1-2. Kako se Propovednik 11:6 odnosi na propovedanje dobre vesti o Kraljevstvu?

U NEKIM zemljama, mnogi ljudi lepo reaguju kad čuju dobru vest jer im je upravo to bilo potrebno! U drugim zemljama, većinu ljudi ne zanimaju Bog i Biblija. Kako ljudi reaguju tamo gde ti živiš? Bez obzira na njihovu reakciju, Jehova želi da propovedamo do samog kraja.

² U vreme koje je Jehova odredio, prestaćemo da propovedamo i „tada će doći kraj“ (Mat. 24:14, 36). Dok to vreme ne dođe, kako možemo postupati u skladu s rečima „vredno radi svojom rukom“ *? (Pročitati Propovednika 11:6.)

3. Šta ćemo osmotriti u ovom članku?

³ U prethodnom članku je rečeno šta treba da radimo da bismo bili dobri „ribari ljudi“, to jest da bismo delotvorno propovedali dobru vest (Mat. 4:19). U ovom članku ćemo osmotriti tri stvari koje će ojačati našu odlučnost da propovedamo, bez obzira na to kakve su nam okolnosti. Saznaćemo zašto je važno (1) da budemo usredsređeni na službu, (2) da budemo strpljivi i (3) da sačuvamo jaku veru.

4. Zašto treba da budemo usredsređeni na zadatak koji nam je Jehova poverio?

⁴ Isus je prorekao šta će se događati i kakvo će biti stanje u svetu u poslednjim danima. Bio je svestan  da bi to moglo otežati njegovim učenicima da budu usredsređeni na službu i zato ih je podstakao: „Bdite“ (Mat. 24:42). U današnje vreme, našu pažnju mogu odvući iste stvari koje su u Nojevim danima sprečavale ljude da ozbiljno shvate poruku koju im je Noje prenosio (Mat. 24:37-39; 2. Petr. 2:5). Zato je važno da budemo usredsređeni na zadatak koji nam je Jehova poverio.

5. Kako se iz Dela apostolskih 1:6-8 vidi u kojoj meri će se propovedati?

⁵ U današnje vreme ne postoji ništa važnije od propovedanja dobre vesti o Kraljevstvu. Isus je prorekao da će se propovedati dugo nakon njegove smrti i u mnogo većoj meri (Jov. 14:12). Kada je on umro, neki njegovi učenici su ponovo počeli da se bave ribolovom. Posle svog uskrsenja, Isus je putem jednog čuda pomogao nekima od njih da ulove mnogo ribe. Iskoristio je tu priliku da istakne da je zadatak da se propoveda dobra vest važniji od svega (Jov. 21:15-17). Pre nego što je uzašao na nebo, rekao je svojim učenicima da će se propovedanje proširiti daleko van granica Izraela. (Pročitati Dela apostolska 1:6-8.) Godinama kasnije, Isus je u viziji pokazao apostolu Jovanu šta će se dešavati tokom „Gospodovog dana“ *. Između ostalog, Jovan je video upečatljiv prizor: jedan anđeo je nosio „večnu dobru vest“ da je objavi „svim narodima, plemenima, jezicima i narodnostima“ (Otkr. 1:10; 14:6). Nema sumnje da Jehova želi da svako od nas učini svoj deo kako bi se dobra vest propovedala u celom svetu dok ne dođe kraj.

6. Šta će nam pomoći da budemo usredsređeni na propovedanje?

 ⁶ Bićemo usredsređeni na propovedanje ako razmišljamo o svemu što Jehova čini da bi nam pomogao u tome. Na primer, daje nam obilje duhovne hrane u vidu štampanih i elektronskih publikacija, audio i video sadržaja, kao i emisija na internetu. Na našem zvaničnom veb-sajtu postoji materijal na preko 1 000 jezika! (Mat. 24:45-47). U svetu koji je razdeljen usled političkih, verskih i ekonomskih razlika, više od osam miliona Božjih slugu ujedinjeno je u pravo međunarodno bratstvo. Primera radi, u petak, 19. aprila 2019, Svedoci u celom svetu gledali su isti video-snimak razmatranja dnevnog citata. Te večeri je 20 919 041 osoba prisustvovala Spomen-svečanosti. Kad razmišljamo kolika je čast videti to savremeno čudo i biti deo njega, želimo da poklonimo još veću pažnju propovedanju o Kraljevstvu.

7. Kako nam Isusov primer pomaže da budemo usredsređeni na službu?

⁷ Bićemo usredsređeni na službu i ako se ugledamo na Isusa. Njegov cilj je bio da svedoči za istinu i nije dozvolio da ga išta spreči u tome (Jov. 18:37). Kad mu je Satana ponudio „sva kraljevstva sveta i njihovu slavu“, Isus nije bio u iskušenju da to prihvati, niti se pokolebao kad su ljudi hteli da ga postave za kralja (Mat. 4:8, 9; Jov. 6:15). Nije ga mamila želja za bogatstvom, niti ga je plašilo žestoko protivljenje (Luka 9:58; Jov. 8:59). Teški ispiti vere neće pokolebati ni nas ako imamo na umu savet apostola Pavla. On je podstakao hrišćane da razmišljaju o Isusovom primeru da se ne bi „umorili i predali“ (Jevr. 12:3).

8. Šta je strpljenje i zašto je sada posebno važno?

⁸ Strpljenje je sposobnost da se mirno čeka na promenu situacije. Ono nam je potrebno bilo da čekamo kraj neke teške situacije bilo da čekamo da se dogodi nešto što dugo želimo. Prorok Avakum je čeznuo da se okonča nasilje u Judi (Avak. 1:2). Isusovi učenici su se nadali da će Kraljevstvo „odmah biti uspostavljeno“ i da će ih osloboditi od rimskog tlačenja (Luka 19:11). Mi jedva čekamo dan kad će Božje Kraljevstvo ukloniti zlo i kad će doći novi svet u kom će vladati pravednost (2. Petr. 3:13). Međutim, treba da budemo strpljivi i sačekamo da Jehova to ostvari. Pogledajmo kako nas Jehova poučava da budemo strpljivi.

9. Iz kojih primera se vidi da je Jehova strpljiv?

⁹ Jehova je savršen primer strpljenja. Dao je Noju dovoljno vremena da izgradi arku i da upozori ljude na predstojeći Potop (2. Petr. 2:5; 1. Petr. 3:20). Jehova je bio strpljiv sa Avrahamom koji mu je postavio više pitanja o odluci da uništi zle stanovnike Sodoma i Gomore (Post. 18:20-33). Vekovima je bio izuzetno strpljiv s nevernim izraelskim narodom (Nem. 9:30, 31). Dokaz Jehovinog strpljenja vidimo i u tome što je ljudima koje privlači dao dovoljno vremena da se pokaju (2. Petr. 3:9; Jov. 6:44; 1. Tim. 2:3, 4). Jehovin primer nas podstiče da i mi budemo strpljivi dok propovedamo i poučavamo. Osim toga, jedan primer iz Božje Reči pomaže  nam da razumemo zašto je strpljenje važno.

10. Koju pouku nam pruža primer ratara iz Jakovljeve 5:7, 8?

¹⁰ Pročitati Jakovljevu 5:7, 8. Šta znači biti strpljiv pokazuje primer ratara koji gaji useve. Ima biljaka koje rastu brzo. Ali većini, posebno onima koje donose plod, potrebno je mnogo više vremena da sazru. Period od setve do žetve u Izraelu trajao je oko šest meseci. Ratar je sejao seme nakon prvih jesenjih kiša, a zrelo žito žeo je u kasno proleće, posle kišnog perioda (Mar. 4:28). Mudro je da budemo strpljivi poput tog ratara. Ali to nije uvek lako.

11. Kako nam strpljenje pomaže u službi propovedanja?

¹¹ Nesavršeni ljudi obično žele da odmah vide rezultate svog rada. Međutim, ako želimo da naša bašta donese rod, moramo stalno raditi u njoj – okopavati, saditi, pleviti korov i zalivati biljke. Stvaranje učenika takođe zahteva stalan rad. Potrebno je vreme da bismo pomogli osobi da iskoreni predrasude i nauči da voli druge. Ako smo strpljivi, nećemo se obeshrabriti zbog negativne reakcije na našu poruku. Strpljenje nam je potrebno i kada nas ljudi slušaju. Ne možemo ubrzati duhovni napredak osobe s kojom proučavamo. Ponekad ni Isusovi učenici nisu odmah razumeli ono čemu ih je poučavao (Jov. 14:9). Premda mi sadimo i zalivamo, nemojmo zaboraviti da Bog daje da raste (1. Kor. 3:6).

12. Kako možemo pokazati strpljenje kad svedočimo članovima porodice?

¹² Strpljenje nam je naročito potrebno kad svedočimo članovima porodice. Od pomoći nam može biti načelo iz Propovednika 3:1, 7, gde piše da postoji  „vreme kad se ćuti i vreme kad se govori“. Možemo svojim ponašanjem svedočiti bez reči, ali uvek smo spremni i da govorimo o istini kad se za to ukaže prilika (1. Petr. 3:1, 2). Dok revno propovedamo i poučavamo, treba da budemo strpljivi sa svim ljudima, pa i sa članovima porodice.

13-14. Navedi neke dobre primere strpljenja.

¹³ Mnogo toga o strpljenju učimo iz biblijskih primera, kao i od vernih Božjih slugu u savremeno doba. Avakum je čeznuo da se zlo okonča, ali u njegovim rečima se ogleda strpljenje: „Stajaću na svom stražarskom mestu“ (Avak. 2:1). Apostol Pavle je rekao da žarko želi da dovrši svoju službu i dobije nebesku nagradu. Pa ipak, strpljivo je nastavio da daje „temeljno svedočanstvo, objavljujući dobru vest“ (Dela 20:24).

¹⁴ Osmotrimo primer bračnog para koji je nakon škole Galad bio poslat u zemlju u kojoj je hrišćanstvo bilo manjinska religija i nije bilo mnogo Svedoka. Retko ko je želeo da proučava Bibliju. S druge strane, ostali iz njihovog razreda oduševljeno su im pisali kako vode mnogo kurseva i kako se mnogi ljudi krštavaju. Iako se na njihovom području malo ljudi odazivalo na dobru vest, taj bračni par je nastavio da strpljivo propoveda. Izgledalo je da je njihov trud uzaludan, ali nakon osam godina su imali tu radost da se jedna žena s kojom su proučavali krsti. Šta je zajedničko ovim primerima iz prošlosti i sadašnjosti? Te verne Božje sluge nisu izgubile revnost niti su prestale da propovedaju i Jehova ih je nagradio zbog njihovog strpljenja. Dobro je da se ugledamo „na one koji zbog svoje vere i strpljenja dobijaju ono što je obećano“ (Jevr. 6:10-12).

15. Kako vera jača našu rešenost da revno propovedamo?

¹⁵ Mi verujemo u poruku koju propovedamo i zato želimo da je prenesemo što većem broju ljudi. Sigurni smo da će se obećanja iz Božje Reči ispuniti (Ps. 119:42; Is. 40:8). Biblijska proročanstva se ispunjavaju pred našim očima. Vidimo kako se ljudima život menja nabolje kad počnu da primenjuju biblijske savete. To nas još više uverava da svi treba da čuju dobru vest o Kraljevstvu.

16. (a) Prema Psalmu 46:1-3, kako vera u Jehovu jača našu rešenost da revno propovedamo? (b) Kako nam vera u Isusa pomaže u tome?

¹⁶ Osim toga, mi verujemo u Jehovu, od koga potiče poruka koju propovedamo, i u Isusa, koga je on postavio za Kralja svog Kraljevstva (Jov. 14:1). S kakvim god okolnostima da se suočimo, Jehova će uvek biti naše utočište i snaga. (Pročitati Psalam 46:1-3.) Osim toga, uvereni smo da Isus s neba vodi propovedanje, jer mu je Jehova dao moć i vlast (Mat. 28:18-20).

17. Navedi primer koji pokazuje zašto treba da i dalje propovedamo.

¹⁷ Vera nam jača pouzdanje da će Jehova blagosloviti naš trud, ponekad na sasvim neočekivane načine (Prop. 11:6). Na primer, svakog dana na hiljade ljudi prolaze pored naših kolica i stolova s literaturom. Da li ovaj vid propovedanja daje rezultate? Nema sumnje. U Našoj službi za Kraljevstvo od novembra 2014. pisalo je o studentkinji koja je  htela da napiše seminarski rad o Jehovinim svedocima. Nije uspela da nađe Dvoranu Kraljevstva, ali je u okolini fakulteta videla sto s našom literaturom i od Svedoka je dobila materijal za svoj rad. Kasnije je i ona postala Svedok i sada služi kao stalni pionir. Ovakva iskustva nam daju motivaciju da propovedamo jer pokazuju da ima još ljudi koji treba da čuju poruku o Kraljevstvu.

18. Zašto možemo biti sigurni da će se propovedanje o Kraljevstvu završiti u vreme koje je Jehova odredio?

¹⁸ Možemo biti sigurni da će se propovedanje o Kraljevstvu završiti u pravi čas. Pogledajmo šta se desilo u Nojevim danima. Jehova je pokazao da sve radi u najbolje vreme. On je oko 120 godina unapred odredio kada će Potop početi. Nekoliko decenija posle te odluke, rekao je Noju da izgradi arku. Noje je neumorno radio na tom zadatku 40 ili 50 godina. Iako ljudi nisu želeli da slušaju njegovu poruku, on im je propovedao i upozoravao ih sve dok mu Jehova nije rekao da uvede životinje u arku. Tada je, upravo u vreme koje je odredio, Jehova „zatvorio vrata arke“ (Post. 6:3; 7:1, 2, 16).

19. Šta nas očekuje ako nastavimo da revno propovedamo?

¹⁹ Uskoro će Jehova privesti kraju propovedanje o Kraljevstvu. On će takoreći „zatvoriti vrata“ Sataninom svetu i uvesti nas u novi svet. Do tada, ugledajmo se na Noja, Avakuma i druge koji su neumorno propovedali. Budimo usredsređeni na službu, budimo strpljivi i sačuvajmo jaku veru u Jehovu i njegova obećanja.