Po svemu sudeći, nije. Ðavo nije rekao Evi da će, ako bude jela plod za koji je Bog rekao da se ne sme jesti, njeno telo umreti, a njen duh (na šta neki danas ukazuju kao na besmrtnu dušu) nastaviti da živi na nekom drugom mestu. Govoreći preko zmije, Satana je tvrdio da Eva sigurno neće umreti ako bude jela taj plod. Ukazao je na to da će ona nastaviti da živi i da će uživati u boljem životu na zemlji nezavisno od Boga (Post. 2:17; 3:3-5).

Ako lažno učenje o besmrtnosti duše kakvo je danas poznato ne potiče iz Edena, odakle onda potiče? Ne možemo reći sa sigurnošću. Znamo da su sva lažna učenja izbrisana u Potopu. Pošto su preživeli samo Noje i njegova porodica, koji su verno služili Bogu, nije bilo nikoga ko bi zastupao takva učenja.

Prema tome, učenje o besmrtnosti ljudske duše u obliku u kom je danas poznato mora da je nastalo nakon Potopa. Kada je Bog pomešao jezike u Vavelu i kada su se ljudi rasejali „po celoj zemlji“, nema sumnje da su sa sobom poneli i ideju da čovek ima besmrtnu dušu (Post. 11:8, 9). Bez obzira na to kada je ovaj koncept nastao, možemo biti sigurni da iza njega stoji „otac laži“ Satana Ðavo i da je bio zadovoljan što se taj koncept posvuda proširio (Jov. 8:44).