SVI smo uvereni da nas Jehova vodi i da nam daje sve što nam je potrebno da bismo ostali bliski s njim u ovim „poslednjim danima“ (2. Tim. 3:1). Ali od svakog od nas zavisi hoće li mu biti poslušan. Našu situaciju možemo uporediti sa onom u kojoj su se nalazili Izraelci u pustinji. Od njih se očekivalo da reaguju na poziv trube.

Jehova je rekao Mojsiju da napravi dve trube od kovanog srebra „za sazivanje zbora i za objavu polaska“ (Br. 10:2). Sveštenici su trubili na različite načine kako bi narod znao šta treba da uradi (Br. 10:3-8). I Božji narod danas dobija smernice na različite načine. Pogledajmo tri načina koji nas podsećaju na oglašavanje truba u drevno doba. Kao prvo, za Božji narod se organizuju veći skupovi, kao drugo, naimenovani nadglednici dobijaju obuku i kao treće, u skupštinama dolazi do organizacionih promena.

Kada je Jehova želeo da se „ceo zbor“ okupi na istočnom ulazu u sveti šator, sveštenici su trubili u obe trube (Br. 10:3). Sva plemena, koja su bila ulogorena oko svetog šatora u četiri grupe, čula su taj jasan poziv. Oni koji su se nalazili blizu tog ulaza mogli su da dođu za nekoliko minuta. Drugi su bili dalje i trebalo im je više vremena i truda da bi stigli. U svakom slučaju, Jehova je želeo da se ceo zbor okupi i dobije uputstva.

Mi se danas ne okupljamo kod svetog šatora, ali smo pozvani da prisustvujemo većim skupovima Božjeg naroda. Oni obuhvataju regionalne kongrese i druge posebne događaje na kojima dobijamo važnu pouku i smernice. Širom sveta, Jehovin narod sluša isti program. Prema tome, svi koji prisustvuju deo su ujedinjenog i srećnog mnoštva. Neki moraju da putuju duže od drugih. Međutim, svi koji prihvate poziv slažu se da je prisustvovanje ovim skupovima vredno svakog truda.

Kako je sa onima koji žive veoma daleko od mesta održavanja nekog većeg skupa? Zahvaljujući savremenoj tehnologiji, mnogi od njih mogu pratiti isti program i osetiti da su deo tog skupa. Na primer, tokom posete predstavnika glavnog sedišta, podružnica u Beninu prenosila je program u rudarski grad Arlit, koji se nalazi u Nigeru, u Sahari. Tamo se okupila 21 osoba, uključujući i neke zainteresovane osobe. Iako su bili daleko, bili su ujedinjeni sa prisutnima  na skupu u Beninu, kojih je bilo 44 131. Jedan brat je napisao: „Hvala vam od srca za prenos ovog programa. To nam je pokazalo koliko nas volite.“

Kada su izraelski sveštenici trubili u jednu trubu, kod šatora sastanka je trebalo da se okupe samo „knezovi, od kojih je svaki poglavar nad hiljadu Izraelaca“ (Br. 10:4). Tamo su od Mojsija dobijali smernice i obuku. To im je pomagalo da ispunjavaju odgovornosti koje su imali u svojim plemenima. Da si ti bio jedan od tih knezova, zar ne bi učinio sve što je u tvojoj moći kako bi prisustvovao i primio pouku?

Skupštinske starešine nisu „knezovi“ niti gospodare nad Božjim stadom koje im je povereno (1. Petr. 5:1-3). Pa ipak, oni daju sve od sebe kako bi dobro brinuli o tom stadu. Zato rado prisustvuju dodatnim obukama, poput one koju dobijaju na Seminaru za naimenovanu braću. Tamo uče kako da bolje obavljaju skupštinska zaduženja. To se pozitivno odražava i na duhovnost drugih. Pošto starešine koriste ono što su naučili da pomognu skupštini, čak i oni koji nisu dobili takvu obuku imaju korist od nje.

Ponekad su izraelski sveštenici duvali tako da se truba oglašavala promenljivim zvukom. To je bio znak da Jehova želi da se logor pokrene (Br. 10:5, 6). Preseljenje logora bio je izvanredan prizor jer je sve bilo odlično organizovano. Ali to je značilo i mnogo posla za sve. Ponekad neki Izraelci možda nisu bili baš raspoloženi da se sele. Zašto?

Možda su neki smatrali da se logor seli prečesto i da pozivi dolaze iznenada. „Ponekad bi oblak stajao od večeri do jutra.“ A ponekad bi između selidbi prošlo „dva dana ili mesec dana ili duže vreme“ (Br. 9:21, 22). Koliko puta se logor selio? U 33. poglavlju Brojeva spominje se oko 40 mesta na kojima su Izraelci bili ulogoreni.

Ponekad bi se Izraelci ulogorili na mestu gde ima hladovine. To je sigurno bilo izuzetno prijatno u velikoj i zastrašujućoj pustinji (Pon. zak. 1:19). Zbog toga su možda mogli da pomisle da je preseljenje promena nagore.

Kada su se plemena spremala za pokret, neki su možda bili nestrpljivi da sačekaju svoj red. Svi su čuli promenljivi zvuk trube, ali nisu svi mogli da krenu u istom trenutku. Truba je označavala da je vreme da krenu plemena ulogorena na istoku, a to su bili Juda, Isahar i Zavulon (Br. 2:3-7; 10:5, 6). Nakon što bi oni otišli, sveštenici bi po drugi put zatrubili u trube, što je bio znak da treba da krenu tri plemena ulogorena na jugu. Sveštenici bi trubili na ovaj način sve dok ceo logor ne bi krenuo.

Neke organizacione promene su ti možda teško pale. Možda ti se činilo da ih je bilo previše i da su bile iznenadne. Na primer, dopadalo ti se kako su stvari ranije funkcionisale i voleo bi da se ništa nije promenilo. Koji god razlog da je bio, možda ti se činilo da ti je strpljenje na ispitu i trebalo ti je vreme da se prilagodiš. Kako god bilo, ako reagujemo onako kako znamo da bi trebalo, osetićemo Božji blagoslov.

U Mojsijevo vreme, Jehova je kroz pustinju vodio milione muškaraca, žena i dece. Oni ne bi preživeli bez njegovog vođstva i brige. Danas nas Jehova vodi kroz ove opasne poslednje dane. Pomaže nam da ostanemo bliski s njim i da sačuvamo jaku veru. Zato treba svi da budemo odlučni da se poput vernih Izraelaca odazovemo na zvuk trube.