Zakletva se definiše kao „svečana izjava da će onaj koji je daje govoriti istinu, vršiti dužnost i slično“. U nekim zemljama, oni koji daju zakletvu pozivaju se na Boga kao na svedoka. Zakletva može biti usmena ili pismena.

Neki ljudi misle da je pogrešno zaklinjati se zato što je Isus rekao: „Ne kunite se nikako [...] Kad kažete: ’Da‘, neka to znači ’da‘, a kad kažete: ’Ne‘, neka to znači ’ne‘. Što je više od toga, od Zloga je“ (Mat. 5:33-37). Naravno, Isus je znao da je Mojsijev zakon nalagao određene zakletve i da su se u prošlosti verne Božje sluge u nekim prilikama zaklinjale (Post. 14:22, 23; Izl. 22:10, 11). Znao je i da se Jehova zaklinjao (Jevr. 6:13-17). Prema tome, Isus nije hteo da kaže da nikada ne treba da izgovorimo zakletvu. On je samo želeo da upozori ljude da se ne zaklinju u vezi s beznačajnim stvarima ili nečim što ne bi imalo svrhu. Prema tome, kad damo neko obećanje, uvek treba da ga ispunimo jer Jehova to očekuje od nas.

Kako onda treba da postupiš ako se od tebe traži da daš zakletvu? Najpre razmisli da li možeš da je ispuniš. Ako nisi siguran, bolje je da se ne zaklinješ. Božja Reč nas upozorava: „Bolje je da ne daješ zavet nego da daš zavet pa da ga ne ispuniš“ (Prop. 5:5). Zatim razmotri biblijska načela koja se tiču te zakletve i postupi u skladu sa svojom hrišćanskom savešću. Koja su neka od tih načela?

Neke zakletve su u skladu s Božjom voljom. Na primer, Jehovini svedoci razmenjuju zavete prilikom sklapanja braka. Ti zaveti su jedna vrsta zakletve. Mladenci pred Bogom i prisutnima obećavaju da će se voleti, poštovati i brinuti jedno o drugom „sve dok [su] oboje živi“. (Drugi na venčanju možda ne izgovore isto od reči do reči, ali ipak daju zavet pred Bogom.) Nakon toga se proglašavaju mužem i ženom. Njihov brak treba da bude doživotna zajednica (Post. 2:24; 1. Kor. 7:39). Takav zavet je sasvim na mestu i u skladu s Božjom voljom.

Neke zakletve nisu u skladu s Božjom voljom. Na primer, pravi hrišćanin se nikad ne bi zakleo da će oružjem braniti zemlju ili da će se odreći svoje vere u Boga. Time bi prekršio Božje zapovesti. Pošto služimo Jehovi, mi nismo „deo sveta“ i zato ne učestvujemo u sukobima i ratovima (Jov. 15:19; Is. 2:4; Jak. 1:27).

Neke zakletve su stvar savesti. Ponekad je potrebno da neku zakletvu sagledamo u  svetlu Isusovih reči: „Dajte, dakle, caru carevo, a Bogu Božje“ (Luka 20:25).

Primera radi, pretpostavimo da je jedan hrišćanin podneo molbu za državljanstvo ili za pasoš neke zemlje, a onda sazna da se od njega očekuje da se zakune na vernost toj zemlji. Ako bi se takvom zakletvom obavezao da će uraditi nešto što je u suprotnosti s Božjim zakonom, njegova savest oblikovana na temelju Biblije ne bi mu dozvolila da izgovori tu zakletvu. Međutim, možda će mu vlast te države dozvoliti da donekle izmeni tekst zakletve kako bi mogao da je izgovori čiste savesti.

Time što bi položio izmenjenu zakletvu, hrišćanin bi po svemu sudeći postupio u skladu s načelom iz Rimljanima 13:1, gde se kaže: „Neka svaki čovek bude podložan vlastima.“ Pošto Jehova očekuje od nas da slušamo vlast kad god je to moguće, hrišćanin bi mogao zaključiti da nema ničeg pogrešnog u tome da položi takvu zakletvu.

Važno je uzeti u obzir svoju savest i ako se prilikom polaganja zakletve od nas očekuje da koristimo neki objekat ili napravimo neki gest. Da bi potvrdili da govore istinu, drevni Rimljani i Skiti zaklinjali su se svojim mačem koji je bio simbol moći boga rata. Grci su prilikom zakletve podizali ruku prema nebu. Tako su priznavali da postoji viša sila kojoj su ljudi odgovorni za sve što govore i rade.

Naravno, Jehovin sluga se nikad ne bi zakleo nad nekim nacionalnim simbolom koji je povezan s lažnom religijom ili mu se ukazuje posebna čast. Ali šta ako se na sudu od tebe traži da staviš ruku na Bibliju i zakuneš se da ćeš govoriti istinu? Možda ćeš odlučiti da postupiš tako budući da su se i verne Božje sluge zaklinjale uz neki gest (Post. 24:2, 3, 9; 47:29-31). U tom slučaju, imaj na umu da se na taj način zaklinješ pred Bogom da ćeš govoriti istinu. Zato budi spreman da tako odgovoriš na svako pitanje koje ti bude postavljeno.

Pošto mnogo cenimo naše prijateljstvo s Jehovom, pre davanja zakletve treba da uz molitvu razmislimo šta se od nas očekuje. Važno je da budemo sigurni da time nećemo prekršiti neko biblijsko načelo ili povrediti svoju savest. Ako odlučimo da damo zakletvu, moramo je i ispuniti (1. Petr. 2:12).