1. Ko je učestvovao u osnivanju skupštine u Filipima?

KADA su apostol Pavle, Sila, Luka i Timotej stigli u Filipe, u toj rimskoj koloniji upoznali su mnogo ljudi koju su prihvatili poruku o Kraljevstvu. Ova četvorica revne braće učestvovala su u osnivanju skupštine i svi učenici su počeli da se sastaju, verovatno u domu gostoljubive hrišćanke Lidije (Dela 16:40).

2. Sa čime se skupština u Filipima ubrzo suočila?

² Ova nova skupština se ubrzo suočila s problemima. Satana je nahuškao neprijatelje istine da se žestoko suprotstave ovim vernim hrišćanima koji su revno propovedali. Pavle i Sila su bili uhapšeni, išibani i bačeni u zatvor. Nakon što su bili pušteni, posetili su nove učenike i ohrabrili ih. Zatim su Pavle, Sila i Timotej otišli iz grada, a Luka je po svemu sudeći ostao. Kako će se nova braća i sestre sada snaći? Uz pomoć Jehovinog duha, nastavili su da revno služe Jehovi (Fil. 2:12). Pavle je imao mnogo razloga da bude ponosan na njih!

3. Prema Filipljanima 1:9-11, za šta se Pavle molio?

³ Desetak godina kasnije, Pavle je skupštini u Filipima napisao pismo. Dok ga budeš čitao, primetićeš koliko je Pavle voleo tu braću. Napisao im je: „Čeznem za svima vama ljubavlju kakvu ima Hrist Isus“ (Fil. 1:8). Još im je rekao da se moli za njih. Molio je Jehovu da im pomogne da se još više vole, da prosude  šta je najvažnije, da budu neporočni, da ne spotiču druge i da nastave da donose plod pravednosti. Nema sumnje da Pavlove srdačne reči mogu i nama mnogo značiti. Zato hajde da pročitamo ono što je Pavle napisao Filipljanima. (Pročitati Filipljanima 1:9-11.) Zatim ćemo analizirati glavne tačke koje je spomenuo i videti kako svaku od njih možemo primeniti.

4. (a) Prema 1. Jovanovoj 4:9, 10, kako je Jehova pokazao ljubav prema nama? (b) Koliko treba da volimo Boga?

⁴ Jehova je pokazao koliko nas voli kada je poslao svog Sina na zemlju da nas otkupi od greha. (Pročitati 1. Jovanovu 4:9, 10.) Božja nesebična ljubav nas pokreće da ga volimo (Rimlj. 5:8). Koliko treba da volimo Boga? Isus je odgovorio na to pitanje kada je jednom fariseju rekao: „Voli Jehovu, svog Boga, svim svojim srcem i svom svojom dušom i svim svojim umom“ (Mat. 22:36, 37). Ne želimo da naša ljubav prema Jehovi bude polovična, već da iz dana u dan bude sve jača. Pavle je Filipljanima rekao da njihova ljubav treba „sve više i više [da] raste“. Šta možemo uraditi da bismo produbili ljubav prema Bogu?

5. Kako naša ljubav može biti sve jača?

⁵ Da bismo voleli Boga, moramo ga dobro upoznati. Biblija kaže: „Ko ne voli, nije upoznao Boga, jer Bog je ljubav“ (1. Jov. 4:8). Apostol Pavle je rekao da će naša ljubav prema Bogu biti sve veća kako ga sve bolje upoznajemo i kako sve bolje razumemo njegov način razmišljanja (Fil. 1:9). Kada smo počeli da proučavamo Bibliju, Boga smo zavoleli na osnovu površnog poznavanja njegovih lepih osobina. Zatim, što smo više učili o njemu, naša ljubav je postajala jača. Zato neke od najvažnijih stvari u našem životu treba da budu redovno proučavanje Biblije i duboko razmišljanje o tome (Fil. 2:16).

6. Prema 1. Jovanovoj 4:11, 20, 21, koga još treba da volimo?

⁶ Ogromna ljubav koju nam je Bog pokazao, podstaći će nas da volimo braću. (Pročitati 1. Jovanovu 4:11, 20, 21.) Možda mislimo da je to lako. Na kraju krajeva, svi služimo Jehovi i želimo da ispoljavamo lepe osobine koje on ima. Trudimo se da budemo poput Isusa, koji nas je toliko voleo da je umro za nas. Pa ipak, ponekad nam je teško da slušamo zapovest da volimo jedni druge. Pogledajmo jedan primer iz skupštine u Filipima.

7. Šta učimo iz saveta koji je Pavle dao Evodiji i Sintihiji?

⁷ Evodija i Sintihija su bile dve revne sestre koje su služile zajedno sa apostolom Pavlom. Pa ipak, izgleda da su se zbog nekih razmirica udaljile jedna od druge. U pismu skupštini u kojoj su one služile, Pavle ih je spomenuo po imenu i dao im konkretan savet „da budu složne u razmišljanju“ (Fil. 4:2, 3). On je takođe smatrao neophodnim da pruži savet celoj skupštini: „Sve radite bez gunđanja i prepiranja“ (Fil. 2:14). Nema sumnje da je taj direktan savet pomogao ne samo ovim dvema sestrama već i celoj skupštini da prodube međusobnu ljubav.

8. Zbog čega nam je teško da volimo braću i kako da se s tim izborimo?

 ⁸ Ponekad nam je teško da volimo svoju braću jer se poput Evodije i Sintihije koncentrišemo na njihove mane. Svi mi grešimo svakog dana. Ako se usredsredimo na propuste drugih, naša ljubav prema njima će oslabiti. Primera radi, možda ćemo se iznervirati ako neki brat zaboravi da nam pomogne oko čišćenja Dvorane Kraljevstva. Ukoliko počnemo da razmišljamo o svim njegovim greškama za koje znamo, sve će nas više nervirati i sve manje ćemo ga voleti. Ukoliko se nađeš u sličnoj situaciji, dobro je da razmisliš o sledećem: Jehova vidi i tvoje mane i mane tog brata. Pa ipak, on voli i njega i tebe. Zato je važno da imamo ljubav kakvu ima Jehova i da sačuvamo pozitivno gledište o svojoj braći. Kada se trudimo da volimo svoju braću, jačamo jedinstvo koje vlada među nama (Fil. 2:1, 2).

9. Šta spada među najvažnije stvari koje Pavle spominje u poslanici Filipljanima?

⁹ Sveti duh je nadahnuo Pavla da podstakne Filipljane, ali i sve hrišćane, da prosude „šta je najvažnije“ (Fil. 1:10). U najvažnije stvari spadaju posvećenje Jehovinog imena, ispunjenje njegovih namera, kao i mir i jedinstvo u skupštini (Mat. 6:9, 10; Jov. 13:35). Kada su nam te stvari na prvom mestu u životu, dokazujemo da volimo Jehovu.

10. Šta treba da radimo da bismo bili neporočni?

¹⁰ Pavle je takođe rekao da moramo biti neporočni, to jest čisti i bez mane. Naravno, mi ne možemo biti savršeno čisti poput Jehove, ali on će nas prihvatiti ako damo sve od sebe da bismo produbili svoju ljubav i prosudili šta je najvažnije. Jedan od načina da pokažemo ljubav jeste da se trudimo da ne spotičemo druge.

11. Zašto ne smemo spoticati druge?

¹¹ Savet da ne spotičemo druge treba veoma ozbiljno shvatiti. Kako bismo mogli nekoga spotaći? Svojim izborom zabave, odeće, pa čak i zaposlenja. Ono što radimo možda samo po sebi nije neispravno. Ali ako svojim odlukama povređujemo nečiju savest i on se zbog toga spotakne, to je i te kako ozbiljna stvar. Isus je rekao da bi nam bilo bolje da nam se oko vrata veže ogroman kamen i da budemo bačeni u more, nego da spotaknemo nekog od njegovih slugu (Mat. 18:6).

12. Šta učimo od jednog bračnog para pionira?

¹² Pogledajmo kako je jedan bračni par pionira ozbiljno shvatio taj savet. Oni su služili u skupštini s jednim novokrštenim bračnim parom koji potiče iz veoma konzervativnih porodica. Oni su smatrali da hrišćani ne treba da idu u bioskop, pa čak i ako se daje neki pristojan film. Šokirali su se kada su saznali da su pioniri bili u bioskopu. Nakon toga, pioniri su prestali da idu u bioskop sve dok novokršteni bračni par nije duhovno sazreo i naučio da bude uravnotežen (Jevr. 5:14). Svojom nesebičnošću, pioniri su pokazali da vole svog novokrštenog brata i sestru ne samo rečima već i delima (Rimlj. 14:19-21; 1. Jov. 3:18).

13. Kako bismo nekoga mogli navesti na greh?

 ¹³ Još jedan način na koji bismo mogli spotaći nekoga jeste da ga navedemo da počini greh. Kako bi se to moglo desiti? Zamislimo sledeću situaciju. Nakon duge i teške borbe, jedan čovek koji proučava Bibliju konačno je uspeo da pobedi zavisnost od alkohola. Bio je svestan da više nikada ne sme da okusi ni kap alkohola. Brzo je duhovno napredovao i krstio se. Nakon nekog vremena, dobronamerni domaćin na jednom druženju ga je ponudio alkoholom i rekao: „Sada si Jehovin sluga i imaš njegov duh, a jedan plod tog duha je samosavladavanje. Ako pokazuješ taj plod duha onda treba da si u stanju da budeš umeren u piću.“ Možemo samo zamisliti kakve bi posledice bile ako bi taj brat poslušao tako pogrešan savet!

14. Kako nam sastanci pomažu da primenimo savet iz Filipljanima 1:10?

¹⁴ Naši sastanci nam pomažu da primenimo savet iz Filipljanima 1:10 na više načina. Kao prvo, ono što razmatramo na sastancima podseća nas na to šta je u Jehovinim očima najvažnije. Kao drugo, učimo kako da primenimo ono što čujemo da bismo bili neporočni. I kao treće, podstičemo se „na ljubav i dobra dela“ (Jevr. 10:24, 25). Što više ohrabrenja dobijemo od svoje braće, to će naša ljubav prema Bogu i braći biti veća. Kada ta ljubav ispuni naše srce, trudićemo se  da nikada ne spotaknemo nekoga od svoje braće.

15. Šta znači biti pun „ploda pravednosti“?

¹⁵ Pavle se usrdno molio da Filipljani budu „puni ploda pravednosti“ (Fil. 1:11). Nema sumnje da je plod pravednosti obuhvatao njihovu ljubav prema Jehovi i njegovom narodu. Osim toga, taj plod je obuhvatao i to što su govorili drugima o svojoj veri u Isusa i o svojoj divnoj nadi. U Filipljanima 2:15 ih je u jednom drugom poređenju uporedio sa svetlonošama koje svetle u svetu. To poređenje je na mestu jer je Isus za svoje učenike rekao da su „svetlost sveta“ (Mat. 5:14-16). Osim toga, svojim sledbenicima je zapovedio da stvaraju učenike i rekao je da će oni biti njegovi „svedoci [...] sve do kraja zemlje“ (Mat. 28:18-20; Dela 1:8). Plod pravednosti donosimo kada aktivno učestvujemo u tom najvažnijem delu.

16. Kako Filipljanima 1:12-14 pokazuju da možemo svetleti kao svetlonoše čak i u teškim okolnostima? (Videti sliku na naslovnoj strani.)

¹⁶ U kakvim god okolnostima da se nalazimo, možemo svetleti poput svetlonoša. U nekim slučajevima ono što izgleda kao prepreka može u stvari biti prilika za propovedanje. Na primer, apostol Pavle je bio u kućnom pritvoru u Rimu kada je napisao poslanicu Filipljanima. Ali okovi ga nisu sprečili da propoveda čuvarima i onima koji su ga posećivali. Pavle je revno propovedao u takvim okolnostima i to je braći ulivalo hrabrost da bez straha „govore Božju reč“. (Pročitati Filipljanima 1:12-14; 4:22.)

17. Kako neka braća i sestre propovedaju i u teškim okolnostima?

 ¹⁷ Mnoga naša braća i sestre imaju priliku da budu hrabri poput Pavla. Oni žive u zemljama gde ne mogu propovedati na javnim mestima niti od vrata do vrata, tako da moraju naći druge načine da prenose dobru vest (Mat. 10:16-20). U jednoj takvoj zemlji, pokrajinski nadglednik je predložio da svaki objavitelj obradi svoje „područje“, što se odnosilo na rođake, komšije, školske drugove, kolege i poznanike. Za dve godine, broj skupština u toj pokrajini znatno je porastao. Možda ne živimo u zemlji gde je propovedanje ograničeno. Međutim, važna pouka koju možemo izvući iz primera naše domišljate braće i sestara jeste da uvek tražimo načine da učestvujemo u službi propovedanja najviše što možemo s potpunim poverenjem da će nam Jehova dati potrebnu snagu da savladamo svaku prepreku (Fil. 2:13).

18. Šta treba da budemo rešeni?

¹⁸ U ovim značajnim vremenima, budimo rešeni da primenjujemo nadahnuti savet iz Pavlove poslanice Filipljanima. Prosudimo šta je najvažnije, budimo neporočni, ne spotičimo druge i donosimo plod pravednosti. Tada će naša ljubav sve više rasti i donosićemo čast našem brižnom Ocu Jehovi.