Dok je bio na nebu, Isus je razvio osobine koje krase dobrog saradnika. Zato je mogao da pruži odličan primer svima s kojima je sarađivao dok je bio na zemlji. Kako se mi možemo ugledati na Isusa? Ako pobliže osmotrimo njegov primer, naći ćemo tri načela koja će nam pomoći da budemo dobri saradnici. Ako ih budemo primenjivali, doprinosićemo jedinstvu i dobroj saradnji.

Dobar saradnik je ponizan. On ceni one s kojima radi i ne ističe sebe. Isus je o takvoj poniznosti učio od svog Oca. Premda se samo Jehova s pravom može nazvati Stvoriteljem, on je želeo da drugi znaju da je i njegov Sin imao važnu ulogu u tome. To se vidi iz njegovih reči: „Načinimo čoveka po svojoj slici“ (Post. 1:26). Isus je iz toga mogao da vidi koliko je Jehova ponizan (Ps. 18:35).

Dok je bio na zemlji, Isus je bio ponizan po ugledu na svog Oca. Kad su ga ljudi hvalili za ono što je radio, svu zaslugu je pripisivao Bogu (Mar. 10:17, 18; Jov. 7:15, 16). Trudio se da lepo sarađuje sa svojim učenicima i ophodio se s njima kao s prijateljima, a ne kao s robovima (Jov. 15:15). Čak im je oprao noge da bi ih poučio poniznosti (Jov. 13:5, 12-14). Poput njega, i mi treba da cenimo svoje saradnike i da uzimamo u obzir njihove potrebe i osećanja.  Postići ćemo mnogo više ako poštujemo jedni druge i ne priželjkujemo da uvek mi dobijemo zaslugu za postignute rezultate (Rimlj. 12:10).

Ponizan čovek je takođe svestan toga da „namere [...] uspevaju kad ima mnogo savetnika“ (Posl. 15:22). Bez obzira na naše iskustvo ili sposobnosti, imajmo na umu da niko ne zna sve. Čak je i Isus rekao da postoje stvari koje ne zna (Mat. 24:36). Osim toga, želeo je da čuje mišljenje svojih nesavršenih učenika (Mat. 16:13-16). Nije čudo što su se oni lepo osećali u njegovom društvu. Slično tome, ako smo ponizni i svesni toga da ne znamo sve i ako prihvatamo predloge drugih, među nama će vladati mir i mnogo toga ćemo postići.

Posebno je važno da se starešine ugledaju na Isusa i da budu ponizne dok međusobno sarađuju. Treba da imaju na umu da tokom sastanaka starešinstva sveti duh može delovati na bilo koga od njih. Ako tokom tih sastanaka vlada atmosfera u kojoj se svi osećaju slobodnim da kažu ono što misle, zajedno će donositi odluke koje će koristiti celoj skupštini.

Dobar saradnik je razuman, prilagodljiv i spreman da popusti. Isus je sigurno imao mnogo prilika da vidi koliko je njegov Otac razuman. Primera radi, ljudi su zbog svoje pobune zaslužili smrt, ali Jehova je poslao Isusa da ih otkupi (Jov. 3:16).

Isus je bio spreman da popusti kada je to bilo neophodno ili na mestu. Na primer, iako je bio poslat izraelskom narodu, pomogao je jednoj Feničanki (Mat. 15:22-28). Osim toga, imao je razumna očekivanja od svojih učenika. Premda ga se njegov blizak saradnik Petar odrekao pred drugima, Isus mu je oprostio. Kasnije mu je poverio važna zaduženja (Luka 22:32; Jov. 21:17; Dela 2:14; 8:14-17; 10:44, 45). Isusov primer jasno pokazuje da treba da budemo razumni i spremni da popustimo (Fil. 4:5).

Razuman čovek je spreman da se prilagodi drugima i tako doprinosi lepoj saradnji. Isus se toliko dobro ophodio s drugima da su ga njegovi ljubomorni neprijatelji optužili da je prijatelj poreznika i grešnika (Mat. 11:19). Možemo li i mi, poput Isusa,  da dobro sarađujemo s ljudima koji su drugačiji od nas? Luis, koji je sarađivao sa različitim objaviteljima kao pokrajinski nadglednik i u Betelu, kaže: „Nesavršeni ljudi bi se mogli uporediti s kamenjem različitih dimenzija. Ali i s takvim kamenjem se može sazidati ravan zid ako se svaki kamen stavi na pravo mesto. Imajući to na umu, u saradnji s drugima sam se trudio da budem prilagodljiv i da svakome poverim odgovarajući zadatak kako bi se posao dobro obavio.“ To je stvarno odličan stav!

Kako u saradnji sa svojom skupštinom možemo pokazati da smo razumni? Priliku za to imamo kad sarađujemo sa svojom grupom za službu propovedanja. Možda neki objavitelji imaju drugačije porodične okolnosti, stariji su ili mlađi od nas. Kad sarađujemo s njima, mogli bismo da prilagodimo svoj tempo ili vid službe kako bi oni više uživali u službi.

Dobar saradnik je spreman da deli s drugima ono što ima (1. Tim. 6:18). Dok su radili zajedno, Jehova nije ništa krio od Isusa. Kad je „postavljao nebo“, Isus je bio s njim i mogao je da uči od njega (Posl. 8:27). Kad je došao na zemlju, Isus je rado prenosio svojim učenicima ono što je „čuo od svog Oca“ (Jov. 15:15). Po uzoru na njega, i mi treba da budemo spremni da sa saradnicima delimo svoje znanje i iskustvo. Dobar saradnik nikada ne bi uskratio drugima potrebne ili važne informacije samo da bi na neki način dominirao nad njima. Sasvim suprotno, on rado deli svoje znanje s njima.

Još nešto što možemo dati svojim saradnicima jeste lepa reč. Svima nam prija kad neko zapazi naš trud i iskreno nas pohvali za to. Isus nije propuštao prilike da svojim saradnicima kaže da ih ceni zbog njihovih dobrih osobina. (Uporediti s Matejem 25:19-23 i Lukom 10:17-20.) Čak im je rekao da će činiti „i veća dela“ od njegovih (Jov. 14:12). U noći pre svoje smrti, pohvalio je verne apostole, rekavši: „Vi ste bili uz mene u mojim kušnjama“ (Luka 22:28). Zamisli samo koliko su ih te reči dirnule i motivisale da i dalje čine dobro! Ako imamo naviku da pohvaljujemo svoje saradnike, oni će sigurno biti srećniji, a verovatno i produktivniji.

Brat koji se zove Kajode kaže: „Da bi neko bio dobar saradnik, ne mora da bude savršen. On jednostavno širi pozitivnu energiju i olakšava posao onima koji rade s njim.“ Kako možeš znati da li si ti takav saradnik? Možda bi mogao da pitaš neku braću i sestre s kojima sarađuješ šta oni misle o tome. Ako im je lepo da sarađuju s tobom, kao što je Isusovim učenicima bilo lepo da sarađuju s njim, onda i ti poput apostola Pavla možeš reći: „[Mi] smo vaši saradnici da biste bili radosni“ (2. Kor. 1:24).