1. Koji je savet apostol Pavle uputio suhrišćanima? (Videti sliku na početku članka.)

APOSTOL Pavle je napisao poslanicu Kološanima najverovatnije pred kraj svog pritvora u Rimu 60-61. n. e. On im je rekao da je važno da imaju sposobnost shvatanja „koju duh daje“ (Kol. 1:9). Zatim je dodao: „To govorim zato da vas niko ne prevari ubedljivim rečima. Pazite da vas neko ne odmami filozofijom i praznom prevarom, što je zasnovano na ljudskom predanju, na načelima ovog sveta, a ne na Hristovim učenjima“ (Kol. 2:4, 8). On je objasnio zašto su neka popularna gledišta bila pogrešna i zašto se svetsko razmišljanje tako lako uvuče u ljudski um. Na primer, možda se oni koji usvoje takvo razmišljanje osećaju mudrijima i važnijima od drugih. Zato je Pavle želeo da pomogne braći da se odupru takvom razmišljanju i da izbegavaju loše postupanje (Kol. 2:16, 17, 23).

2. O čemu će biti reči u ovom članku?

² Svetsko razmišljanje se kosi s Jehovinim načelima i ukoliko počnemo da ga usvajamo, ono može postepeno oslabiti našu veru. Ono je svuda oko nas — na televiziji, na  internetu, na poslu i u školi. Koji su neki od stavova u kojima je ono naročito izraženo? Šta možemo učiniti da se ne bismo njime zarazili? O tome će biti reči u ovom članku.

3. Kakav stav mnogi imaju?

³ „Ne treba ti Bog da bi bio dobar čovek.“ U mnogim zemljama nije ništa neobično čuti kako ljudi ne veruju u Boga i kako za sebe kažu da nisu religiozni. Verovatno nisu podrobnije ispitali da li Bog postoji, ali im verovatno i odgovara da ne moraju nikom polagati račune za ono što rade. (Pročitati Psalam 10:4.) Neki misle da će se svaki inteligentan čovek složiti s izjavom: „Mogu imati dobre principe i bez Boga.“

4. Kako možemo rezonovati s nekim ko tvrdi da ne postoji Stvoritelj?

⁴ Da li je logično verovati da ne postoji Stvoritelj? Ako se obratimo nauci za odgovor, tapkaćemo u mestu. A odgovor je tako jednostavan. Ukoliko se za običnu kuću kaže da ju je morao neko sagraditi, koliko se to onda može više reći za živa bića! Čak i najjednostavnije žive ćelije daleko su složenije nego bilo koja kuća, budući da imaju sposobnost razmnožavanja, što nema nijedna građevina. Dakle, te ćelije mogu da čuvaju i dupliraju informacije potrebne da bi napravile kopiju samih sebe. Ko je to osmislio? U Bibliji stoji odgovor: „Svaki dom je neko sagradio, a onaj ko je sve sagradio jeste Bog“ (Jevr. 3:4).

5. Šta možemo reći o gledištu da ljudi i bez Boga znaju šta je dobro?

⁵ Šta možemo reći o gledištu da ljudi znaju šta je dobro i bez Boga? Tačno je da Božja Reč kaže da oni koji ne veruju u Boga imaju neke dobre principe u životu (Rimlj. 2:14, 15). Na primer, možda poštuju i vole svoje roditelje. Ali kakvi su im moralni principi ako ne priznaju da Stvoritelj ima pravo da postavlja merila šta je ispravno, a šta pogrešno? (Is. 33:22). Mnogi umni ljudi danas će priznati da užasno stanje u svetu pokazuje da nam je potrebna Božja pomoć. (Pročitati Jeremiju 10:23.) Zato je važno da nikada ne pomislimo kako bez Boga i njegovih načela možemo u potpunosti znati šta je dobro i živeti po tome (Ps. 146:3).

6. Kako mnogi gledaju na religiju?

⁶ „Ne treba ti religija da bi bio srećan.“ Ovakav stav se dopada mnogima, jer smatraju da religija zaglupljuje ljude i da nije potrebna. Pored toga, mnoge religije udaljuju ljude od Boga jer tvrde da postoji pakao, traže novčane priloge i mešaju se u politiku. Nije ni čudo što sve više ljudi smatra da religija nije potrebna za sreću. Neki možda kažu: „Mene zanimaju duhovne teme, ali ne želim da pripadam nijednoj religiji.“

7. Kako prava religija doprinosi našoj sreći?

⁷ Da li je zaista tačno da nam ne treba religija da bismo bili srećni? Svakako se to može reći za lažnu religiju, ali ne i za pravu, koja nam omogućuje da upoznamo Jehovu, „srećnog Boga“ (1. Tim. 1:11). Jedino tako možemo biti u potpunosti srećni. S obzirom da on uvek čini ono što je dobro za druge, kad ga u tome oponašamo i mi smo srećni (Dela 20:35). Pogledajmo jedno područje — porodični život. Zašto prava religija doprinosi  sreći i na tom polju? Zato što nas podstiče da smo verni svom bračnom drugu i da ga poštujemo, da dobro vaspitavamo decu i pokazujemo pravu ljubav. Prava religija nam takođe pomaže da ujedinjeno služimo Bogu u miru i ljubavi u skupštinama širom sveta. (Pročitati Isaiju 65:13, 14.)

8. Kako nam reči iz Mateja 5:3 pomažu da razumemo šta je potrebno da bismo bili srećni?

⁸ Šta reći o gledištu da nam nije potrebna religija da bismo bili srećni? Razmislimo o sledećem: Šta ljude čini srećnim? Kod nekih je to karijera, kod nekih sport ili hobi. Kod drugih je to porodica ili su to prijatelji. Tačno je da sve to doprinosi našoj sreći, ali život ima uzvišeniju svrhu. Za razliku od životinja, mi možemo da upoznamo Stvoritelja i verno mu služimo, a on nas je stvorio tako da nam to nije teret, već da nam donosi sreću. (Pročitati Mateja 5:3.) Zato mi uživamo što smo deo prave religije i što možemo da se okupljamo s našim suvernicima i hrabrimo se dok odajemo čast Jehovi (Ps. 133:1). Takođe smo srećni što smo deo međunarodnog bratstva, vodimo ispunjen život i imamo divnu nadu u budućnost.

9. (a) Kakav stav prema seksu je uobičajen u današnjem svetu? (b) Zašto Božja Reč zabranjuje seks van braka?

⁹ „Šta ima loše u seksu van braka?“ Ljudi nam mogu reći: „Treba uživati u životu. Šta ima loše u seksu van braka?“ Bilo bi pogrešno ako bi neki hrišćanin tolerisao takav stav. Zašto? Zato što Božja Reč zabranjuje polni nemoral. * (Pročitati 1. Solunjanima 4:3-8.) Bog ima pravo da nam daje takve moralne zakone jer nas je stvorio. On nas voli i zna šta je najbolje za nas. Zato je odredio da polne odnose mogu imati samo muškarac i žena koji su vezani bračnom zajednicom. U porodici u kojoj se poštuje Božji zakon o moralu vladaju sreća, poštovanje i sigurnost. Ali zato svako kršenje Božjeg zakona vodi do Božjeg neodobravanja (Jevr. 13:4).

10. Kako možemo izbeći polni nemoral?

¹⁰ Biblija nas uči kako da izbegavamo polni nemoral. Na primer, važno je da pazimo šta gledamo. Isus je o tome rekao: „Svako ko požudno gleda neku ženu već je učinio s njom preljubu u svom srcu. Dakle, ako te tvoje desno oko navodi na greh, iskopaj ga i baci od sebe“ (Mat. 5:28, 29). Zato hrišćanin neće gledati pornografiju ili slušati muziku s nemoralnim tekstovima. Apostol Pavle je dao dobar savet: „Usmrtite [...] ono što je zemaljsko u vašim udovima: blud“ (Kol. 3:5). Pored toga, važno je ono o čemu razmišljamo i o čemu razgovaramo (Ef. 5:3-5).

11. Zašto bismo mogli poželeti dobru karijeru?

¹¹ „Dobra karijera je ključ za sreću.“ Mnogi nas podstiču da se usredsredimo na karijeru koja će nam doneti  dobar položaj u društvu, moć i bogatstvo. Pošto mnogi misle da je u životu najvažnija karijera, takvo mišljenje bi moglo uticati i na nas.

12. Da li je uspešna karijera ključ za sreću?

¹² Da li je tačno da karijera koja pruža slavu i moć vodi do trajne sreće? Ne. Zašto? Setimo se da je Satana žudeo za slavom i moći i da je to u neku ruku i dobio. Ali zbog toga nije srećan, već pun besa (Mat. 4:8, 9; Otkr. 12:12). Tako je i s ovim svetom. Da bi ljudi ostvarili dobru karijeru, oni često gaze druge, zavidni su i agresivni. Biblija kaže da je to „trčanje za vetrom“, jer se oni koji tako postupaju osećaju prazno (Prop. 4:4). S druge strane, razmislimo koliko nam sreće donosi kada nekom pomognemo da upozna Boga i dobije divnu nadu u budućnost. Nijedna karijera u svetu ne može se uporediti s tim.

13. (a) Kako treba da gledamo na posao? (b) Šta je Pavlu pričinjavalo najviše radosti?

¹³ Istina, svima nam je potrebno zaposlenje i nema ništa loše u tome da radimo ono što volimo. Ali posao ne treba da bude glavna stvar u našem životu. Isus nas je upozorio: „Niko ne može robovati dvojici gospodara, jer ili će jednog mrzeti, a drugog voleti, ili će jednom biti privržen, a drugoga prezirati. Ne možete robovati Bogu i bogatstvu“ (Mat. 6:24). Služenje Jehovi i poučavanje drugih o Bibliji jeste ono što nam donosi neizrecivu sreću. Apostol Pavle je to iskusio. Pre nego što je postao hrišćanin, on je imao uspešnu karijeru u judaizmu. Međutim, pravu sreću je osetio tek kada je postao Isusov učenik i kada je mogao da gleda kako Božja reč menja ljude kojima je propovedao. (Pročitati 1. Solunjanima 2:13, 19, 20.) Nikakav posao u svetu ne može pružiti takvo zadovoljstvo.

14. Zašto se nekima dopada gledište da ljudi mogu rešiti probleme u svetu?

¹⁴ „Ljudi mogu sami rešiti probleme u svetu.“ Mnogima se dopada ovo gledište zato što znači da nam ne treba Bog i da možemo da radimo šta želimo.  Nadalje, drugima se to gledište dopada zato što se, prema nekim istraživanjima, problemi kao što su ratovi, kriminal, bolesti i siromaštvo smanjuju. U jednom izveštaju stoji: „Razlog zašto je u svetu bolje jeste taj što su ljudi rešili da od njega učine bolje mesto za život.“ Da li komentari poput ovoga pokazuju da je čovek sposoban da se uhvati u koštac s problemima koji tako dugo muče čovečanstvo? Da bismo dobili odgovor na ovo pitanje, osmotrimo neke činjenice.

15. Koje činjenice pokazuju koliko je teško stanje u svetu?

¹⁵ Da li su ljudi uspeli da reše problem ratova? Više od 60 miliona ljudi izgubilo je život tokom dva svetska rata. Ali nakon njih, ljudi nisu prestali da ratuju. Do 2015, zbog ratova i progonstva, oko 65 miliona ljudi su morali da pobegnu i napuste svoj dom. A samo tokom te godine, taj broj je iznosio 12,4 miliona. Šta se može reći za kriminal? Istina je da su se u nekim krajevima neki oblici kriminala smanjili, ali zato prevare preko interneta, nasilje u kući i terorizam rastu alarmantnom brzinom. Pored toga, mnogi smatraju da je globalno gledano sve više korupcije. Ljudi ne mogu iskoreniti kriminal. Kako je s bolestima? Tačno je da se neke bolesti drže pod kontrolom. Ali jedan izveštaj iz 2013. navodi da godišnje devet miliona ljudi do 60 godina umre usled srčanih oboljenja, šloga, raka, respiratornih problema i dijabetesa. A kako stoje stvari sa siromaštvom? Prema Svetskoj banci, broj onih koji se suočavaju s ekstremnim siromaštvom u Africi porastao je sa 280 miliona u 1990. na 330 miliona u 2012.

16. (a) Zašto samo Božje Kraljevstvo može rešiti probleme čovečanstva? (b) Koji su blagoslovi prorečeni u Isaiji i Psalmima?

¹⁶ Ovakvo stanje u svetu nas ne iznenađuje jer znamo da iza trgovine i politike stoje sebični ljudi. Oni ne mogu da okončaju ratove, kriminal, bolesti i siromaštvo. To može samo Božje Kraljevstvo. Pogledajmo šta će Jehova učiniti za čovečanstvo. Putem svog Kraljevstva, ne samo što će iskoreniti sve ratove, već i uzroke zbog kojih oni nastaju, kao što su sebičnost, korupcija, patriotizam, lažna religija, pa čak i Satana (Ps. 46:8, 9). Božje Kraljevstvo će rešiti i problem kriminala. Čak i danas ono poučava milione ljudi da vole i podržavaju jedni druge. Tako nešto ne može nijedna ljudska vlast (Is. 11:9). Jehova će ukloniti i sve bolesti i blagosloviti svoje sluge savršenim zdravljem (Is. 35:5, 6). On će u potpunosti rešiti i problem siromaštva i svom narodu omogućiti materijalno izobilje i dobar odnos s njim. To je važnije od bilo kakvog bogatstva (Ps. 72:12, 13).

17. Šta možemo učiniti da bismo se zaštitili od svetskog razmišljanja?

¹⁷ Ukoliko se suočiš s nekim gledištem koje može da ispita tvoju veru, istraži šta o tome kaže Božja Reč i porazgovaraj s nekim zrelim suhrišćaninom. Koristi isti pristup koji je iznesen u ovom članku — pogledaj zašto se to gledište dopada ljudima, zatim zašto je netačno i kako mu se možeš odupreti. Za nas je prava zaštita kada primenimo sledeći Pavlov savet: „Mudro se ponašajte prema onima koji su van skupštine [...] da biste znali svakome da odgovorite kako treba“ (Kol. 4:5, 6).