1-2. Zašto je Isus rekao ono što je zapisano u Jovanu 4:35, 36?

ISUS je prolazio kroz zelena polja mladog ječma (Jov. 4:3-6). Do žetve je trebalo da prođe još oko četiri meseca. Zato je onima koji su bili s njim verovatno bilo neobično što je rekao: „Podignite oči i pogledajte polja, kako su zrela za žetvu.“ (Pročitati Jovana 4:35, 36.) Šta je time mislio?

² Po svemu sudeći, Isus nije govorio o doslovnoj žetvi već o sakupljanju ljudi. Pogledajmo šta se desilo kratko pre toga. Iako su Jevreji obično izbegavali svaki kontakt sa Samarićanima, Isus je propovedao jednoj Samarićanki i ona ga je slušala. Osim toga, dok je govorio o poljima koja su „zrela za žetvu“, velika grupa Samarićana koji su za njega čuli od te žene dolazila je da sazna nešto više (Jov. 4:9, 39-42). U vezi s tim događajem, u jednom biblijskom priručniku je rečeno da je želja tih ljudi da ga upoznaju „pokazala da su bili poput žita zrelog za žetvu“.

3. Ako budeš imao isti stav kao Isus, kako će to uticati na tvoju službu?

³ Kakav je tvoj stav prema ljudima kojima propovedaš dobru vest? Da li su za tebe oni poput žita koje je zrelo za žetvu? Ako je tako, to će povoljno uticati na tvoju službu na tri načina. Kao prvo, bićeš još svesniji toga koliko je važno propovedati. Žetva ne traje dugo, nema vremena za gubljenje. Kao drugo, bićeš radostan kad  vidiš da ljudi prihvataju dobru vest. U Bibliji piše: „Ljudi [se] raduju u vreme žetve“ (Is. 9:3). I kao treće, u svakom čoveku ćeš videti budućeg Isusovog učenika i zato ćeš prilagoditi svoj pristup njegovim interesovanjima.

4. Šta ćemo naučiti od apostola Pavla?

⁴ Za razliku od nekih svojih učenika, Isus nije otpisao mogućnost da Samarićani prihvate njegovu poruku. Na njih je gledao kao na svoje buduće učenike. Po uzoru na njega, i mi treba da gledamo na ljude kao na moguće Hristove učenike. Apostol Pavle nam je izvanredan primer u tome. Šta možemo naučiti od njega? U ovom članku ćemo osmotriti kako je on (1) upoznao verovanja onih kojima je propovedao, (2) zapažao šta ih zanima i (3) gledao na njih kao na moguće Isusove učenike.

5. Zašto je Pavlu bilo lako da propoveda Judejcima?

⁵ Pavle je često propovedao u judejskim sinagogama. Primera radi, u sinagogi u Solunu „tri sabata rezonovao je [s Judejcima] na temelju Pisama“ (Dela 17:1, 2). Budući da je i sam bio Judejac, Pavlu nije bilo teško da propoveda u sinagogi (Dela 26:4, 5). Mogao je da se poistoveti s Judejcima i zato se nije ustezao da im propoveda (Fil. 3:4, 5).

6. Po čemu su se ljudi na atinskom trgu razlikovali od onih kojima je Pavle propovedao u tamošnjoj sinagogi?

⁶ Nakon što je zbog progonstva morao da pobegne iz Soluna, a potom i iz Verije, Pavle je stigao u Atinu. I tu je „u sinagogi rezonovao s Judejcima i drugim pobožnim ljudima“ (Dela 17:17). Međutim, dok je propovedao na trgu, Pavle je imao drugačije slušaoce. Među njima su bili filozofi i drugi nejevreji za koje je Pavlova poruka bila „novo učenje“. Oni su mu rekli: „Puniš nam uši nekim čudnim tvrdnjama“ (Dela 17:18-20).

7. Prema Delima apostolskim 17:22, 23, šta je Pavle uzeo u obzir?

⁷ Pročitati Dela apostolska 17:22, 23. Pavle nije propovedao ljudima na atinskom trgu na isti način kao Judejcima u sinagogi. On je verovatno razmišljao o tome u šta veruju Atinjani. Posmatrao  je grad i zapažao običaje kojih su se držali. Zatim se trudio da im istinu iz svetih spisa prenese tako što je najpre govorio o stvarima koje im je bilo lako da prihvate. Jedan biblista kaže: „Kao hrišćanin jevrejskog porekla, bio je svestan da Grci ne veruju u Boga koga Jevreji i hrišćani smatraju pravim Bogom, ali se potrudio da im pokaže da Bog kog im on objavljuje zapravo nije ništa novo za Atinjane.“ Zato je Pavle bio spreman da prilagodi svoj pristup. Rekao je Atinjanima da njegova poruka potiče od „nepoznatog Boga“ kome su podigli oltar. Premda su oni bili pagani i nisu poznavali svete spise, Pavle nije digao ruke od njih. Smatrao je da su poput žita zrelog za žetvu i prilagodio je svoj pristup kako bi im bilo lakše da prihvate dobru vest.

8. (a) Kako možeš saznati kojoj religiji pripadaju ljudi na tvom području? (b) Ako ti neko kaže da ima svoju religiju, kako bi mogao da mu odgovoriš?

⁸ Po uzoru na Pavla, zapažaj detalje. Trudi se da primetiš stvari koje će ti pomoći da saznaš u šta veruju ljudi na tvom području. Da li na njihovoj kući ili vozilu ima nekih verskih obeležja? Da li ime stanara, njegovo odevanje i celokupan izgled ili čak njegov način izražavanja ukazuju na to kojoj religiji pripada? Možda ti je i sam rekao da ima svoju religiju. Kada se to desi specijalnoj pionirki po imenu Flutura, ona kaže stanaru: „Nisam ovde da vam namećem svoja verovanja već da razgovaram s vama o...“

9. Šta bi mogao biti temelj za razgovor s nekim ko veruje u Boga?

⁹ O čemu bi mogao da razgovaraš s nekim ko veruje u Boga? Potrudi se da pronađeš nešto oko čega se slažete. Možda ta osoba veruje da postoji samo jedan Bog, da je Isus Spasitelj čovečanstva ili da živimo u vremenu zla koje će se uskoro okončati. Ako budeš koristio zajednička verovanja kao temelj za razgovor, veća je verovatnoća da će tvoj sagovornik prihvatiti poruku iz Biblije.

10. Šta treba da nam bude cilj i zašto?

¹⁰ Imaj na umu da ljudi ne veruju u sve što njihova religija kaže. Čak i nakon što saznaš kojoj religiji stanar pripada, treba da se potrudiš da razumeš u šta on lično veruje. „Verovanja mnogih ljudi se zasnivaju na kombinaciji filozofije i religije“, kaže Dejvid, specijalni  pionir iz Australije. Donalta iz Albanije kaže: „Neki ljudi nam kažu da imaju svoju religiju, ali kasnije priznaju da zapravo ne veruju u Boga.“ Jedan misionar iz Argentine zapazio je da neki ljudi kažu da veruju u Trojstvo, ali zapravo ne veruju u to da su Otac, Sin i sveti duh jedan Bog. On kaže: „Kad znamo u šta ljudi veruju, lakše nam je da nađemo zajednički temelj za razgovor.“ Zato se potrudi da saznaš u šta ljudi zaista veruju. Tada ćeš i ti, poput Pavla, biti svima sve (1. Kor. 9:19-23).

11. Prema Delima apostolskim 14:14-17, kako je Pavle propovedao ljudima u Listri?

¹¹ Pročitati Dela apostolska 14:14-17. Pavle je zapažao šta zanima ljude kojima je propovedao i prilagođavao je svoj pristup tome. Na primer, ljudi kojima se obratio u Listri nisu znali skoro ništa o svetim spisima. Zato im je govorio o onome što su mogli da razumeju. Govorio je o bogatim žetvama i o životnim radostima. Koristio je reči i primere koji su njima bili poznati.

12. Kako možeš saznati šta nekoga zanima i prilagoditi svoj uvod tome?

¹² Zapažaj šta zanima ljude na tvom području i prilagodi svoj uvod. Kako možeš saznati šta nekoga zanima dok prilaziš njemu ili njegovoj kući? Kao što smo rekli, zapažaj detalje. Možda radi u bašti, čita knjigu, popravlja auto ili radi nešto drugo. Ako je to na mestu, mogao bi na osnovu toga da započneš razgovor s njim (Jov. 4:7). Čak nam i nečija odeća može otkriti nešto o njemu – iz kog naroda potiče, čime se bavi ili za koga navija. „Počeo sam razgovor s jednim 19-godišnjakom koji je nosio majicu sa slikom poznatog pevača“, kaže Gustavo. „Prokomentarisao sam njegovu majicu, a on mi je ispričao zbog čega voli tog pevača. Kasnije smo  počeli da proučavamo Bibliju i on je sad naš brat.“

13. Kako bi mogao da zainteresuješ nekoga za proučavanje Biblije?

¹³ Kada nekom predložiš da proučava Bibliju, biće spremniji da to prihvati ako mu najpre objasniš kako će mu to koristiti (Jov. 4:13-15). Na primer, jedna žena koja je bila zainteresovana za Bibliju pozvala je našu sestru Popi da uđe unutra. Kad je Popi na zidu videla diplomu Pedagoškog fakulteta i saznala da je ta žena profesor, istakla je da se i mi bavimo obrazovanjem tako što poučavamo ljude na biblijskim kursevima i na našim sastancima. Žena je prihvatila kurs, sutradan je došla na sastanak, a ubrzo posle toga bila je i na pokrajinskom sastanku. Krstila se posle godinu dana. Pitaj se: „Šta zanima ljude koje posećujem? Da li bih umeo da im ponudim kurs tako da oni požele da proučavaju?“

14. Kako možeš prilagoditi biblijski kurs potrebama osobe s kojom proučavaš?

¹⁴ Nakon što počneš da proučavaš s nekim, svaki put se pripremi za taj kurs, imajući u vidu životne okolnosti i interesovanja osobe. Dok se pripremaš, izaberi stihove koje ćete čitati, filmove koje ćeš pokazati i ilustracije pomoću kojih ćeš objasniti biblijska učenja. Razmišljaj o tome šta bi se toj osobi moglo posebno dopasti i dirnuti je u srce (Posl. 16:23). Jedna žena iz Albanije, koja je proučavala s pionirkom po imenu Flora, izričito je rekla: „Ne mogu da poverujem u uskrsenje.“ Flora nije pokušavala da je pošto-poto navede da promeni mišljenje. Ona kaže: „Pomislila sam da najpre mora da upozna Boga koji obećava uskrsenje.“ Od tada je Flora na svakom kursu isticala Jehovinu ljubav, mudrost i moć. S vremenom je ta žena razvila veru u uskrsenje. Sada je Jehovin svedok i revno propoveda.

15. Prema Delima apostolskim 17:16-18, šta je Pavlu smetalo kod Atinjana, ali zašto nije digao ruke od njih?

¹⁵ Pročitati Dela apostolska 17:16-18. Pavle nije digao ruke od Atinjana iako je njihov grad bio pun idola, polnog nemorala i paganske filozofije. Nije dozvolio ni da ga obeshrabre njihove uvrede. I on je ranije bio „hulnik, progonitelj i drznik“, ali je ipak postao hrišćanin (1. Tim. 1:13). Kao što je Isus video nešto dobro u Pavlu, tako je i Pavle video dobro u Atinjanima. I nije se prevario (Dela 9:13-15; 17:34).

16-17. Šta pokazuje da različiti ljudi mogu postati Hristovi učenici? Navedi primer.

¹⁶ U prvom veku, ljudi različitog porekla i životnih okolnosti postali su Isusovi učenici. Kad je Pavle pisao hrišćanima koji su živeli u grčkom gradu Korintu, rekao je da su neki od njih ranije bili nepošteni ili su živeli krajnje nemoralno. Zatim je dodao: „Neki od vas bili su takvi, ali oprani ste“ (1. Kor. 6:9-11). Da si tada živeo, da li bi verovao da ti ljudi mogu da se promene i postanu Hristovi učenici?

¹⁷ Danas su mnogi spremni da se promene kako bi postali Isusovi učenici. Evo kako se specijalna pionirka Jukina iz Australije uverila da sve vrste ljudi mogu prihvatiti biblijsku poruku. Jednom je u agenciji za nekretnine primetila  devojku koja je imala mnogo tetovaža i nosila vrećastu odeću. Jukina priča: „Na trenutak sam oklevala, ali onda sam počela razgovor s njom. Saznala sam da je Biblija toliko zanima da je istetovirala neke stihove iz Psalama!“ Ta devojka je počela da proučava i da dolazi na sastanke. *

18. Zašto ne treba unapred donositi zaključke o ljudima?

¹⁸ Da li je Isus smatrao da su polja zrela za žetvu zato što je očekivao da će većina ljudi postati njegovi sledbenici? Nije. U Svetom pismu je prorečeno da će relativno malo ljudi poverovati u njega (Jov. 12:37, 38). Osim toga, Isus je imao moć da čita ljudska srca (Mat. 9:4). Premda je bio usredsređen na one koji će poverovati, revno je propovedao svima. Mi ne možemo da čitamo srca i zato treba da se odupremo sklonosti da unapred donosimo zaključke o nekom području i ljudima. U drugima uvek treba da vidimo potencijal da postanu Isusovi učenici. Mark, misionar koji služi u Burkini Faso, objasnio je to ovako: „Često se desi da ljudi za koje sam mislio da će dobro napredovati prestanu da proučavaju. S druge strane, oni za koje sam mislio da neće daleko odmaći lepo napreduju. Tako sam shvatio da je najbolje pustiti da nas vodi Jehovin duh.“

19. Kako treba da gledamo na ljude na području?

¹⁹ Na prvi pogled, može ti se činiti da na području nema mnogo ljudi koji su poput žita zrelog za žetvu. Ali seti se onoga što je Isus rekao svojim učenicima. Polja su zrela, spremna za žetvu. Ljudi se mogu promeniti i postati Hristovi učenici. Jehova na njih gleda kao na „dragoceno blago“ (Ag. 2:7). Ako gledamo na ljude kao Jehova i Isus, potrudićemo se da razumemo njihove okolnosti i interesovanja. Oni za nas neće biti samo neznanci već buduća braća i sestre.