Apostol Pavle je hrišćanima u Solunu napisao: „Ako neko ne posluša ono što smo rekli u ovom pismu, obeležite ga“ (2. Sol. 3:14). Ranije smo smatrali da su te reči bile upućene starešinama. Ako je neko ignorisao biblijska načela iako je više puta dobio savet u vezi s tim, starešine su pred skupštinom mogle da održe govor upozorenja. Nakon tog govora, objavitelji se više ne bi privatno družili sa obeleženom osobom.

Međutim, sada bolje razumemo ovo pitanje. Pavlov savet se po svemu sudeći odnosi na odluku koju svaki hrišćanin treba sam da donese u određenim okolnostima. Zato nema potrebe da starešine iznose govor upozorenja. Otkud ova promena? Razmotrimo u kom kontekstu je Pavle dao ovaj savet.

Pavle je primetio da neki u toj skupštini neuredno žive. Čak ni kada su dobili savet, nisu hteli da se promene. Naime, kada je prethodni put bio u Solunu, Pavle je rekao: „Ako neko neće da radi, neka i ne jede.“ Ipak, neki i dalje nisu hteli da rade i sami se izdržavaju, iako su mogli. Osim toga, mešali su se u tuđ život. Kako je trebalo da se ostali postave prema takvima? (2. Sol. 3:6, 10-12).

„Obeležite ga“, kaže Pavle. Izvorna grčka reč prenosi misao o tome da se prepozna takva osoba i da se bude svestan njenog lošeg uticaja. Pavle je tu smernicu dao celoj skupštini a ne samo starešinama (2. Sol. 1:1; 3:6). Prema tome, svako ko bi primetio da neki suvernik ne sluša konkretan savet, prestao bi da se druži s njim.

Da li je to značilo da se prema takvoj osobi trebalo postaviti kao da je udaljena iz skupštine? Ne, zato što je Pavle dodao: „I dalje [ga] savetujte kao brata.“ Dakle, trebalo je da braća i sestre i dalje razgovaraju s tom osobom na sastancima i da sarađuju u službi, ali ne i da se privatno druže i provode vreme s njom. Zašto? „Da bi se postideo“, kaže Pavle. Svrha ovakvog obeležavanja bila je da se čovek postidi zbog svog ponašanja i promeni (2. Sol. 3:14, 15).

Kako da znamo da li da nekoga obeležimo? Pre svega, treba da budemo sigurni da osoba zaista neuredno živi, kako je Pavle rekao. On nije govorio o onima čije se odluke u pitanjima savesti i ličnog izbora razlikuju od naših. I nije mislio na one koji nas nečim povrede. Pavle je imao na umu one koji dobiju jasan savet na temelju Božje Reči i svesno se ogluše o njega.

Ako primetimo da je neki naš suvernik neposlušan i tera po svom, a sami ćemo odlučiti da se više ne družimo s njim. Pošto je to odluka lične prirode, ne treba o tome da razgovaramo sa drugima, osim sa članovima najuže porodice. S tom osobom ćemo i dalje razgovarati na sastancima i ići u službu. A kada se popravi, možemo se družiti s njom i u slobodno vreme.