Skupština će u tom slučaju smatrati da je prethodni brak okončan sklapanjem novog braka i da je novi brak važeći. Da bismo razumeli kako smo došli do tog zaključka, pogledajmo šta je Isus rekao o razvodu i ponovnom stupanju u brak.

Isus je u Mateju 19:9 rekao koji je jedini opravdani razlog za okončanje braka. Tamo piše: „Ko se razvede od svoje žene, osim zbog bluda, i oženi se drugom, čini preljubu.“ Na osnovu njegovih reči razumemo (1) da je blud jedini biblijski razlog za razvod braka i (2) da čovek koji se razvede od svoje žene bez biblijskog razloga i opet stupi u brak čini preljubu. a

Da li ono što je Isus rekao znači da je muškarac koji je počinio preljubu i razveo se od žene prema Bibliji slobodan za brak? Ne mora da znači. Kad dođe do preljube, prevareni bračni drug odlučuje da li će oprostiti ili ne. Ako ne oprosti i njih dvoje se zakonski razvedu, oboje mogu stupiti u brak s nekim drugim.

S druge strane, prevareni bračni drug možda iskreno želi da sačuva brak i spreman je da oprosti. Međutim, šta ako je žena spremna da oprosti, ali muž ne želi da joj se vrati i odluči da se zakonski razvede od nje? Pošto mu je ona oprostila i ne želi da okonča brak, on prema Bibliji nije slobodan da se ponovo oženi. Ako on ipak odluči da stupi u brak s drugom ženom, iako prema Bibliji nije slobodan za to, time ponovo čini preljubu. Skupštinske starešine će zbog toga ponovo morati da formiraju disciplinski odbor (1. Kor. 5:1, 2; 6:9, 10).

Kada se muškarac koji prema Bibliji nije slobodan za brak ponovo oženi, kako skupština gleda na njegov prethodni brak, a kako na novi? Da li pred Bogom prethodni brak još uvek važi? Da li prevareni bračni drug i dalje može da odluči da li će oprostiti? Da li novi brak treba smatrati preljubničkom vezom?

Ranije je skupština novi brak smatrala preljubničkom vezom dokle god bi prevareni bračni drug bio živ, dok ne bi ponovo stupio u brak ili dok ne bi počinio blud. Međutim, Isus nije pominjao prevarenog bračnog druga kada je govorio o razvodu i ponovnom stupanju u brak. On je samo rekao da čovek koji se bez biblijskog razloga razvede od svoje žene i oženi se drugom čini preljubu. U tom slučaju, razvod i ponovno stupanje u brak, koje je Isus izjednačio s preljubom, okončavaju prethodni brak.

Kada se muškarac razvede od žene i oženi se nekom drugom, brak s prethodnom ženom je okončan i od nje se više ne očekuje da odluči da li će mu oprostiti. Dakle,  ona je oslobođena teškog tereta te odluke. Nadalje, na gledište skupštine o novom braku njenog bivšeg muža neće uticati to da li je ona živa, da li se ponovo udala ili je i sama počinila blud. b

Do sada smo govorili o situaciji u kojoj je muž počinio preljubu i nakon toga su se on i njegova žena razveli. Međutim, šta ako muž nije počinio preljubu, ali se razveo od žene i kasnije oženio drugom? Ili šta ako nije počinio blud pre razvoda nego posle njega i zatim se oženio drugom, iako je prva žena htela da mu oprosti? U svim tim situacijama, razvod i stupanje u novi brak (koje se smatra preljubom) okončavaju prethodni brak. Novi brak je ozakonjena veza. Kao što je rečeno u Stražarskoj kuli od 1. aprila 1980, na 31. strani, on je sada u novom braku i ne može tek tako da ga okonča i vrati se bivšoj ženi jer je njegov prethodni brak okončan razvodom, preljubom i stupanjem u novi brak.

Ovim novim objašnjenjem se ne umanjuje svetost braka niti ozbiljnost preljube. U slučaju da se muškarac razvede od svoje žene bez biblijskog osnova i zatim se oženi drugom, iako prema Bibliji nije slobodan za to, biće neophodno da se formira disciplinski odbor zbog preljube. (Ako mu je nova žena Jehovin svedok, i ona će morati da se pojavi pred disciplinskim odborom zbog preljube.) Premda se na novi brak neće gledati kao na preljubničku vezu, taj muškarac neće moći da dobije posebna zaduženja u skupštini još mnogo godina, sve dok su drugi uznemireni zbog onoga što je uradio i sve dok misle da on ne zaslužuje poštovanje. Pre nego što mu daju bilo kakvo zaduženje u skupštini, starešine će uzeti u obzir kako sada žive njegova bivša žena i njihova maloletna deca ukoliko ih je napustio (Mal. 2:14-16).

Pošto nebiblijski razvod i ponovno stupanje u brak povlače za sobom teške posledice, mudro je da po uzoru na Jehovu hrišćani na brak gledaju kao na nešto sveto (Prop. 5:4, 5; Jevr. 13:4).