Vrati se na sadržaj

Vrati se na sadržaj

Neka nam Jehova bude uzor u pružanju ohrabrenja i utehe

Neka nam Jehova bude uzor u pružanju ohrabrenja i utehe

Neka je blagoslovljen Bog koji nas teši [hrabri] u svakoj našoj nevolji (2. KOR. 1:3, 4)

PESME: 7, 3

1. Kako je Jehova još u Edenu pokazao da je izvor utehe i ohrabrenja?

JEHOVA je poznat kao Bog koji pruža ohrabrenje drugima. Čim su se Adam i Eva pobunili protiv njega, on je odmah izrekao proročanstvo koje će biti izvor utehe i ohrabrenja njihovom potomstvu. To proročanstvo je zapisano u Postanku 3:15 i govori o tome da će „prazmija“, Satana Ðavo, biti uništen i da će sva njegova zla dela biti izbrisana (Otkr. 12:9; 1. Jov. 3:8).

JEHOVA JE HRABRIO I JAČAO SVOJE SLUGE U PROŠLOSTI

2. Kako je Jehova ojačao Noja?

2 Pogledajmo šta je Jehova učinio za Noja. Ovaj pobožni čovek je živeo u svetu punom nasilja i moralne izopačenosti i jedino je njegova porodica služila Jehovi. Zbog svega toga je mogao klonuti duhom (Post. 6:4, 5, 11; Jud. 6). Međutim, Jehova ga nije ostavio, već mu je pružio podršku. Kako? Tako što mu je pružio potrebne informacije koje su ga ojačale da bi nastavio verno da mu služi (Post. 6:9). Rekao mu je da će uništiti zao svet, kao i šta Noje treba da radi da bi on i njegova porodica preživeli to uništenje (Post. 6:13-18). Jehova je za njega zaista bio izvor ohrabrenja.

3. Kako je Jehova podržao Isusa Navina? (Videti sliku na početku članka.)

3 Isusu Navinu je takođe bila potrebna Jehovina podrška, jer je pred njim stajao težak poduhvat. Naime, trebalo je da uvede Jehovin narod u Obećanu zemlju, a to je značilo da mora da pobedi moćne neprijateljske vojske. Posve je razumljivo što je strahovao. Međutim, Jehova je to znao i želeo je da ga ohrabri. Zato je rekao Mojsiju: „Postavi Isusa za vođu, ohrabri ga i ojačaj ga, jer će on preći tamo pred ovim narodom i on će im predati u nasledstvo zemlju koju ćeš videti“ (Pon. zak. 3:28). Jehova je i lično ojačao Isusa Navina rečima: „Ponovo ti zapovedam: Budi hrabar i jak! Ne boj se i ne plaši se, jer kud god pođeš, s tobom je Jehova, tvoj Bog“ (Is. Nav. 1:1, 9). Možemo li zamisliti kako su ove reči uticale na Isusa Navina?

4, 5. (a) Kako je Jehova hrabrio svoj narod u prošlosti? (b) Kako je Jehova jednom prilikom ohrabrio svog Sina?

4 Jehova je hrabrio i podržavao ne samo pojedince već i svoj narod u celini. Na primer, znao je da će Judejcima koji budu bili u zarobljeništvu u Vavilonu biti potrebna uteha i zato je dao da se zapiše sledeće proročanstvo: „Ne boj se, jer sam ja s tobom. Ne osvrći se plašljivo, jer sam ja tvoj Bog. Ja ću te ojačati i pomoći ću ti. Podržaću te svojom pravednom desnicom“ (Is. 41:10). Ove reči su ih sigurno jačale i krepile, kao i hrišćane u prvom veku. I nama danas izvor su utehe. (Pročitati 2. Korinćanima 1:3, 4.)

5 Jehova je hrabrio i podržavao i svog Sina, Isusa. Kada se Isus krstio, s neba se začuo glas: „Ovo je moj Sin, voljeni, koji je po mojoj volji“ (Mat. 3:17). Ove reči su sigurno jačale Isusa sve vreme dok je služio na zemlji.

ISUS SE UGLEDAO NA JEHOVU

6. Na šta nas podstiče poređenje o talantima?

6 Isus je takođe hrabrio i podsticao druge. Na primer, učinio je to kada je u poređenju o talantima, koje je deo proročanstva o kraju ovog sveta, rekao da će gospodar svakom svom vernom robu reći: „Odlično, dobri i verni robe! Bio si veran nad malim i zato ću te postaviti nad mnogim. Raduj se sa svojim gospodarem!“ (Mat. 25:21, 23). Ovo poređenje je njegove učenike sigurno podstaklo da verno služe Jehovi, a podstiče i nas danas.

7. (a) Na šta je Isus podsticao svoje apostole? (b) Kako je Isus ojačao Petra?

7 Isusovi apostoli su se često prepirali oko toga ko je najveći među njima. Međutim, on ih je uvek strpljivo podsticao da budu ponizni i služe jedan drugome (Luka 22:24-26). Pa ipak, nije im bilo lako da ga poslušaju. Naročito ga je Petar više puta razočarao (Mat. 16:21-23; 26:31-35, 75). Ali Isus ga nije odbacio, već ga je ojačao i čak mu poverio zaduženje da jača svoju braću (Jov. 21:16).

KAKO SU BOŽJE SLUGE IZ PRETHRIŠĆANSKOG DOBA HRABRILE DRUGE

8. Kako je Jezekija ohrabrio vojne zapovednike i narod?

8 Čak i pre nego što je Isus došao na zemlju i postavio savršen primer u pružanju ohrabrenja, Jehovine sluge iz drevnih vremena bile su svesne koliko je to važno. Na primer, razmislimo o Jezekiji. Kada su Asirci pretili da će razoriti Jerusalim, on je okupio vojne zapovednike i narod da bi ih ohrabrio. Da li je uspeo u tome? Jeste, jer u Bibliji stoji: „Narod se pouzdao u reči Jezekije, Judinog kralja.“ (Pročitati 2. Letopisa 32:6-8.)

9. Šta od Jova možemo naučiti o pružanju utehe i ohrabrenja?

9 Šta o ohrabrenju možemo naučiti od Jova? Iako je i njemu samom bila potrebna uteha i ohrabrenje budući da je mnogo patio, ipak je mislio na druge. Na primer, on je svoja tri prijatelja koja su se pokazala kao „okrutni tešitelji“ poučio kako treba pružati ohrabrenje. Rekao im je da kada bi se oni našli u njegovoj situaciji, on bi im rekao ono što bi ih utešilo i podiglo, a ne povredilo (Jov 16:1-5). Na kraju je Jov ipak bio ojačan. Prvo ga je ohrabrio Elijuj, a onda i lično Jehova (Jov 33:24, 25; 36:1, 11; 42:7, 10).

10, 11. (a) Zašto je Jeftajevoj ćerki bilo potrebno ohrabrenje? (b) Ko se nalazi u sličnoj situaciji kao i Jeftajeva ćerka?

10 Još jedan primer nekoga kome je bilo potrebno ohrabrenje bila je Jeftajeva ćerka. Zašto? Njen otac, sudija Jeftaj, pre borbe sa Amoncima, dao je jedan zavet Jehovi. Naime, rekao je Jehovi da ako mu da pobedu tada će prvu osobu koja mu izađe u susret dati da služi u njegovom domu. Kada se nakon pobede vraćao kući, u susret mu je izašla njegova ćerka, jedinica, koja se radovala očevoj pobedi. Njegovo srce je bilo slomljeno, ali je održao datu reč i poslao svoju ćerku da ceo život služi Jehovi u Silomu (Sud. 11:30-35).

11 Ovo je nesumnjivo bilo teško za Jeftaja, ali za nju je bilo još teže. Međutim, rado se povinovala očevoj odluci (Sud. 11:36, 37). To je značilo da mora da se odrekne braka, dece i mogućnosti da sačuva porodično ime i nasleđe. Ako je ikome bilo potrebno ohrabrenje, to je bila ona. Iz Biblije vidimo da ga je i dobila. U njoj stoji: „U Izraelu [je] postao običaj da svake godine, četiri dana u godini, Izraelove kćeri idu da pohvale kćer Jeftaja iz Galada“ (Sud. 11:39, 40). Njen primer nas podseća na hrišćane koji nisu u braku i zbog toga mogu učiniti više za Jehovu. Zar oni ne zaslužuju pohvalu i ohrabrenje? (1. Kor. 7:32-35).

APOSTOLI SU HRABRILI DRUGE

12, 13. Kako je Petar hrabrio svoju braću?

12 U noći pre svoje smrti, Isus je rekao apostolu Petru: „Simone, Simone, evo Satana je zatražio da vas rešeta kao pšenicu. Ali ja sam se usrdno molio za tebe da tvoja vera ne oslabi. A ti, kad se vratiš, ojačaj svoju braću“ (Luka 22:31, 32).

Apostoli su onim što su zapisali hrabrili skupštine u prvom veku, a ti isti zapisi hrabre i nas danas (Videti odlomke 12-17)

13 Petar je zaista bio jedan od stubova rane hrišćanske skupštine (Gal. 2:9). Hrabro je zastupao istinu na Pedesetnicu, a i kasnije, celog svog života. Pred kraj svoje službe, napisao je braći: „Pišem vam ukratko kako bih vas ohrabrio i uverljivo posvedočio da je ovo prava Božja nezaslužena dobrota. U njoj čvrsto stojte“ (1. Petr. 5:12). To ih je sigurno ohrabrilo, a hrabri i nas danas, naročito sada dok čekamo ispunjenje Jehovinih obećanja (2. Petr. 3:13).

14, 15. U kom su sve pogledu zapisi apostola Jovana izvor ohrabrenja?

14 Apostol Jovan je takođe bio jedan od stubova rane hrišćanske skupštine. Njegovi zapisi su dragoceni i za nas danas. Na primer, njegovo jevanđelje koje govori o Isusovoj službi oduvek je bilo pravi izvor ohrabrenja. Samo u njegovom jevanđelju nalazi se Isusova izjava da je ljubav obeležje po kom će se prepoznati pravi hrišćani. (Pročitati Jovana 13:34, 35.)

15 Još neke dragocene misli nalaze se i u njegovim poslanicama. Na primer, kada smo slomljeni pod teretom greha, sigurno nas teše sledeće reči: „Krv Isusa [...] čisti nas od svakog greha“ (1. Jov. 1:7). Nadalje, kada nas naše srce osuđuje i ne možemo sebi oprostiti, do suza nas dirnu ove reči: „Bog je veći od našeg srca“ (1. Jov. 3:20). Pored toga, samo je Jovan zapisao: „Bog je ljubav“ (1. Jov. 4:8, 16). A u njegovoj drugoj i trećoj poslanici nalaze se reči pohvale za one „koji žive po istini“ (2. Jov. 4; 3. Jov. 3, 4).

16, 17. Kako je apostol Pavle pružao ohrabrenje drugima?

16 Apostol koji je verovatno najviše hrabrio svoju braću bio je Pavle. Dok je hrišćanstvo još bilo u povoju, većina apostola je služila u Jerusalimu, gde je tada bilo i vodeće telo (Dela 8:14; 15:2). Hrišćani na tom području propovedali su o Hristu onima koji su pod uticajem judaizma verovali u samo jednog Boga. Međutim, sveti duh je apostola Pavla poslao da propoveda Rimljanima, Grcima i drugim narodima koji su obožavali više bogova (Gal. 2:7-9; 1. Tim. 2:7).

17 Tako je Pavle morao da prevaljuje velike razdaljine i propoveda nejevrejima na području današnje Turske, kao i onima koji su živeli u Grčkoj i Italiji. Tim hrišćanima, koji su se tek preobratili na hrišćanstvo, nije bilo lako, budući da su ih njihovi sunarodnici progonili (1. Sol. 2:14). Zato je Pavle oko 50. n. e. tek osnovanoj skupštini u Solunu napisao: „Uvek zahvaljujemo Bogu za sve vas kad vas spominjemo u svojim molitvama, jer neprestano imamo na umu vaša dela podstaknuta verom i vaš trud podstaknut ljubavlju i vašu istrajnost“ (1. Sol. 1:2, 3). Takođe ih je podstakao: „Tešite jedni druge i izgrađujte jedni druge“ (1. Sol. 5:11).

VODEĆE TELO HRABRI HRIŠĆANE

18. Kako je vodeće telo iz prvog veka ohrabrilo Filipa?

18 Vodeće telo u prvom veku pružalo je ohrabrenje ne samo braći koja su imala odgovornu ulogu u hrišćanskoj skupštini već i svim drugim hrišćanima. Kada je jevanđelizator Filip propovedao među Samarićanima, imao je punu podršku braće iz vodećeg tela. Zato su oni poslali Petra i Jovana, koji su isto bili deo vodećeg tela, da se mole da novi hrišćani na tom području prime sveti duh (Dela 8:5, 14-17). Takva podrška je sigurno ohrabrila Filipa i te hrišćane.

19. Kako je jedno pismo vodećeg tela iz prvog veka uticalo na hrišćane?

19 Kasnije je vodeće telo moralo da odluči da li i nejevreji treba da se obrežu, kao što su to prema Mojsijevom zakonu morali Jevreji (Dela 15:1, 2). Nakon što su se molili i rezonovali na temelju Pisama, braća iz vodećeg tela su pod vođstvom svetog duha odlučili da to više nije potrebno. Zato su napisali jedno pismo u kom su objasnili svoju odluku i poslali braću da ga odnesu u skupštine. Kako je to uticalo na braću u tim skupštinama? „Obradovali su se ohrabrenju“ (Dela 15:27-32).

20. (a) Navedi neki primer koji pokazuje kako Vodeće telo danas pruža ohrabrenje pravim hrišćanima. (b) Koje pitanje ćemo osmotriti u narednom članku?

20 Današnje Vodeće telo takođe hrabri prave hrišćane širom sveta. To sigurno mogu reći članovi betelskih porodica i druge specijalne punovremene sluge, kao i sva naša druga braća i sestre. Nema sumnje da im to mnogo znači. Pored toga, Vodeće telo misli i na one koji su odlutali od istine i zato je 2015. izdalo brošuru Vratite se Jehovi, koja je ohrabrila mnoge širom sveta. Ali da li Jehova treba da bude uzor u pružanju ohrabrenja samo odgovornoj braći? Odgovor ćemo naći u sledećem članku.