1. Zašto nam je svima potrebna mudrost koju daje Bog? (Poslovice 4:7).

 AKO si u životu stajao pred nekom važnom odlukom, nema sumnje da si se molio za mudrost jer nisi želeo da pogrešiš (Jak. 1:5). Kralj Solomon je napisao da je mudrost „važnija od svega“. (Pročitati Poslovice 4:7.) Naravno, Solomon nije mislio na bilo kakvu mudrost, već na mudrost koju nam daje Bog (Posl. 2:6). Da li Božja mudrost može pomoći i nama danas da se izborimo sa svakodnevnim problemima? Naravno da može, kao što ćemo videti u ovom članku.

2. Kako možemo steći pravu mudrost?

² Da bismo stekli pravu mudrost, dobro je da razmotrimo i primenimo pouke dvojice ljudi koji su bili poznati po svojoj mudrosti. Najpre ćemo razmotriti Solomonov primer. U Bibliji piše: „Bog je Solomonu dao veliku mudrost [i] razboritost“ (1. Kralj. 4:29). Zatim će biti reči o Isusu, najmudrijem čoveku koji je ikada živeo (Mat. 12:42). Za njega je prorečeno: „On će biti pun Jehovinog duha, duha mudrosti i razboritosti“ (Is. 11:2).

3. O čemu će biti reči u ovom članku?

³ Zahvaljujući mudrosti koju su dobili od Jehove, Solomon i Isus su nam preneli važne životne pouke. U  ovom članku će biti reči o tome kako možemo imati razumno gledište o novcu, poslu i o sebi.

4. Po čemu su se Solomon i Isus razlikovali?

⁴ Solomon je posedovao ogromno bogatstvo i živeo je u raskoši (1. Kralj. 10:7, 14, 15). Za razliku od njega, Isus je veoma skromno živeo i čak nije imao ni svoju kuću (Mat. 8:20). Pa ipak, i jedan i drugi su imali razumno gledište o materijalnim stvarima zato što je njihova mudrost poticala iz istog izvora – od Jehove.

5. Kako je Solomon gledao na novac?

⁵ Solomon je rekao da je novac zaštita (Prop. 7:12). Pomoću njega možemo da kupimo ono što nam je neophodno, pa čak i da ispunimo sebi neke želje. Premda je bio veoma bogat, shvatio je da postoje mnogo važnije stvari od novca. Na primer, napisao je: „Bolje je izabrati dobro ime [ili: „ugled“, fusn.] nego veliko bogatstvo“ (Posl. 22:1). Solomon je takođe zapazio da ljudi koji vole novac obično nisu zadovoljni onim što imaju (Prop. 5:10, 12). Upozorio nas je i da se ne uzdamo u novac budući da lako možemo ostati bez njega (Posl. 23:4, 5).

6. Kako je Isus gledao na materijalne stvari? (Matej 6:31-33).

⁶ Isus je imao razumno gledište o materijalnim stvarima. Uživao je u hrani i piću (Luka 19:2, 6, 7). Jednom prilikom je pretvorio vodu u kvalitetno vino, što je bilo njegovo prvo čudo (Jov. 2:10, 11). A na dan svoje smrti nosio je skupocenu odeću (Jov. 19:23, 24). Ali on nije dozvolio da mu materijalne stvari budu najvažnije u životu. Svojim učenicima je rekao: „Niko ne može robovati dvojici gospodara [...] Ne možete robovati Bogu i bogatstvu“ (Mat. 6:24). Poučio nas je da uvek stavljamo  Kraljevstvo na prvo mesto jer će se tada Jehova pobrinuti da imamo sve što nam je potrebno. (Pročitati Mateja 6:31-33.)

7. Kako je na jednog brata uticalo to što se vodio Božjom mudrošću kad je donosio odluke?

⁷ Mnoga naša braća i sestre su se lično uverili u to koliko je dobro primenjivati Božje mudre savete iz Biblije. Pogledajmo šta je rekao neoženjen brat po imenu Danijel: „Još kao tinejdžer sam odlučio da život posvetim služenju Jehovi.“ Vodio je jednostavan život i zbog toga je mogao da svoje vreme i sposobnosti iskoristi radeći na raznim projektima naše organizacije. On još kaže: „Nikada se nisam pokajao zbog te odluke. Da sam se posvetio materijalnim stvarima, mogao sam da zaradim brdo para. Ali novac nikada ne bi mogao da zameni prijateljstva koja sam stekao niti da mi donese ovoliku radost. Nema tih para koje bi se mogle uporediti s blagoslovima koje mi je Jehova dao.“ Sasvim je jasno da smo istinski srećni kada se trudimo da što više pružimo Jehovi, a ne kada trčimo za novcem.

8. Kako znamo da je Solomon imao ispravno gledište o radu? (Propovednik 5:18, 19).

⁸ Solomon je rekao da je zadovoljstvo koje nam posao donosi „dar od Boga“. (Pročitati Propovednika 5:18, 19.) Napisao je: „Od svakog truda ima neke koristi“ (Posl. 14:23). Znao je to iz iskustva jer je mnogo radio. Gradio je kuće, sadio vinograde, pravio vrtove i jezerca. Sazidao je i neke gradove (1. Kralj. 9:19; Prop. 2:4-6). To nije bio nimalo lak posao, ali sigurno mu je doneo veliko zadovoljstvo. Pa ipak, Solomon je znao da to nije dovoljno da bi bio istinski srećan i zato je činio i mnogo toga za Jehovu. Na primer, nadgledao je gradnju veličanstvenog hrama koja je trajala sedam godina (1. Kralj. 6:38; 9:1). Nakon svega toga, shvatio je da je ono što činimo za Jehovu daleko važnije od svega drugog. Zato je napisao: „Zaključak svega što si čuo jeste ovo: Boj se pravog Boga i drži se njegovih zapovesti“ (Prop. 12:13).

9. Kako je Isus pokazao da ima ispravno gledište o poslu?

⁹ Isus je bio vredan. U mladosti je radio kao tesar (Mar. 6:3). Njegovim roditeljima je sigurno mnogo značilo što im je pomagao da zbrinu potrebe njihove velike porodice. Budući da je bio savršen, sve što je radio bilo je vrhunskog kvaliteta, zbog čega je verovatno bio veoma tražen kao majstor. Nema sumnje da je uživao u svom poslu. Ali nije zapostavljao ni službu Jehovi (Jov. 7:15). Kasnije, kada se potpuno posvetio propovedanju, rekao je onima koji su ga slušali: „Nemojte raditi za hranu koja propada, nego za hranu koja ne propada i donosi večni život“ (Jov. 6:27). A u Propovedi na gori je rekao: „Sakupljajte sebi blago na nebu“ (Mat. 6:20).

10. U koju zamku bismo mogli upasti ako smo dobri radnici?

¹⁰ Božja mudrost nam pomaže da imamo ispravan stav prema poslu. Kao hrišćani, poučeni smo da radimo „vredno i  pošteno“ (Ef. 4:28). Poslodavci često zapaze da smo vredni i pošteni i možda nam kažu da nas cene kao radnike. U nadi da će naš poslodavac imati još lepše mišljenje o Jehovinim svedocima, mogli bismo ostajati sve duže na poslu. Međutim, tako bismo mogli početi da zapostavljamo porodične odgovornosti i službu Jehovi. Ako to primetimo, treba odmah nešto da preduzmemo da bismo imali vremena za važnije stvari.

11. Kako je jedan brat naučio šta znači imati ispravno gledište o poslu?

¹¹ Mladi brat koji se zove Vilijam lično se uverio u to koliko je važno imati ispravno gledište o poslu. On je bio zaposlen u firmi jednog starešine, za kog je rekao: „[Taj brat] pruža odličan primer uravnoteženog stava prema poslu. On naporno radi i mušterije ga veoma cene jer kvalitetno obavlja posao. Ali na kraju dana, on zna kako da posao ostavi iza sebe i posveti se porodici i svojoj duhovnosti. Mogu vam reći da je on stvarno srećan čovek.“ *

12. Kakvo gledište je Solomon u početku imao o sebi i šta se kasnije desilo?

¹² Dok je verno služio Jehovi, Solomon je imao razumno gledište o sebi. Na početku svog vladanja, kao mladi kralj je bio skroman, svestan svojih granica i tražio je vođstvo od Jehove (1. Kralj. 3:7-9). Bilo mu je jasno i koliko je opasno kada ponos uzme maha. Napisao je: „Ponos prethodi propasti i oholost prethodi padu“ (Posl. 16:18). Nažalost, Solomon kasnije nije živeo u skladu s tim. Nakon nekog vremena, postao je ponosan i počeo je da krši Božji zakon. Na primer, prema jednoj odredbi, nije trebalo da kralj „uzima  sebi mnogo žena“, da ga srce ne bi navelo na pogrešan put (Pon. zak. 17:17). Solomon se nije obazirao na to i imao je 700 žena i 300 inoča, među kojima je bilo mnogo paganki (1. Kralj. 11:1-3). Možda je mislio da sve drži pod kontrolom. Šta god da je bio slučaj, kasnije je osetio gorke posledice toga što se udaljio od Jehove (1. Kralj. 11:9-13).

13. Šta učimo dok razmišljamo o Isusovoj poniznosti?

¹³ Isus je bio ponizan i imao je razumno gledište o sebi. Pre nego što je došao na zemlju, dok je bio s Jehovom, činio je mnoge predivne stvari. Biblija kaže da je preko njega „stvoreno sve na nebu i na zemlji“ (Kol. 1:16). Prilikom svog krštenja, Isus se verovatno setio svega što je radio dok je bio sa svojim Ocem (Mat. 3:16; Jov. 17:5). Ali zbog toga nije postao ponosan. Sasvim suprotno, nikad nije s visine gledao na druge. Rekao je svojim učenicima da nije došao na zemlju „da mu služe, nego da služi i da svoj život da kao otkupninu za mnoge“ (Mat. 20:28). Osim toga, skromno je priznao da ništa ne čini sam od sebe (Jov. 5:19). Isus nam je pružio odličan primer toga šta znači istinska poniznost!

14. Šta od Isusa učimo o ispravnom gledištu o sebi?

¹⁴ Isus je poučavao svoje sledbenike da imaju realno gledište o sebi. Jednom prilikom im je rekao: „Vama su i sve vlasi na glavi izbrojane“ (Mat. 10:30). Ova misao je veoma utešna, naročito ako imamo negativno gledište o sebi. Iz toga se vidi da je našem nebeskom Ocu veoma stalo do nas i da smo mu dragoceni. Ako nam Jehova dozvoljava da mu služimo i ako misli da smo vredni večnog života u novom svetu, ne treba da dovodimo u pitanje njegovu procenu.

15. (a) Na šta nas je podstakao jedan članak iz Stražarske kule? (b) Na osnovu slike na 24. strani, šta propuštamo ako smo previše usredsređeni na sebe?

 ¹⁵ Pre oko 15 godina, u Stražarskoj kuli je rečeno kako treba da gledamo na sebe: „Svakako, ne želimo da imamo previsoko mišljenje o sebi do te mere da postanemo uobraženi, niti želimo da odemo u drugu krajnost i smatramo da smo bezvredni.“ U nastavku je pisalo da cilj treba da nam bude da razvijamo razumno gledište o sebi, uzimajući u obzir svoje vrline i mane. Jedna sestra koja je citirana u tom članku rekla je: „Nisam oličenje zla, niti sam Božji dar za druge. Imam i dobre i loše strane, kao i svi drugi.“ * Jasno je da je dobro da imamo razumno gledište o sebi.

16. Zbog čega nam Jehova daje mudre savete?

¹⁶ Jehova nam preko svoje Reči daje mudre savete. On nas voli i želi da budemo srećni (Is. 48:17, 18). Najbolji način života, koji donosi najveću radost, jeste da nam Jehova bude na prvom mestu. To će nas poštedeti mnogih problema koje doživljavaju ljudi koji su previše usredsređeni na novac, posao ili sebe. Zato se i dalje trudimo da mudro postupamo i radujemo Jehovino srce (Posl. 23:15).