1, 2. S čime je sve povezan stih iz Rimljanima 5:12?

KADA bi trebalo da sastavimo spisak biblijskih stihova koje često koristimo, najverovatnije bismo među prvima naveli Rimljanima 5:12. Često se osvrćemo na ono što stoji u tom stihu, naime: „Kao što je preko jednog čoveka u svet ušao greh i preko greha smrt, i tako se smrt proširila na sve ljude jer su svi sagrešili.“

² Taj stih se često pominje u knjizi Šta Biblija zaista naučava? Kad proučavamo ovu knjigu s drugima, verovatno ga čitamo dok razgovaramo o tome zašto zemlja nije raj, zašto nam je potrebna otkupna žrtva i zašto umiremo. Međutim, koliko često se setimo tog stiha dok razmišljamo o svom odnosu s Jehovom, svojim postupcima i svojoj budućnosti?

3. S kojom činjenicom se svi moramo suočiti?

³ Činjenica je da smo svi grešnici i da grešimo svaki dan. Pa ipak, utešno je što znamo da Bog pamti da smo prah i što je milosrdan (Ps. 103:13, 14). Kada je Isus poučavao učenike kako da se mole, uvrstio je i sledeću molbu: „Oprosti nam grehe naše“  (Luka 11:2-4). Dakle, kada nam Bog oprosti grehe, nemamo razloga da se stalno vraćamo na njih. Pa ipak, dobro je da razmišljamo na osnovu čega Bog može da nam oprašta.

4, 5. (a) Šta nam pomaže da bolje razumemo Rimljanima 5:12? (b) Kako se može definisati „nezaslužena dobrota“?

⁴ Da bismo bolje razumeli Rimljanima 5:12, pomoći će nam okolna poglavlja, naročito šesto. U 3. poglavlju, Pavle najpre ističe činjenicu: „Svi su sagrešili.“ Zatim objašnjava na osnovu čega nam Jehova može oprostiti: „Dar je to što su [Božjom] nezasluženom dobrotom proglašeni pravednima zbog toga što su oslobođeni otkupninom koju je platio Hrist Isus“ (Rimlj. 3:23, 24). Na šta je mislio kad je pomenuo „nezasluženu dobrotu“? Koristio je grčku reč koja prema jednom rečniku nosi misao o „blagodati [dobroti] koja se ukazuje besplatno, bez očekivanja ičega zauzvrat“. To je nešto što se ne može ni zaraditi ni zaslužiti.

⁵ Džon Parkherst, čuveni biblista iz 18. veka, napisao je: „Kad je reč o Bogu ili Hristu, [ta grčka reč] se veoma često konkretno odnosi na njihovu nezasluženu blagodat, to jest dobrotu koja se besplatno izliva na čoveka radi njegovog otkupa i spasenja.“ Zato je odgovarajuće što se u prevodu Novi svet koristi izraz „nezaslužena dobrota“. Kako Bog pokazuje nezasluženu dobrotu? Kako ona utiče na našu budućnost i naš odnos s njim? Sada ćemo govoriti o tome.

6. Kako Božja nezaslužena dobrota omogućava spasenje svima?

⁶ Preko Adama je „u svet ušao greh i preko greha smrt“. Zbog toga Biblija kaže da je „zbog prestupa jednog čoveka smrt kraljevala“. Međutim, Bog je pokazao nezasluženu dobrotu time što je omogućio spasenje svim ljudima, „preko jednoga, Isusa Hrista“ (Rimlj. 5:12, 15, 17). Zahvaljujući Božjoj nezasluženoj dobroti, „poslušnošću jednoga [Isusa] mnogi [će] postati pravedni“ i moći će da dobiju „večni život“ (Rimlj. 5:19, 21).

7. Zašto se može reći da je otkupna žrtva izraz Božje nezaslužene dobrote?

⁷ Jehova nije morao da pošalje svog Sina na zemlju da bi položio otkup za ljude. Nesavršeni, grešni ljudi nisu to ničim zaslužili. Međutim, otkupna žrtva putem koje je oproštenje greha moguće izraz je Božje nezaslužene dobrote. Zar ne treba da budemo zahvalni što nam Isusova žrtva omogućava oproštenje greha i divnu budućnost? Tu zahvalnost treba da pokažemo u svakodnevnom životu.

8. Koji pogrešan stav moramo da izbegavamo?

⁸ Pošto smo nasledili nesavršenost od Adama, skloni smo tome da pravimo greške, pa čak i ozbiljne grehe. Međutim, ne bi bilo u redu da zloupotrebljavamo Božju nezasluženu dobrotu tako što bismo razmišljali: „Čak i ako uradim nešto loše, što Bog smatra grehom, ne treba da se brinem. On će mi oprostiti.“ Nažalost, neki hrišćani iz prvog veka počeli su tako da razmišljaju čak i dok su apostoli još bili živi.  (Pročitati Judinu 4.) Možda mi takav stav kod sebe dosad nismo primetili. Međutim, treba da budemo svesni da se on može polako razviti u nama, bilo zbog naše grešne prirode, bilo zbog uticaja drugih.

9, 10. U kom smislu su Pavle i drugi hrišćani „umrli grehu“?

⁹ Pavle je rekao hrišćanima da bi bilo pogrešno da nastave da greše, a da računaju na Božje oproštenje. Rekao im je da odbace takvo razmišljanje budući da su „umrli grehu“. (Pročitati Rimljanima 6:1, 2.) Kako je to mogao reći s obzirom da su oni još uvek živeli na zemlji?

¹⁰ Jehova je primenio vrednost otkupne žrtve na Pavla i njegove suvernike. On im je oprostio grehe, pomazao ih svetim duhom i pozvao ih da budu njegovi duhovni sinovi. Ako ostanu verni, živeće na nebu i vladaće s Hristom. Ali Pavle je za njih rekao da su „umrli grehu“ dok su još živeli na zemlji. U kom smislu? On je koristio primer Isusa Hrista da bi to pokazao. Kao prvo, Isus je umro kao čovek, a zatim je doživeo veliku promenu tako što je bio uskrsnut kao besmrtno duhovno biće na nebu. Tako su i pomazanici, simbolično govoreći, umrli kada su u potpunosti promenili svoj način života. Kao drugo, nakon što je Isus uskrsnuo na nebo, smrt više nije imala „vlast nad njim“. Slično tome, nakon što su se pomazani hrišćani promenili, oni više nisu dopuštali da njima vladaju grešne želje i sklonosti već su nastojali da svojim životom ugode Bogu. Zato su mogli sebe smatrati „mrtvima grehu, a živima Bogu po Hristu Isusu“ (Rimlj. 6:9, 11).

11. U kom smislu su i oni koji se nadaju da će živeti u raju na zemlji „umrli grehu“?

¹¹ Šta se može reći za nas danas? Pre nego što smo počeli da služimo Jehovi, često smo grešili, možda i ne uviđajući koliko su naši postupci bili pogrešni i loši u Jehovinim očima. Na neki način smo robovali „nečistoći i bezakonju“. Moglo bi se reći da smo bili „robovi greha“ (Rimlj. 6:19, 20). Onda smo upoznali biblijsku istinu, promenili se, predali život Bogu i krstili se. Zato se i za nas može reći da smo „umrli grehu“. Od tada smo „od srca postali poslušni“ Božjoj pouci i njegovim merilima. Tako smo „oslobođeni od greha“ i postali smo „robovi pravednosti“ (Rimlj. 6:17, 18).

12. Koji izbor stoji pred svima?

¹² Razmislimo sada o sledećim Pavlovim rečima: „Ne dajte da greh kraljuje u vašem smrtnom telu, pa da slušate želje tela“ (Rimlj. 6:12). Iz ovih reči vidimo da pred nama stoji izbor. Ako dopustimo da nama vladaju naše grešne želje, dozvolićemo da „greh kraljuje“ u nama. Zato je dobro da se pitamo: „Da li dozvoljavam grešnim željama da postanu toliko jake da me navedu da učinim ono što je loše? Ili ih odmah odbacujem i nastojim da svojim životom ugodim Bogu?“ To će zavisiti od toga koliko smo zahvalni za Božju nezasluženu dobrotu.

13. Zašto možemo biti sigurni da je moguće promeniti se?

¹³ U prvom veku, neki hrišćani u Korintu su ranije bili idolopoklonici, preljubnici, homoseksualci, lopovi i pijanice. Međutim, kada su upoznali Jehovu,  zavoleli ga i počeli da mu služe, promenili su se (1. Kor. 6:9-11). Hrišćani iz Rima su takođe morali da načine slične promene (Rimlj. 6:21). Njima je Pavle rekao: „[Ne] dajte svoje udove grehu da budu oružje nepravde, nego dajte sebe Bogu kao oni koji su oživeli iz mrtvih, i svoje udove dajte Bogu da budu oružje pravde“ (Rimlj. 6:13). Pavle je bio siguran da oni mogu sačuvati duhovnu čistoću i uživati u Božjoj nezasluženoj dobroti.

14, 15. Šta treba da se pitamo?

¹⁴ I danas među našim suvernicima ima onih koji su ranije bili poput Korinćana. Međutim, oni su promenili svoj način života. U suštini, svi smo morali da načinimo neke promene da bismo ugodili Bogu. Ali to nije dovoljno. Moramo i dalje da se borimo protiv grešnih želja i živimo onako kako Jehova očekuje. Time pokazujemo da smo zahvalni za Božju nezasluženu dobrotu.

¹⁵ Nema sumnje da moramo biti odlučni da ne počinimo ozbiljne grehe koje su činili neki u Korintu. Zašto? Ukoliko bismo ih činili, ne bismo mogli da očekujemo da nam Bog pokaže nezasluženu dobrotu i oprosti nam. Međutim, šta reći za grehe koje neki smatraju manje ozbiljnim? Da li smo odlučni da damo sve od sebe da ni njih ne činimo i tako budemo „od srca [...] poslušni“ Bogu? (Rimlj. 6:14, 17).

16. Kako znamo da nije dovoljno samo da ne činimo ozbiljne grehe?

¹⁶ Osmotrimo primer apostola Pavla. On je napisao: „Ja sam telesan, prodat u ropstvo grehu. Jer ne razumem šta radim. Ne činim ono što želim, nego ono što mrzim, to činim“ (Rimlj. 7:14, 15). Iako nije činio ništa od onog što je nabrojano u 1. Korinćanima 6:9-11, priznao je da je grešan. To pokazuje da je bio svestan da je i dalje morao da se bori s grešnim naginjanjima. (Pročitati Rimljanima 7:21-23.) Dobro je da se ugledamo na njega i činimo sve što možemo kako bismo bili „od srca [...] poslušni“ Jehovi.

17. Zašto ti želiš da uvek govoriš istinu?

¹⁷ Osmotrimo jedno područje na kom možemo pokazati da smo verni i u malim stvarima. Reč je o govorenju istine, što je jedna od odlika pravih hrišćana. (Pročitati Poslovice 14:5 i Efešanima 4:25.) Sigurno ne želimo da budemo poput Satane, za kog se kaže da je „otac laži“ ili poput Ananije i njegove žene, koji su izgubili život jer su lagali (Jov. 8:44; Dela 5:1-11). Međutim, govoriti istinu obuhvata mnogo više od toga da ne lažemo. Zato se moramo truditi da uvek i u svemu govorimo istinu. Time ćemo pokazati da smo duboko zahvalni za Božju nezasluženu dobrotu.

18, 19. Šta znači govoriti istinu?

¹⁸ Laž je otvoreno govorenje neistine. Naravno, to Jehovine sluge neće činiti. Međutim, Jehova od njih traži više od toga. To je očigledno u onome što je rekao drevnim Izraelcima: „Budite sveti, jer sam ja svet, ja Jehova, vaš Bog.“ Zatim je dao primer šta znači biti svet. Između ostalog je rekao: „Ne kradite i ne varajte, i ne budite nepošteni prema svom bližnjem“ (Lev. 19:2, 11). Dakle, kada navedemo druge da poveruju u nešto što nije istina, onda varamo, čak iako nismo otvoreno slagali.

 ¹⁹ Na primer, neko može reći šefu ili kolegama da ne može da dođe na posao ili da mora da izađe ranije jer ima „zakazan pregled kod lekara“. Ali taj „zakazan pregled“ se odnosi samo na kratko svraćanje u apoteku po lek ili odlazak u ambulantu po rezultate. Da li se može reći da je ta osoba govorila istinu ili je navela druge da poveruju u nešto što nije bila potpuna istina? Time što je pomenula lekara nije slagala, ali je prikrila pravi razlog svog odsustvovanja. Naime, želela je da ranije krene na put ili da obavi nešto s porodicom. Sigurno ovo nije jedini primer. Ljudi ponekad navode druge na pogrešan zaključak da bi izbegli neku kaznu ili stekli neku korist za sebe. Međutim, mi smo u svakoj situaciji poslušni zapovesti: „Ne varajte.“ Pored toga, želimo da činimo ono što Bog smatra ispravnim i svetim, kao što stoji u Rimljanima 6:19: „Dajte svoje udove da robuju pravednosti, što vodi u svetost.“

20, 21. Na šta će nas podstaći zahvalnost za Božju nezasluženu dobrotu?

²⁰ Zahvalnost prema Božjoj nezasluženoj dobroti podstiče nas ne samo da izbegavamo ozbiljne grehe, poput preljube i pijanstva, već i sve što se ne dopada Jehovi. Na primer, ne samo što nećemo počiniti nemoral već ćemo se boriti i sa sklonošću ka nemoralnoj zabavi. Pored toga, ne samo što se nećemo opijati već ćemo paziti da ne dođemo ni do granice da budemo pripiti. To možda od nas iziskuje veliki trud. Ali u borbi protiv grešnih sklonosti možemo pobediti.

²¹ Dobro je da poslušamo Pavlov savet: „Ne dajte da greh kraljuje u vašem smrtnom telu, pa da slušate želje tela“ (Rimlj. 6:12; 7:18-20). Naravno, ne možemo očekivati da nikad nećemo pogrešiti. Međutim, ako se borimo da ne podlegnemo grehu, pokazujemo da zaista cenimo nezasluženu dobrotu koju su nam ukazali Bog i Hrist.

22. Čemu mogu da se nadaju oni koji su zahvalni za Božju nezasluženu dobrotu?

²² Zahvaljujući svojoj nezasluženoj dobroti, Bog nam prašta grehe. Zbog toga ne želimo da snizimo svoja merila i učinimo nešto samo zato što to drugi ne smatraju grehom. Koju nagradu zbog toga možemo da očekujemo? Pavle je o tome rekao: „Sada, kad ste oslobođeni od greha i postali ste Božji robovi, plod koji donosite jeste svetost, što vodi u večni život“ (Rimlj. 6:22).