1. U šta smo uvereni?

 KAO Jehovine sluge, mi znamo da nas on voli i želi da imamo najbolji život (Rimlj. 8:35-39). Uvereni smo da je uvek za naše dobro da primenjujemo biblijska načela (Is. 48:17, 18). Ali kako treba da reagujemo ako se suočimo s neočekivanim teškoćama?

2. S kojim problemima bismo mogli da se suočimo i šta bismo zbog toga mogli da se pitamo?

² Sve Jehovine sluge imaju probleme. Na primer, član porodice bi nas mogao nečim razočarati. Možda nam je zdravlje ozbiljno ugroženo i zbog toga ne možemo da učinimo za Jehovu onoliko koliko bismo želeli. Možda doživljavamo teške posledice neke prirodne katastrofe ili smo progonjeni zbog svoje vere. Kad nastupe takve kušnje, možda se pitamo: „Zašto mi se ovo dešava? Da li sam učinio nešto loše? Da li to znači da nemam Jehovin blagoslov?“ Da li si se nekada tako osećao? Ako jesi, nemoj biti obeshrabren. Mnoge verne Jehovine sluge borile su se sa sličnim osećanjima (Ps. 22:1, 2; Avak. 1:2, 3).

3. Šta učimo iz Psalma 34:19?

³ Pročitati Psalam 34:19. Zapazi dva važna detalja iz ovog psalma: (1) Pravednici imaju probleme. (2) Jehova nas izbavlja iz kušnji. Kako on to radi? Između ostalog, tako što nam pomaže da realno gledamo na život u ovom svetu. Iako nam Jehova obećava da ćemo biti radosni dok mu služimo, on nam ne garantuje da  ćemo imati bezbrižan život (Is. 66:14). Podstiče nas da se koncentrišemo na budućnost kada ćemo zauvek uživati u životu koji nam je on namenio (2. Kor. 4:16-18). U međuvremenu, pomaže nam da mu verno služimo svakog dana (Tužb. 3:22-24).

4. O čemu će biti reči u ovom članku?

⁴ Pogledajmo šta možemo naučiti iz biblijskih i savremenih primera vernih Jehovinih slugu. Kao što ćemo videti, mogli bi nas zadesiti neočekivani problemi. Ali ukoliko se oslonimo na Jehovu, on će uvek biti tu za nas (Ps. 55:22). Dok razmatramo ove primere, pitaj se: „Kako bih ja reagovao u sličnoj situaciji? Kako ovi primeri jačaju moje pouzdanje u Jehovu? Koje pouke bih mogao da primenim?“

5. Kakve probleme je Jakov imao zbog Lavana? (Videti sliku na naslovnoj strani.)

⁵ Jehovine sluge iz biblijskih vremena suočavale su se s neočekivanim problemima. Pogledajmo šta se desilo Jakovu. Otac mu je rekao da se oženi jednom od ćerki njihovog rođaka Lavana, koji je takođe služio Jehovi. Rekao mu je i da će ga Jehova bogato blagosloviti (Post. 28:1-4). Jakov je poslušao oca. Otišao je iz hananske zemlje i došao kod Lavana, koji je imao dve ćerke, Liju i Rahelu. Jakov je zavoleo mlađu ćerku Rahelu i dogovorio se s Lavanom da mu služi sedam godina da bi mogao da se oženi njome (Post. 29:18). Ali stvari nisu išle onako kako je Jakov očekivao. Lavan ga je prevario i umesto Rahele dao mu je svoju stariju ćerku Liju. Dozvolio mu je da se oženi Rahelom nedelju dana kasnije, pod uslovom da mu za nju služi još sedam godina (Post. 29:25-27). Lavan je bio nepošten prema Jakovu i dok je on radio za njega. Sve u svemu, iskorišćavao ga je 20 godina! (Post. 31:41, 42).

6. S kojim se još problemima Jakov suočio?

⁶ Jakov se borio i s drugim problemima. U njegovoj velikoj porodici nije vladao mir jer se njegovi sinovi nisu uvek dobro slagali. Čak su svog brata Josifa prodali kao roba. Dva Jakovljeva sina, Simeon i Levije, osramotili su porodicu i Jehovino ime. Osim toga, Jakovljeva žena Rahela, koju je mnogo voleo, umrla je dok je rađala njihovo drugo dete. Kasnije je zavladala velika glad, pa je Jakov pod stare dane morao da se preseli u Egipat (Post. 34:30; 35:16-19; 37:28; 45:9-11, 28).

7. Kako je Jehova pokazao Jakovu da ima njegovo odobravanje?

⁷ I pored svih tih poteškoća, Jakov nije izgubio veru u Jehovu i njegova obećanja. Zauzvrat, Jehova mu je dokazao da ima njegovo odobravanje. Primera radi, uprkos Lavanovim prevarama, Jehova je dao Jakovu izobilje. Zamisli koliko je Jakov bio zahvalan Jehovi kada je ponovo video svog sina Josifa za kog je mislio da je odavno mrtav! Bliskost s Jehovom pomogla mu je da prebrodi sve kušnje (Post. 30:43; 32:9, 10; 46:28-30). Kada smo bliski s Jehovom, i mi možemo izaći na kraj s neočekivanim poteškoćama.

8. Šta je kralj David želeo da uradi?

⁸ Kralj David nije mogao da učini sve što je želeo za Jehovu. Na primer, on je celom dušom želeo da mu sagradi hram.  To je rekao proroku Natanu, koji mu je odgovorio: „Učini sve što ti je u srcu, jer je pravi Bog s tobom“ (1. Let. 17:1, 2). Možemo samo zamisliti koliko su te reči ohrabrile Davida. Možda je odmah počeo da pravi planove za taj ogroman projekat.

9. Kako je David reagovao na vest koja ga je razočarala?

⁹ Međutim, ubrzo nakon toga, Jehovin prorok se vratio s vestima koje su razočarale Davida. Te iste noći Jehova je rekao Natanu da hram neće sagraditi David, već jedan od njegovih sinova (1. Let. 17:3, 4, 11, 12). Kako je David reagovao kada je to čuo? Postavio je drugačiji cilj. Usredsredio se na sakupljanje novca i materijala koji će njegovom sinu Solomonu biti potrebni za taj projekat (1. Let. 29:1-5).

10. Kako je Jehova blagoslovio Davida?

¹⁰ Odmah nakon što je rekao Davidu da on neće izgraditi njegov hram, Jehova je sklopio savez s njim. Obećao mu je da će jedan od njegovih potomaka vladati zauvek (2. Sam. 7:16). U novom svetu, tokom Isusove hiljadugodišnje vladavine, David će biti veoma srećan kada bude čuo da on potiče iz njegove porodične loze! Šta učimo iz Davidovog primera? Čak i kada ne možemo da učinimo sve što bismo želeli za Jehovu, on nam može dati mnoge druge dobre stvari o kojima nismo ni sanjali.

11. Kako je Jehova blagosiljao prve hrišćane iako Božje Kraljevstvo nije počelo da vlada kada su oni očekivali? (Dela apostolska 6:7).

¹¹ Ni hrišćani iz prvog veka nisu mogli da budu sigurni da će sve ići onako kako su očekivali. Na primer, oni su jedva čekali da Božje Kraljevstvo dođe, ali nisu znali kada će se to desiti (Dela 1:6, 7). I pored toga, bili su zaokupljeni propovedanjem. Dok se dobra vest širila, videli su kako im Jehova pomaže i blagosilja njihov trud. (Pročitati Dela apostolska 6:7.)

12. Šta su prvi hrišćani radili kada je nastupila glad?

¹² U vreme Klaudijeve vladavine zavladala je velika glad „po celom svetu“ (Dela 11:28). Prvi hrišćani nisu bili pošteđeni toga. Zamisli samo kako je ta nestašica hrane uticala na njih. Nema sumnje da su poglavari porodica sa zebnjom razmišljali o tome kako će obezbediti hranu za svoje ukućane. A šta je sa mladima koji su želeli da se više posvete propovedanju? Možda su razmišljali o tome da je bolje da odlože svoje planove. Bez obzira na njihove okolnosti, hrišćani su se prilagodili novonastaloj situaciji. Nastavili su da propovedaju onako kako je to bilo moguće i rado su delili sve što su imali sa suvernicima iz Judeje (Dela 11:29, 30).

13. Koje blagoslove su hrišćani doživeli tokom perioda gladi?

¹³ Da li su ti hrišćani doživeli neke blagoslove tokom tog perioda gladi? Oni koji su dobili ono što im je bilo potrebno videli su iz prve ruke kako im Jehova pomaže (Mat. 6:31-33). To ih je sigurno zbližilo s braćom i sestrama koji su im pritekli u pomoć. A oni koji su davali priloge ili su pomagali na neki drugi način osetili su radost koja proizlazi iz davanja (Dela 20:35). Jehova je sve njih nagradio zato što su se prilagodili novonastalim okolnostima.

14. Šta se dogodilo Varnavi i apostolu Pavlu i do čega je to dovelo? (Dela apostolska 14:21, 22).

 ¹⁴ Prvi hrišćani su često bili progonjeni, ponekad kad se uopšte nisu nadali tome. Pogledajmo šta se dogodilo Varnavi i apostolu Pavlu dok su propovedali na području Listre. U početku su ih ljudi lepo primili i slušali su ih. Ali kasnije su protivnici „nahuškali narod“ protiv Pavla, pa su ga neki od onih koji su ga u početku slušali kamenovali i ostavili da umre (Dela 14:19). Ali Varnava i Pavle su nastavili da propovedaju na drugom mestu. Do čega je to dovelo? Stvorili su „mnogo učenika“ i njihove reči i primer ojačali su njihove suvernike. (Pročitati Dela apostolska 14:21, 22.) Mnogima je značilo to što su Varnava i Pavle nastavili da propovedaju uprkos neočekivanom progonstvu. Dok god propovedamo i ne posustajemo u tome, Jehova će nas blagosiljati.

15. Šta učimo od brata Makmilana?

¹⁵ Dok se bližila 1914, Jehovine sluge su očekivale da će se te godine desiti nešto značajno. Osmotri primer brata Aleksandera Makmilana. Poput mnogih u to vreme, i on je očekivao da će ubrzo dobiti svoju nebesku nagradu. U jednom govoru koji je održao u septembru 1914, rekao je: „Ovo je verovatno poslednji govor koji ću ikada održati.“ Naravno, to nije bio njegov poslednji govor. On je kasnije napisao: „Možda su neki od nas prebrzo zaključili da ćemo odmah otići na nebo.“ Još je dodao: „Ono što je trebalo da radimo jeste da budemo zaokupljeni Gospodovom službom.“ Brat Makmilan je zaista bio zaokupljen službom. Revno je propovedao. Imao je priliku da hrabri mnogu braću koja su bila u zatvoru zbog svoje neutralnosti. Čak i u poznim godinama, redovno je prisustvovao skupštinskim sastancima. Kako je bratu Makmilanu koristilo to što je bio zaokupljen službom dok je čekao svoju nagradu? Kratko pre smrti 1966, napisao je: „Moja vera je i sada jaka kao što je uvek bila.“ I mi treba da imamo isti stav kao brat Makmilan, naročito ako kušnje traju duže nego što smo očekivali! (Jevr. 13:7).

16. S kojim neočekivanim problemom su se suočili Herbert Dženings i njegova supruga? (Jakovljeva 4:14).

¹⁶ Mnogi Jehovini svedoci suočavaju se s neočekivanim zdravstvenim problemima. Na primer, brat Herbert Dženings b je u svojoj životnoj priči govorio o tome kako su on i njegova žena uživali u svojoj misionarskoj službi u Gani. Ali posle nekog vremena je ustanovljeno da on boluje od ozbiljnog emocionalnog poremećaja. Brat Dženings je citirao Jakovljevu 4:14 i objasnio da je ta situacija bila ono „sutra“ koje nisu mogli ni da naslute. (Pročitati.) On je napisao: „Tako smo se suočeni s realnošću pripremili da napustimo Ganu i mnogo bliskih prijatelja, i vratimo se u Kanadu [radi lečenja].“ Jehova je pomogao bratu Dženingsu i njegovoj supruzi da mu verno služe uprkos ozbiljnom problemu koji su imali.

17. Kako je primer brata Dženingsa pomogao drugim Svedocima?

 ¹⁷ Iskrenost brata Dženingsa snažno je uticala na druge. Jedna sestra je napisala: „Nikada me ništa nije toliko dirnulo kao ovaj članak.“ Ona je rekla da joj je čitanje o tome kako je brat Dženings morao da napusti svoj zadatak kako bi se lečio pomoglo da ima uravnoteženo gledište o svojoj situaciji. Slično tome, jedan brat je napisao da je služio kao skupštinski starešina deset godina, ali da je morao da prekine s tom službom „zbog duševne bolesti“. On je rekao: „Moje osećanje neuspeha bilo je toliko snažno da mi je često bilo i suviše teško da čitam životne priče u časopisima.“ Ali istrajnost brata Dženingsa ga je ohrabrila. To nas podseća da možemo ohrabriti druge kad strpljivo podnosimo neočekivane probleme. Čak i ako se život ne odvija kao što smo se nadali, mi možemo biti dobar primer vere i istrajnosti (1. Petr. 5:9).

18. Kao što je prikazano na slici, šta učimo iz primera jedne udovice iz Nigerije?

¹⁸ Neočekivani događaji kao što je pandemija koronavirusa utiču na mnoge Jehovine svedoke. Na primer, jedna udovica iz Nigerije je imala vrlo malo hrane i novca. Jednog jutra, ćerka ju je pitala šta će jesti nakon što skuvaju poslednju šolju pirinča koju su imale. Naša sestra joj je rekla da nemaju novca niti hrane, ali da treba da se ugledaju na udovicu iz Sarepte – da pripreme svoj poslednji obrok i da se uzdaju u Jehovu (1. Kralj. 17:8-16). Pre nego što su uopšte i počele da razmišljaju o tome šta će jesti za ručak, dobile su paket humanitarne pomoći od svojih suvernika. U tom paketu je bilo dovoljno hrane za više od dve nedelje. Sestra je rekla da nije ni bila svesna toga koliko je Jehova  pažljivo slušao ono što je rekla svojoj ćerki. Zaista, kada se oslonimo na Jehovu, neočekivani životni problemi nas zapravo mogu zbližiti s njim (1. Petr. 5:6, 7).

19. Šta je doživeo brat Aleksej Jeršov?

¹⁹ Poslednjih godina, mnoga naša braća i sestre doživljavaju progonstvo koje možda nisu očekivali. Osmotrimo primer brata Alekseja Jeršova, koji živi u Rusiji. On se krstio 1994, u vreme kada su Jehovini svedoci u toj zemlji imali određenu slobodu. Međutim, u novije vreme situacija u Rusiji se promenila. Policija je 2020. upala u njegov dom, pretresla ga i zaplenila mnoge njegove stvari. Nekoliko meseci kasnije, protiv Alekseja je podneta krivična prijava. Da stvar bude još gora, optužbe su se temeljile na video-snimcima koje je napravio čovek koji se više od godinu dana pretvarao da je zainteresovan za proučavanje Biblije. To je bilo krajnje podlo!

20. Kako je brat Jeršov ojačao svoje prijateljstvo s Jehovom?

²⁰ Da li je progonstvo donelo nešto dobro bratu Jeršovu? Jeste. Njegovo prijateljstvo s Jehovom je postalo još jače. On kaže: „Moja supruga i ja se češće zajedno molimo. Shvatam da ne bih mogao da se izborim sa ovom situacijom bez Jehovine pomoći.“ Zatim dodaje: „Pomaže mi proučavanje Biblije. Razmišljam o primerima vernih Božjih slugu iz prošlosti. U Bibliji ima mnogo dobrih primera koji pokazuju koliko je važno ostati smiren i uzdati se u Jehovu.“

21. Šta smo naučili iz ovog članka?

²¹ Šta smo naučili iz ovog članka? Život u ovom svetu je nesiguran. I pored toga, Jehova uvek pomaže svojim slugama kada se oslanjaju na njega. U stihu na kom se temelji ovaj članak stoji: „Pravednik ima mnogo nevolja, ali Jehova ga iz svih njih izbavlja“ (Ps. 34:19). Zato ne budimo usredsređeni na svoje probleme već na Jehovu, jer on ima moć da nam pomogne. Tada ćemo poput apostola Pavla i mi moći da kažemo: „Sve mogu uz pomoć onoga koji mi daje snagu“ (Fil. 4:13).