1. Šta dokazuje da je Jehova velikodušan?

JEHOVA je u početku bio sasvim sam, a onda je odlučio da stvori inteligentna bića i na nebu i na zemlji. Biblija kaže da je Jehova srećan Bog i da je darežljiv (1. Tim. 1:11; Jak. 1:17). On želi da i mi budemo srećni i zato nas uči da budemo velikodušni (Rimlj. 1:20).

2, 3. (a) Zašto smo srećni kad smo velikodušni? (b) O čemu će biti reči u ovom članku?

² Bog je čoveka stvorio po svojoj slici (Post. 1:27). To znači da smo stvoreni tako da odražavamo njegove osobine. Dakle, da bismo bili srećni i ispunjeni treba da se ugledamo na našeg Boga i da poput njega budemo velikodušni i brižni prema drugima (Fil. 2:3, 4; Jak. 1:5). Jednostavno rečeno, Jehova nas je tako stvorio. Istina je da smo nesavršeni, ali ipak poput Jehove možemo biti velikodušni.

³ U ovom članku će biti reči o tome šta iz Biblije učimo o velikodušnosti. Videćemo kako možemo steći Božju naklonost i kako nam ova osobina pomaže da  ispunimo zadatak koji nam je Bog dao. Videćemo i koliko naša sreća zavisi od naše velikodušnosti i zašto je bitno da ostanemo velikodušni.

4, 5. Kakav su nam primer u pogledu velikodušnosti ostavili Jehova i Isus?

⁴ Jehova želi da kao njegova stvorenja budemo velikodušni i sigurno je srećan kada smo takvi (Ef. 5:1). Lepota i bogatstvo prirode, kao i način na koji funkcioniše ljudsko telo, svedoče o tome da Bog želi da budemo srećni (Ps. 104:24; 139:13-16). Zato Jehovi iskazujemo čast kada se trudimo da usrećimo druge.

⁵ Hrist nam je takođe ostavio savršen primer toga kako čovek može biti velikodušan i mi se, kao njegovi pravi sledbenici, trudimo da se ugledamo na njega. On je rekao: „Sin čovečji nije došao da mu služe, nego da služi i da svoj život da kao otkupninu za mnoge“ (Mat. 20:28). Zato je apostol Pavle podsticao hrišćane na sledeće: „Razmišljajte onako kako je razmišljao i Hrist Isus [...] Odrekao se samog sebe i uzeo obličje roba“ (Fil. 2:5, 7). Dobro je da se pitamo da li možemo u još većoj meri postupati poput njega. (Pročitati 1. Petrovu 2:21.)

6. Zašto je Isus ispričao priču o milosrdnom Samarićaninu? (Videti sliku na početku članka.)

⁶ Jehovino priznanje stičemo kada nam je, po ugledu na njega i Hrista, stalo do drugih i kada tražimo prilike da im pomažemo. Ispričavši priču o milosrdnom Samarićaninu, Isus je svojim učenicima naglasio da od njih očekuje da se potrude da pomažu svima, bez obzira na poreklo. (Pročitati Luku 10:29-37.) Da li se sećaš zašto je Isus ispričao tu priču? Zato što ga je jedan Judejac pitao: „A ko je moj bližnji?“ Isus je zapravo objasnio da Jehova želi da budemo velikodušni prema svima, kao što je to bio Samarićanin.

7. Šta je Satana tvrdio u Edenu i po čemu se vidi da li smatramo da je najbolje slušati Boga?

⁷ Postoji još jedan dobar razlog da budemo velikodušni. Kada se setimo šta je Satana uradio u edenskom vrtu, još nam je jasnije koliko je važno da budemo nesebični i velikodušni. On je tvrdio da će Adam i Eva, kao i ljudi uopšte, biti srećniji ako se odmetnu od Jehove i misle samo na sebe. Eva je postupila sebično jer je htela da bude kao Bog. I Adam je postupio sebično jer je više hteo da ugodi Evi nego Bogu (Post. 3:4-6). Posledice toga su očigledne. Jasno je da sebičnost nikoga ne usrećuje. Kada smo nesebični, pokazujemo da smatramo da je najbolje postupati onako kako Bog to želi.

8. Zašto je trebalo da Adam i Eva misle na druge?

⁸ Bog je prvom ljudskom paru dao zapovest koja je trebalo da ih navede na to da misle i na druge, iako u edenskom vrtu još uvek nije bilo  drugih ljudi. On im je rekao da napune zemlju svojim potomstvom i da je sebi podlože (Post. 1:28). Kao što je Stvoritelj želeo da ljudi budu srećni, tako je trebalo da i Adam i Eva misle na sreću svoje još nerođene dece. Bog je očekivao da oni sa svojom porodicom prošire raj po celoj zemlji. Bio bi to veliki porodični projekat!

9. Zašto bi ljudi bili srećni dok bi zemlju pretvarali u raj?

⁹ Da Adam i Eva nisu sagrešili, svi ljudi bi bili savršeni. Svi oni bi blisko sarađivali s Jehovom na ostvarenju njegove namere da čitava planeta postane raj. Tako bi ušli u njegov počinak (Jevr. 4:11). Zamisli samo koliko bi im zadovoljstva i radosti to donelo! Jehova bi ih sigurno neizmerno blagoslovio zato što se nesebično troše u korist drugih.

10, 11. Kako možemo izvršiti zapovest da propovedamo i stvaramo učenike?

¹⁰ Jehova je svojim slugama u savremeno doba dao jedan drugi zadatak, da propovedaju i stvaraju učenike. Da bismo u tome uspeli, moramo misliti na dobrobit drugih ljudi. U tom poslu možemo istrajati samo ako imamo pravi motiv, a to je ljubav prema Bogu i bližnjima.

¹¹ Apostol Pavle je za sebe i suhrišćane s kojima je propovedao rekao: „Mi smo Božji saradnici“, budući da su učestvovali u sejanju i zalivanju semena istine (1. Kor. 3:6, 9). I mi danas imamo priliku da budemo Božji saradnici tako što nesebično trošimo svoje vreme, sredstva i snagu u delu propovedanja. Kakva čast!

12, 13. Zašto po tvom mišljenju stvaranje učenika donosi radost?

¹² Ukoliko rado trošimo svoje vreme i snagu na propovedanje i stvaranje učenika bićemo radosni. Oni koji su imali priliku da vode biblijski kurs s nekom osobom kažu da je to nešto izvanredno. Mnogo nas raduje kada vidimo kako osoba s kojom proučavamo počinje da shvata neko biblijsko učenje, sve više stiče veru, menja se i prenosi drugima šta je naučila. I Isus je bio veoma srećan kada su se njegovih 70 učenika, koje je bio poslao da propovedaju, vratili radosni zbog svega što su doživeli (Luka 10:17-21).

¹³ Objavitelji širom sveta doživljavaju pravo zadovoljstvo kada vide kako dobra vest pozitivno utiče na život ljudi kojima su je preneli. Uzmimo za primer našu mladu  neudatu sestru Anu *, koja se preselila na jedno područje u Istočnoj Evropi da bi pomagala u propovedanju. „Mnogo mi se sviđa što se ovde lako može započeti biblijski kurs“, napisala je ona. „Uživam u službi. Kad stignem kući, nemam vremena da mislim na svoje probleme jer razmišljam o ljudima s kojima proučavam i o tome šta njih muči i kako da im pomognem. Iz ličnog iskustva sam videla da ’više usrećuje davanje nego primanje‘“ (Dela 20:35).

14. Kako možemo biti radosni u službi čak i ako ljudi nisu tako prijemčivi za istinu?

¹⁴ Ako zadržimo na umu da propovedanjem ljudima pružamo priliku da čuju dobru vest, imaćemo osećaj zadovoljstva čak i ako oni ne budu reagovali pozitivno. Na kraju krajeva, imamo sličan zadatak kao prorok Jezekilj, kome je Jehova rekao: „Govori im moje reči, bez obzira da li će slušati ili neće“ (Jezek. 2:7; Is. 43:10). Čak i ako neki ne cene dobru vest koju im propovedamo, Jehova ceni naš trud. (Pročitati Jevrejima 6:10.) Jedan brat je pokazao da ima dobar stav prema propovedanju kada je rekao: „Mi sadimo, zalivamo i molimo se u nadi da će Jehova dati da seme istine nikne“ (1. Kor. 3:6).

15. Objasni da li treba da budemo velikodušni samo prema onima koji to cene.

¹⁵ Isus takođe želi da budemo srećni. Zato nas je podstakao da budemo darežljivi. Ljudi uglavnom reaguju pozitivno kada je neko darežljiv prema njima. „Dajte, i daće vam se“, rekao je Isus. „Sipaće vam u krilo dobru meru, nabijenu, stresenu i prepunu. Jer kakvom merom merite, takvom će vam se meriti“ (Luka 6:38). Naravno, neće svi biti oduševljeni našom velikodušnošću, ali ako ipak budu, možda će i oni poželeti da tako postupaju. Zato nemojmo prestati da se  trudimo, bilo da to drugi cene ili ne. Nikada ne znaš koliko dobra možeš postići samo jednim velikodušnim postupkom.

16. Šta treba da nas motiviše da budemo velikodušni?

¹⁶ Ljudi koji su stvarno velikodušni ne čine dobra dela samo da bi nešto dobili zauzvrat. Isus je to imao na umu kada je rekao: „Kad priređuješ gozbu, pozovi siromašne, sakate, hrome i slepe. Bićeš srećan, jer oni nemaju čime da ti uzvrate“ (Luka 14:13, 14). Jedna biblijska poslovica glasi: „Ko ima blagonaklono oko, biće blagoslovljen.“ U jednom psalmu stoji: „Srećan je onaj ko obzirno postupa prema ubogome“ (Posl. 22:9; Ps. 41:1). Pravo je zadovoljstvo pomagati drugima.

17. U kom pogledu još možemo biti velikodušni?

¹⁷ Kada je Pavle citirao Isusa i rekao da „više usrećuje davanje nego primanje“, nije mislio samo na davanje u materijalnom pogledu već i na pružanje ohrabrenja, saveta i pomoći onima kojima je to potrebno (Dela 20:31-35). Apostol Pavle nas je i rečju i delom poučio da se ne štedimo kada su u pitanju naše vreme, snaga, pažnja i ljubav.

18. Do kog su zaključka mnogi stručnjaci došli?

¹⁸ Stručnjaci koji izučavaju ponašanje ljudi takođe su došli do zaključka da davanje usrećuje. Prema jednom članku, „ljudi kažu da osećaju nalet pozitivnih emocija kada učine nešto dobro za druge“. Ustanovljeno je i da kada čovek pomaže drugim ljudima ima osećaj da njegov život ima smisla. Zato često preporučuju volonterski rad kao način da se ljudi osećaju zdravije i srećnije. To nas ne čudi jer je naš Stvoritelj to odavno rekao u svojoj Reči (2. Tim. 3:16, 17).

19, 20. Šta tebe motiviše da budeš velikodušan?

¹⁹ Nije lako biti velikodušan kada smo okruženi ljudima koji uglavnom misle samo na sebe. Ali Isus je rekao da su dve najveće zapovesti da volimo Jehovu svim srcem, svom dušom, svim umom i svom snagom i da volimo bližnje kao sebe (Mar. 12:28-31). Kao što smo videli u ovom članku, ljubav prema Jehovi nas pokreće da postupamo poput njega. I Jehova i Isus su velikodušni. Oni nas podstiču da i sami budemo takvi jer će nam to doneti pravu sreću. Time što se trudimo da budemo velikodušni u onome što činimo za Boga i bližnje, iskazujemo čast Jehovi i činimo dobro i sebi i drugima.

²⁰ Sigurno se već trudiš da pomažeš drugima, naročito svojim suvernicima (Gal. 6:10). Ako istraješ u tome, bićeš srećan jer će te ljudi voleti i ceniti. U Poslovicama 11:25 stoji: „Duša koja velikodušno daje, uživaće blagostanje, i ko obilno napaja druge, sam će biti obilno napojen.“ Naravno, ima mnogo načina na koje možemo biti nesebični, dobri i velikodušni, bilo u službi bilo u svakodnevnom životu, što svakako donosi obilje blagoslova. U narednom članku će biti više reči o tome.