PRILIKOM sledeće posete, ta žena ju je ponovo napala. Kako je Antonija reagovala? Ona kaže: „Nije mi bilo nimalo lako. Nije bilo nikakvog osnova da se izviče na mene.“ Pa ipak, Antonija se ponovo izvinila i rekla ženi da razume da joj je teško.

Da si bio na njenom mestu, kako bi reagovao? Da li bi uspeo da ostaneš blag ili bi ti bilo teško da se savladaš? Zaista, nije lako ostati pribran u situacijama poput ove. Kada smo pod stresom ili kada smo isprovocirani, pravi je izazov ostati blag.

Međutim, Biblija podstiče hrišćane da budu blagi. U stvari, ona blagost dovodi u vezu s mudrošću. U Jakovljevoj poslanici stoji: „Ko je među vama mudar i razborit? Neka svojim uzornim ponašanjem pokaže svoja dela s blagošću koja je svojstvena mudrosti“ (Jak. 3:13). U kom smislu je blagost obeležje mudrosti? Šta će nam pomoći da je razvijamo?

Blagost može umanjiti napetost. „Blag odgovor smiruje gnev, a oštra reč izaziva jarost“ (Posl. 15:1).

Burna reakcija može samo pogoršati neprijatnu situaciju. To je kao dolivanje ulja na vatru (Posl. 26:21). S druge strane, blag odgovor često smiruje napetost. Čak može i smekšati osobu koja je neprijateljski raspoložena.

Antonija je upravo to doživela. Njena blagost je dirnula ženu čijoj je majci pomagala. Ta žena se rasplakala i rekla joj da je uznemirena zbog ličnih i porodičnih problema. Antonija joj je pružila dobro svedočanstvo, tako da je zbog svog miroljubivog i blagog stava započela biblijski kurs s njom.

Blagost nas može usrećiti. „Srećni su oni koji su blage naravi, jer će naslediti zemlju“ (Mat. 5:5, fusnota).

Zašto su blage osobe srećne? Na primer, mnogi koji su nekada bili agresivni postali su blagi i sada su istinski srećni. Život im je mnogo bolji i imaju divnu nadu u budućnost (Kol. 3:12). Osmotrimo primer Adolfa, koji služi kao pokrajinski nadglednik u Španiji. On se priseća kakav mu je život bio pre nego što je upoznao istinu.

„Moj život nije imao nikakvog smisla. Imao sam gadnu narav. Čak su se i moji prijatelji plašili mojih burnih i nasilnih reakcija. Na kraju je došlo do prekretnice. U jednoj tuči, zadobio sam šest uboda nožem i umalo nisam iskrvario do smrti.“

Sada Adolfo i rečima i delima poučava druge da pokazuju blagost. Mnogi uživaju u njegovom društvu jer je sada srdačan i prijatan. Adolfo kaže da je zaista srećan zbog promena koje je napravio u životu. Takođe je zahvalan Jehovi jer mu je pomogao da razvije blagu narav.

Blagost raduje Jehovu. „Budi mudar, sine moj, i obraduj mi srce, da mogu odgovoriti onome ko mi se ruga“ (Posl. 27:11).

Jehovi se stalno ruga njegov najveći neprijatelj, Satana. Bog ima svaki razlog da bude gnevan na takve uvrede. Međutim, Biblija za Jehovu kaže da je „spor na gnev“ (Izl. 34:6). Kada težimo da oponašamo Jehovin stav, da budemo spori na gnev i blagi, time pokazujemo mudrost, koja ga veoma raduje (Ef. 5:1).

Danas živimo u neprijateljski nastrojenom svetu. Zbog toga možemo naići na ljude koji su „umišljeni, oholi, hulnici, [...] klevetnici, neobuzdani, okrutni“ (2. Tim. 3:2, 3). Pa ipak, to ne bi smelo da nas spreči da razvijamo blag duh. Božja Reč nas podseća da je „mudrost odozgo [...] miroljubiva, razumna“ (Jak. 3:17). Kada smo miroljubivi i razumni, pokazujemo da imamo Božju mudrost. Ona će nas pokrenuti da na provokacije reagujemo blago i približiće nas Jehovi, Bogu koji je izvor beskrajne mudrosti.