Vrati se na sadržaj

Vrati se na sadržaj

36. ČLANAK ZA RAZMATRANJE

Jehovin narod voli pravednost

Jehovin narod voli pravednost

Srećni su oni koji su gladni i žedni pravednosti (MAT. 5:6)

PESMA 9 Jehova je naš Kralj

KRATAK PREGLED *

1. U kakvoj kušnji se Josif našao i kako je reagovao?

 JAKOVLJEV sin Josif se našao u ozbiljnoj kušnji. Žena njegovog gospodara Petefrija uporno ga je nagovarala da spava s njom, ali Josif to nipošto nije hteo da uradi. Neko bi mogao da se pita: „Zbog čega ju je odbio?“ Petefrije nije bio tu. Osim toga, Josif je bio rob u toj kući i ona je mogla da mu zagorča život. Ali on nije podlegao njenom pritisku. Zbog čega? Rekao je: „Kako bih [...] mogao da učinim tako veliko zlo i da zgrešim Bogu?“ (Post. 39:7-12).

2. Na osnovu čega je Josif zaključio da je preljuba greh protiv Boga?

2 Kako je Josif znao da je preljuba u Božjim očima „veliko zlo“? Mojsijev zakon, koji je uključivao jasnu zapovest: „Ne učini preljubu“, bio je napisan tek 200 godina nakon ovog događaja (Izl. 20:14). Pa ipak, dovoljno dobro je poznavao Jehovu da razume kako on gleda na preljubu. Primera radi, sigurno je znao da je Jehova osmislio brak kao zajednicu jednog muškarca i jedne žene. Verovatno je čuo i kako je Jehova u dve situacije zaštitio njegovu prabaku Saru da bi mogla da ostane verna svom mužu. Na sličan način, Bog je zaštitio i Isakovu ženu Rebeku (Post. 2:24; 12:14-20; 20:2-7; 26:6-11). Dok je Josif razmišljao o svemu tome, razumeo je šta Bog smatra ispravnim, a šta pogrešnim. Pošto je voleo Boga, voleo je i njegova merila pravednosti i zato je čvrsto rešio da ih se drži.

3. Šta ćemo osmotriti u ovom članku?

3 Nema sumnje da i ti voliš pravednost. Ali svi smo nesavršeni i ako ne pazimo, na nas bi lako moglo uticati gledište ovog sveta o tome šta je ispravno, a šta ne (Is. 5:20; Rimlj. 12:2). Zato ćemo u nastavku videti šta je pravednost i kako ljubav prema ovoj osobini utiče na naš život. Zatim ćemo osmotriti tri koraka koja će nam pomoći da ojačamo svoju ljubav prema Jehovinim merilima.

ŠTA JE PRAVEDNOST?

4. Koju pogrešnu predstavu mnogi imaju o pravednosti?

4 Verske vođe u Isusovo vreme smatrale su sebe pravednima. Pa ipak, Isus ih je osudio zato što su kritikovali druge i postavljali svoja merila za ispravno i pogrešno. Neki ljudi danas postupaju na sličan način. Oni tvrde da ne rade ništa loše, ali to prosuđuju na osnovu svojih merila. Obično su puni sebe, skloni tome da osuđuju druge ljude i misle da su bolji od njih (Prop. 7:16; Luka 16:15). Takve osobine nemaju nikakve veze s pravednošću i Jehova ih ne voli.

5. Šta je prema Bibliji pravednost? Navedi primere.

5 Pravednost je divna osobina. Jednostavno rečeno, biti pravedan znači raditi ono što Jehova smatra ispravnim. Reči koje se u Bibliji koriste za pravednost prenose misao o tome da se živi po Jehovinim merilima koja su najuzvišenija. Na primer, Jehova je rekao da trgovci treba da koriste „ispravan teg“ (Pon. zak. 25:15). Prema tome, hrišćanin koji želi da ga Bog smatra pravednim biće uvek pošten u svom poslu. Pored toga, pravedan čovek voli pravdu i teško mu je kad vidi da se s nekim nepravedno postupa. Nadalje, neko ko iskreno želi da potpuno ugodi Jehovi uzima u obzir njegovo gledište kada donosi odluke (Kol. 1:10).

6. Zašto možemo biti sigurni u to da su Jehovina merila najbolja za nas? (Isaija 55:8, 9).

6 Biblija opisuje Jehovu kao izvor pravednosti (Jer. 50:7). S obzirom na to da je Stvoritelj, on jedini ima pravo da odredi šta je ispravno, a šta pogrešno. Budući da je savršen, njegovo gledište o tome šta je ispravno, a šta pogrešno daleko je uzvišenije od našeg gledišta, koje je često iskrivljeno zbog nesavršenosti i greha (Posl. 14:12; pročitati Isaiju 55:8, 9). Međutim, mi smo stvoreni po Božjoj slici i zato možemo da živimo u skladu s njegovim merilima pravednosti (Post. 1:27). I ne samo to, mi volimo da živimo tako. Ljubav prema našem Ocu pokreće nas da se ugledamo na njega najbolje što možemo (Ef. 5:1).

7. Zašto su nam potrebna pouzdana merila? Navedi primer.

7 Život nam je mnogo bolji kada se držimo Jehovinih merila za ispravno i pogrešno. Da li razumeš zbog čega je tako? Zamisli šta bi se desilo ako bi svaka banka zasebno određivala vrednost valuta ili ako bi svaka građevinska kompanija koristila svoje merne jedinice za određivanje dimenzija zgrada. Nastao bi haos. Isto bi bilo i ako se medicinsko osoblje ne bi držalo utvrđenih standarda za lečenje pacijenata. To bi moglo imati fatalan ishod. Sasvim je jasno da nas pouzdana merila štite. Slično tome, i Božja merila za ispravno i pogrešno su zaštita za nas.

8. Kakav život čeka one koji vole pravednost?

8 Jehova blagosilja one koji se trude da žive u skladu s njegovim merilima. On obećava: „Pravednici će posedovati zemlju i zauvek će živeti na njoj“ (Ps. 37:29). Možeš li da zamisliš kakvo će jedinstvo, mir i radost vladati među ljudima kada se svi budu držali Jehovinih merila? Jehova želi da i ti živiš u takvom svetu. Svako od nas ima dobre razloge da voli pravednost. Kako da još više volimo tu osobinu? Osmotrićemo tri koraka koja nam mogu pomoći u tome.

OJAČAJ SVOJU LJUBAV PREMA JEHOVINIM MERILIMA

9. Šta će nam pomoći da volimo pravednost?

9 Prvi korak: Voli Jehovu jer on postavlja merila pravednosti. Da bismo voleli pravednost, treba da jačamo svoju ljubav prema Jehovi, koji odlučuje šta je ispravno a šta pogrešno. Što ga više volimo, više ćemo želeti da živimo po njegovim merilima. Da su Adam i Eva voleli Jehovu, nikada ne bi prekršili njegovu zapovest (Post. 3:1-6, 16-19).

10. Šta je Avraham uradio da bi bolje razumeo kako Jehova razmišlja?

10 Mi ne želimo da napravimo istu grešku kao Adam i Eva. Da bismo to izbegli, treba da nastavimo da učimo o Jehovi, da cenimo njegove osobine i da se trudimo da razumemo kako on razmišlja. Dok to radimo, naša ljubav prema njemu sigurno će biti sve veća. Razmisli o Avrahamu. On je istinski voleo Jehovu. Čak i kada mu je bilo teško da razume njegove odluke, on se nije bunio. Umesto toga, trudio se da ga bolje upozna. Primera radi, kada je saznao da je Jehova odlučio da uništi Sodom i Gomoru, Avraham se bojao da će „Sudija cele zemlje“ pogubiti pravednika zajedno sa zlim. Avraham to nije mogao ni da zamisli, pa je zato s puno poštovanja postavio Jehovi neka pitanja. On mu je strpljivo odgovarao na njih. Na kraju je Avraham razumeo da Jehova ispituje srce svakog čoveka i da nikada ne kažnjava nedužne zajedno sa onima koji čine zlo (Post. 18:20-32).

11. Iz čega se vidi da je Avraham voleo Jehovu i imao poverenja u njega?

11 Na Avrahama je duboko uticao razgovor s Jehovom o gradovima Sodomu i Gomori. Nema sumnje da je posle toga još više voleo i poštovao svog nebeskog Oca. Ali nakon više godina, Avrahamovo pouzdanje u Jehovu je ponovo bilo na ispitu. Jehova je tražio od njega da prinese svog voljenog sina Isaka kao žrtvu. Ali Avraham je sada već bolje poznavao Jehovu i zato ga ovog puta nije ništa pitao. Počeo je da se priprema da uradi ono što je Jehova tražio od njega. Pa ipak, iako je bez pogovora poslušao Jehovu, zamisli samo koliko mu se srce cepalo. Mora da je duboko razmišljao o onome što je tokom života naučio o Jehovi. Znao je da on nikada ne bi postupio nepravedno i bezosećajno. Iz onoga što je apostol Pavle napisao u poslanici Jevrejima vidi se da je Avraham bio uveren u to da Jehova može uskrsnuti Isaka iz mrtvih (Jevr. 11:17-19). Na kraju krajeva, on je obećao Avrahamu da će od Isaka nastati veliki narod, a u to vreme Isak nije imao decu. Avraham je voleo Jehovu i zato se uzdao u to da će on pravedno postupiti. Iako mu je bilo veoma teško, vera ga je pokrenula da posluša svog Oca (Post. 22:1-12).

12. Kako možemo postupati po uzoru na Avrahama? (Psalam 73:28).

12 Po uzoru na Avrahama, i mi treba da nastavimo da učimo o Jehovi. Dok to radimo, bićemo mu sve bliži i naša ljubav prema njemu biće sve veća. (Pročitati Psalam 73:28.) Uvežbaćemo svoju savest i moći ćemo da donosimo odluke koje su u skladu s njegovim merilima (Jevr. 5:14). Zahvaljujući tome, nećemo nikome dozvoliti da nas navede da uradimo nešto loše. Biće nam odbojna i sama pomisao da uradimo bilo šta što bi nanelo bol našem nebeskom Ocu i narušilo naše prijateljstvo s njim. Kako još možemo pokazati da volimo pravednost?

13. Kako možemo „ići za pravednošću“? (Poslovice 15:9).

13 Drugi korak: Iz dana u dan razvijaj ljubav prema pravednosti. Da bismo ojačali svoju ljubav prema Jehovinim merilima pravednosti, potrebni su trud i strpljenje, isto kao kada želimo da ojačamo neki mišić. To je nešto na čemu treba svakodnevno da radimo. Jehova je razuman i nikad ne očekuje od nas više od onoga što možemo (Ps. 103:14). U njegovoj Reči piše da on „voli onoga ko ide za pravednošću“. (Pročitati Poslovice 15:9.) Ako smo postavili neki cilj u Jehovinoj službi, mi se trudimo da ga ostvarimo. Isto važi i za cilj da činimo ono što je ispravno, a on će nam strpljivo pomagati da napredujemo i da se s vremenom poboljšavamo (Ps. 84:5, 7).

14. Šta je „oklop pravednosti“ i zašto nam je potreban?

14 Jehova nas s ljubavlju podseća da nije teško držati se njegovih zapovesti (1. Jov. 5:3). Sasvim suprotno, one nam pružaju zaštitu koja nam je potrebna svakog dana. Seti se duhovne ratne opreme koju je apostol Pavle opisao (Ef. 6:14-18). Koji deo te opreme štiti naše srce? To je „oklop pravednosti“, koji predstavlja Jehovina pravedna merila. Baš kao što oklop štiti doslovno srce, ta merila štite naše simbolično srce, to jest naše želje, osećanja i misli. Zato je jako važno da „oklop pravednosti“ bude deo naše duhovne ratne opreme (Posl. 4:23).

15. Po čemu će se videti da li nosiš „oklop pravednosti“?

15 Po čemu će se videti da nosiš „oklop pravednosti“? Po tome što u svakodnevnim odlukama uzimaš u obzir Božja merila. Kada biraš o čemu ćeš razgovarati, koju muziku ćeš slušati, šta ćeš gledati ili koje knjige ćeš čitati, najpre se pitaj: „Čime ću hraniti svoje srce? Da li je to u skladu s Jehovinim merilima ili ističe nemoral, nasilje, pohlepu i sebičnost, sve ono što Jehova smatra nepravednim?“ (Fil. 4:8). Ako su tvoje odluke u skladu s Jehovinom voljom, njegova pravedna merila će štititi tvoje srce.

Tvoja pravednost može biti „kao morski talasi“ (Videti 16. i 17. odlomak)

16-17. Kako nas reči iz Isaije 48:18 uveravaju da možemo zauvek živeti u skladu s Jehovinim merilima?

16 Da li te ikada brine pomisao da nećeš uspeti da živiš u skladu s Jehovinim pravednim merilima dan za danom, godinu za godinom? Razmisli o jednom poređenju koje je Jehova koristio. Ono je zapisano u Isaiji 48:18. (Pročitati.) Jehova obećava da će naša pravednost biti „kao morski talasi“. Zamisli da stojiš na obali mora i gledaš talase kako jedan za drugim zapljuskuju obalu. Dok posmatraš taj prizor koji odiše spokojstvom, da li brineš da tih talasa jednog dana neće biti? Tako nešto ti sigurno ne pada na pamet. Ti znaš da oni već hiljadama godina zapljuskuju obalu i to se sigurno neće promeniti.

17 Kako tvoja pravednost može biti „kao morski talasi“? Kada treba da doneseš neku odluku, najpre razmisli o tome šta bi Jehova želeo da uradiš. Zatim postupi tako. Koliko god teška bila neka odluka, tvoj brižni Otac će uvek biti tu da ti pomogne da ispravno postupiš i da iz dana u dan živiš po njegovim pravednim merilima (Is. 40:29-31).

18. Zašto ne treba da sudimo drugima po našim merilima?

18 Treći korak: Prepusti sud Jehovi. Dok se trudimo da živimo u skladu s Jehovinim pravednim merilima, moramo paziti da ne sudimo drugima i da ne mislimo da smo bolji od njih. Mi nemamo pravo da im sudimo prema svojim merilima, već treba da zadržimo na umu da je Jehova „Sudija cele zemlje“ (Post. 18:25). On to nije poverio nama. U suštini, Isus je zapovedio: „Nemojte suditi, da vam se ne bi sudilo“ (Mat. 7:1). *

19. Iz čega se vidi da je Josif prepustio sud Jehovi?

19 Razmisli ponovo o Josifu. On nije sudio drugima, čak ni onima koji su mu naneli ogromnu nepravdu. Njegova braća su ga napala, prodala ga kao roba i rekla ocu da je mrtav. Nakon više godina, on se ponovo sreo sa svojom braćom. Pošto je tada imao visok položaj u Egiptu i veliku moć, mogao je da im se osveti i da ih strogo kazni. Njegova braća su se plašila da će on upravo tako postupiti, iako su se iskreno pokajala za ono što su mu uradila. Ali Josif im je rekao: „Ne bojte se. Zar sam ja Bog da vam sudim?“ (Post. 37:18-20, 27, 28, 31-35; 50:15-21). On je bio ponizan i svestan toga da jedino Jehova ima pravo da sudi.

20-21. Šta nam može pomoći da ne smatramo sebe pravednijima od drugih?

20 Po uzoru na Josifa, i mi prepuštamo sud Jehovi. Primera radi, ne mislimo da znamo zašto naša braća i sestre postupaju na određeni način. Mi ne možemo da čitamo srca – samo „Jehova prosuđuje [...] motive“ (Posl. 16:2). On voli sve ljude, bez obzira na njihovo poreklo i kulturu. Podstiče nas da „širom [otvorimo] svoje srce“ (2. Kor. 6:13). Mi se trudimo da volimo svu našu braću i sestre, a ne da im sudimo.

21 Treba da pazimo i na to da ne sudimo ljudima koji ne dele naša verovanja (1. Tim. 2:3, 4). Da li bi ikada rekao za nekog svog rođaka: „On nikada neće prihvatiti istinu“? Sigurno da ne bi. To bi značilo da smo ponosni i da smo uzeli za pravo da sudimo drugima. Jehova još uvek „svim ljudima“ daje priliku da se pokaju (Dela 17:30). Uvek imaj na umu sledeće: One koji misle da su pravedniji od drugih, Jehova smatra nepravednima.

22. Šta ti je cilj i zašto?

22 Ako volimo Jehovina merila pravednosti i živimo po njima, bićemo srećniji i pružićemo dobar primer drugima. Zahvaljujući tome, još više ćemo se zbližiti jedni s drugima i s Jehovom. Uvek budimo „gladni i žedni pravednosti“ (Mat. 5:6). Sigurni smo da će Jehova zapaziti naš trud i biti zadovoljan našim napretkom. Iako u ovom svetu ima nepravde na svakom koraku, ne gubi nadu! Uvek imaj na umu da „Jehova voli pravedne“ (Ps. 146:8).

PESMA 139 Život u novom svetu

^ U ovom zlom svetu je teško pronaći pravedne ljude. Ipak, milioni se trude da ispravno postupaju. Bez sumnje si i ti jedan od njih. Ti živiš tako zato što voliš Jehovu, a on voli pravednost. Kako možemo još više voleti ovu divnu osobinu? U ovom članku ćemo osmotriti šta je pravednost i kako nam život postaje bolji kada radimo ono što je ispravno. Biće reči i o nekim koracima koji će nam pomoći da još više volimo ovu osobinu.

^ Skupštinske starešine ponekad moraju da sude u slučajevima koji uključuju ozbiljan greh i pokajanje (1. Kor. 5:11; 6:5; Jak. 5:14, 15). Međutim, oni su ponizni, svesni su toga da ne mogu da čitaju srca drugih i uvek imaju na umu da sude u Jehovino ime. (Uporediti s 2. Letopisa 19:6.) Zato se trude da po uzoru na Boga budu razumni, milosrdni i pravedni.