koja se nalazi u Pismu (2. Tim. 1:13). Kao hrišćanin, trebalo je da Timotej poučava istini i braću i sestre i ljude van skupštine (2. Tim. 4:1-5). Osim toga, Timotej je bio naimenovan da kao starešina brine o Božjem stadu (1. Petr. 5:2). Čuvao bi svoje blago – istinu kojoj je trebalo da poučava – tako što bi se oslanjao na Jehovin sveti duh i njegovu Reč (2. Tim. 3:14-17).

I nama je danas povereno da u službi poučavamo druge istini (Mat. 28:19, 20). Da bismo uvek cenili to blago, treba da istrajemo u molitvi i sačuvamo dobre navike proučavanja Božje Reči (Rimlj. 12:11, 12; 1. Tim. 4:13, 15, 16). Nekima od nas je čak poverena i dodatna odgovornost da služe kao starešine ili da budu u punovremenoj službi. Takav zadatak treba da nas učini poniznima i podstakne da se još više oslanjamo na Boga. Prema tome, to blago možemo čuvati tako što ćemo ga ceniti i oslanjati se na Jehovinu pomoć u svojoj službi.

Timotejev zadatak je bio i da obučava druge za službu koju je on obavljao. Zato ga je Pavle podstakao: „Ono što si čuo od mene [...] poveri pouzdanim ljudima, koji će tako biti osposobljeni da poučavaju druge“ (2. Tim. 2:2). Trebalo je da sve što je naučio prenese drugoj braći. Veoma je važno da svi nadglednici u hrišćanskoj skupštini danas čine to isto. Dobar nadglednik ne čuva ljubomorno za sebe ono što zna o svom zaduženju. Naprotiv, on poučava druge kako bi mogli da obavljaju isto zaduženje. Nije ga strah da će oni znati više od njega ili da će bolje obavljati posao. Prema tome, nadglednik ne poučava druge samo osnovama nekog zaduženja. On želi da im pomogne da nauče da dobro rasuđuju i da duhovno napreduju. Na taj način će „pouzdani ljudi“ koje je poučio mnogo doprineti dobrobiti skupštine.

Nema sumnje da je Timotej bio zahvalan Pavlu na lepim i ohrabrujućim rečima koje mu je napisao. Možemo ga zamisliti kako više puta čita te vredne savete i razmišlja kako da ih najbolje primeni u svojoj službi.

Te savete i mi želimo da primenimo. Kako to možemo činiti? Tako što se trudimo da rasplamsamo darove koje smo primili, da čuvamo ono što nam je povereno i da delimo s drugima svoje znanje i iskustvo. Na taj način ćemo, kao što je Pavle rekao Timoteju, „potpuno [izvršiti] svoju službu“ (2. Tim. 4:5).