1. Kako Jehova obično odgovara na molitve svojih slugu?

 DA LI si znao da Jehova može preko tebe da odgovori na nečiju usrdnu molitvu? Pritom nije važno da li si starešina, sluga pomoćnik, pionir ili objavitelj. Nema veze ni s tim da li si mlad ili star, da li si brat ili sestra. Kada neko ko voli Jehovu zavapi za pomoć, on može odgovoriti na tu molitvu tako što će podstaći starešine i svoje druge verne sluge da toj osobi pruže utehu (Kol. 4:11). Srećni smo što možemo da služimo Jehovi i braći i sestrama na taj način. Takva prilika nam se pruža i kad negde izbije epidemija, nastupi katastrofa ili progonstvo.

2. Zašto je ponekad teško pomoći drugima tokom epidemije?

² Kad počne da se širi neka zarazna bolest, teže nam je da uradimo nešto jedni za druge. Primera radi, možda želimo da posetimo svoje prijatelje, ali to nije bezbedno. Možda bismo hteli da pozovemo na obrok one koji su u oskudici, ali ni to nije moguće. Ponekad želimo da pomognemo drugima, ali to nije lako ako je neko u našoj porodici bolestan. Pa ipak, mi želimo da budemo tu za našu braću i sestre. Jehova je zadovoljan kad radimo ono što možemo za njih (Posl. 3:27; 19:17). Ali šta možemo da uradimo u takvim okolnostima?

3. Šta učimo od starešina iz skupštine kojoj Dezi pripada? (Jeremija 23:4).

³ Šta starešine mogu da urade. Ako si starešina, dobro upoznaj objavitelje u svojoj skupštini. (Pročitati Jeremiju 23:4.) Dezi b, sestra koju smo spomenuli u prethodnom članku, kaže: „Starešine u mojoj grupi za službu propovedanja  često su išle sa mnom i sa drugim objaviteljima u službu i družili su se s nama i u drugim prilikama.“ Zbog toga im je bilo lakše da pomognu Dezi nakon što je izbila pandemija koronavirusa, usled koje je ona izgubila neke članove porodice.

4. Šta je omogućilo starešinama da pomognu Dezi i šta učimo iz toga?

⁴ Dezi kaže: „Pošto sam starešine smatrala prijateljima, bilo mi je lako da im kažem kako se osećam i šta me muči.“ Šta starešine mogu naučiti iz toga? Brinite o svojoj braći i sestrama i pre nego što nastupi neka teška situacija. Budite im prijatelji. Ako zbog epidemije ne možete lično da ih posetite, kontaktirajte s njima na drugi način. Dezi još kaže: „Ponekad bi me u toku dana nekoliko starešina nazvalo ili mi poslalo poruku. Stihovi koje sam dobijala od njih dirnuli su me iako sam ih već dobro znala.“

5. Kako starešine mogu saznati šta je braći i sestrama potrebno i kako im mogu pomoći?

⁵ Kako možeš saznati šta je tvojoj braći i sestrama potrebno? Jedan od načina je da im postavljaš taktična pitanja (Posl. 20:5). Da li imaju dovoljno hrane, lekova i drugih stvari? Da li bi se moglo desiti da ostanu bez posla, pa čak i bez krova nad glavom? Da li bi mogao da im pomogneš da dobiju pomoć koju pruža država? Dezi je zahvalna braći i sestrama što su joj obezbedili ono što joj je bilo neophodno u materijalnom pogledu. Ali posebno joj je značilo što je videla koliko je starešine vole i što su je hrabrili pomoću Biblije. Ona kaže: „Starešine su se molile sa mnom. Iako se ne sećam svega što su rekli, sećam se kako sam se tada osećala. To je bio Jehovin način da mi kaže: ’Nisi sama‘“ (Is. 41:10, 13).

6. Šta svi u skupštini mogu učiniti za druge? (Videti sliku.)

⁶ Šta drugi mogu da urade. Razumljivo je što od starešina očekujemo da brinu o braći i sestrama u skupštini. Ali Jehova želi da svi pomažemo jedni drugima i da se međusobno hrabrimo (Gal. 6:10). Čak i nešto malo što učinimo može značiti puno nekome ko je bolestan. Deca bi mogla napisati neko pisamce ili nacrtati nešto. Mladi bi mogli da obave kupovinu ili nešto drugo. Drugi bi mogli pripremiti  i doneti neki obrok. Naravno, u jeku pandemije je svima potrebno ohrabrenje. Možda možemo ostati malo duže nakon sastanka kako bismo razgovarali s braćom i sestrama, bez obzira na to da li smo na sastanku u dvorani ili ga pratimo putem video-poziva. I starešinama je potrebno ohrabrenje. Neka braća i sestre napišu kratko pismo da bi zahvalili starešinama, koje tokom epidemije obično imaju mnogo više posla. Dobro je kada svako od nas učini svoj deo kako bi hrabrio i izgrađivao svoje suvernike (1. Sol. 5:11).

7. Šta je posebno teško kad se desi katastrofa?

⁷ Kad izbije katastrofa, ljudima se život može u tren oka potpuno promeniti. Neki izgube svoju imovinu, svoj dom, pa čak i članove porodice ili prijatelje. Naša braća i sestre nisu pošteđeni tih tragičnih događaja. Kako im možemo pomoći?

8. Šta starešine i poglavari porodica mogu da urade pre nego što dođe do neke katastrofe?

⁸ Šta starešine mogu da urade. Starešine, pomažite braći da budu spremna pre nego što dođe do katastrofe. Pobrinite se da svi u skupštini znaju kako da kontaktiraju s vama i koje korake da preduzmu da bi bili bezbedni. Margaret, koja je spomenuta u prethodnom članku, kaže: „Tokom potreba skupštine, starešine su nas upozorile da u našem kraju još uvek postoji opasnost od požara. Rekli su nam da odmah napustimo svoj dom ako vlasti narede evakuaciju ili situacija postane opasna.“ Ta informacija je došla u pravo vreme zato što je pet nedelja kasnije izbio veliki požar. Tokom porodičnog proučavanja, poglavari porodice mogu da osmotre šta svi treba da rade ako dođe do vanredne situacije. Ako je cela porodica spremna, veća je verovatnoća da ćete ostati smireni u slučaju katastrofe.

9. Šta starešine treba da rade pre katastrofe i nakon nje?

⁹ Ako si nadglednik grupe za službu propovedanja, već sada se pobrini da imaš tačne kontakt informacije svih objavitelja iz svoje grupe. Napravi spisak i ažuriraj ga s vremena na vreme. Tako ćeš u slučaju katastrofe moći da stupiš u kontakt sa svakim objaviteljem i da vidiš šta mu je potrebno. Odmah prosledi te informacije koordinatoru starešinstva, koji će pozvati pokrajinskog nadglednika. Najbolji rezultati se postižu kada ta braća udruženim snagama pomažu objaviteljima. Margaretin pokrajinski nadglednik nakon požara nije spavao 36 sati. On je sve vreme bio na vezi sa starešinama koje su pokušavale da stupe u kontakt sa oko 450 evakuisane braće i sestara i pobrinu se za njih (2. Kor. 11:27). Tako su uspeli da obezbede smeštaj svima kojima je bio potreban.

10. Zašto je važno da starešine brinu o onima koje je zadesila neka katastrofa? (Jovan 21:15).

¹⁰ Starešine imaju odgovornost da brinu o objaviteljima u duhovnom i emocionalnom pogledu (1. Petr. 5:2). Kada se desi katastrofa, oni najpre treba da provere da li su sva braća i sestre bezbedni i da li imaju hranu, odeću i krov nad glavom. Ali onima koji su prošli kroz to teško iskustvo još mesecima će biti potrebna duhovna i emocionalna podrška. (Pročitati Jovana 21:15.) Harold, koji služi kao član odbora jedne podružnice, razgovarao je s mnogim objaviteljima koje je zadesila neka katastrofa. On  kaže: „Potrebno im je vreme da se oporave. Gubitak materijalnih stvari se posle nekog vremena prežali. Ali ostaje sećanje na izgubljenog člana porodice ili prijatelja, na nešto što im je bilo posebno dragoceno ili na situaciju kada su bili na korak od smrti. Ta sećanja mogu uvek iznova pokrenuti duboku tugu. To nije nedostatak vere, već normalna ljudska reakcija.“

11. Šta je mnogim porodicama potrebno?

¹¹ Starešine postupaju u skladu sa savetom: „Plačite sa onima koji plaču“ (Rimlj. 12:15). One koji su doživeli neku katastrofu možda treba uveriti u to da ih Jehova i njihova braća i dalje vole. Starešine će pomagati porodicama da nastave da se mole Jehovi, da proučavaju Bibliju, prisustvuju sastancima i propovedaju. Takođe mogu podstaći roditelje da pomažu svojoj deci da se usredsrede na ono što nijedna katastrofa ne može uništiti. Roditelji, podsećajte decu da će Jehova uvek biti njihov prijatelj i da će uvek biti tu za njih. Objasnite im da imaju međunarodnu porodicu braće i sestara koja je spremna da im pomogne (1. Petr. 2:17).

12. Kako svi mi možemo pomoći žrtvama neke katastrofe? (Videti sliku.)

¹² Šta drugi mogu da urade. Ako se u tvojoj blizini dogodi katastrofa, pitaj starešine kako možeš pomoći. Možda možeš ponuditi privremeni smeštaj onima koji su morali da napuste svoj dom ili onima koji su došli da pomognu. Mogao bi da dostavljaš hranu i ostale potrepštine objaviteljima na pogođenom području. Ali kako možeš pomoći ako se katastrofa desila negde daleko? Tako što ćeš se moliti za tamošnju braću (2. Kor. 1:8-11). Možda možeš dati i prilog za naše međunarodne aktivnosti (2. Kor. 8:2-5). Ako si u mogućnosti da otputuješ na neko udaljeno područje, pitaj starešine kako bi mogao da pomogneš. Ukoliko budeš pozvan da pružiš pomoć, verovatno ćeš dobiti neku obuku kako bi na najbolji način pomogao ugroženima.

13. Kakve probleme doživljavaju naša braća u zemljama u kojima ne možemo slobodno da propovedamo?

¹³ U zemljama u kojima su naše aktivnosti zabranjene, progonstvo umnogome  otežava život našoj braći. Oni pored progonstva imaju i finansijske probleme, razbolevaju se i pogađa ih gubitak voljenih osoba. Ali zbog zabrane, starešine ne mogu uvek da posećuju one kojima je potrebno ohrabrenje ili da komuniciraju s njima. To je bio problem i Andreju, o kome je bilo reči u prethodnom članku. Jedna sestra iz njegove grupe za službu propovedanja jedva je sastavljala kraj s krajem, a zatim je doživela saobraćajnu nezgodu. Bilo joj je potrebno nekoliko operacija i nije mogla da radi. Ali Jehova je video u kakvoj situaciji se nalazi i podstakao je braću da učine nešto za nju. Uprkos zabrani i pandemiji, oni su dali sve od sebe da joj pomognu.

14. Kako starešine mogu pokazati da se uzdaju u Jehovu?

¹⁴ Šta starešine mogu da urade. Andrej se molio i radio ono što je mogao. Kako je Jehova odgovorio na njegove molitve? Podstakao je braću koja su imala više slobode da pomognu toj sestri. Neki su je vozili na lekarske preglede, a drugi su joj dali novac. Jehova ih je pokrenuo da urade ono što su mogli i blagoslovio je njihov trud i hrabrost (Jevr. 13:16). Starešine, kada su naše aktivnosti ograničene, zamolite druge da pomognu objaviteljima koji su u teškoj situaciji (Jer. 36:5, 6). Iznad svega, uzdajte se u Jehovu. On vam može pomoći da brinete za braću i sestre.

15. Kako možemo sačuvati naše jedinstvo kad nastupi progonstvo?

¹⁵ Šta drugi mogu da urade. Tokom zabrane ćemo verovatno morati da se sastajemo u manjim grupama. Zato je sada važnije nego ikada da se dobro slažemo sa svima. Treba da imamo na umu da nam je neprijatelj Satana, a ne naša braća. Opraštajmo jedni drugima i brzo rešavajmo svaku nesuglasicu (Posl. 19:11; Ef. 4:26). Budimo uvek spremni da pomognemo jedni drugima (Titu 3:14). U prethodnim odlomcima je bilo reči o tome kako je jedna grupa za službu propovedanja pomagala sestri u teškoj situaciji. To je pozitivno uticalo na sve njih. Zbližili su se i postali su kao porodica (Ps. 133:1).

16. Prema Kološanima 4:3, 18, kako možemo pomoći braći i sestrama koji su progonjeni?

¹⁶ Na desetine hiljada braće i sestara služe Jehovi uprkos ograničenjima i zabranama.  Neki su u zatvoru zbog svoje vere. Možemo se moliti za njih i njihove porodice, kao i za one koji rizikuju svoju slobodu da bi im pružili duhovnu, materijalnu i pravnu pomoć. c (Pročitati Kološanima 4:3, 18.) Nikada nemoj potceniti moć molitve! (2. Sol. 3:1, 2; 1. Tim. 2:1, 2).

17. Kako se ti i tvoja porodica već sada možete pripremiti za progonstvo?

¹⁷ Ti i tvoja porodica se već sada možete pripremiti za progonstvo (Dela 14:22). Nemoj zamišljati sve loše stvari koje bi se mogle dogoditi, već jačaj svoje prijateljstvo s Jehovom i pomozi svojoj deci da i ona rade isto. Ako te obuzmu teskoba i zabrinutost, reci Jehovi kako se osećaš (Ps. 62:7, 8). U krugu porodice razgovarajte o svim razlozima zbog kojih se možete uzdati u njega. d Kao i u slučaju katastrofe, ako se dobro pripremite i uzdate se u Jehovu, vaša deca neće biti uplašena i osećaće mir.

18. Kakva budućnost nas očekuje?

¹⁸ Zahvaljujući Božjem miru osećamo se sigurno (Fil. 4:6, 7). Jehova nam pomoću njega uliva spokojstvo iako se suočavamo s bolestima, katastrofama i progonstvom. Pomaže nam i preko starešina, koje neumorno brinu za nas. Takođe, svi mi imamo priliku da pomažemo jedni drugima. Zahvaljujući miru koji sada imamo, u budućnosti ćemo moći da izdržimo još veće poteškoće, čak i „veliku nevolju“ (Mat. 24:21). Tokom tog vremena, biće neophodno da zadržimo mir i da pomognemo i drugima u tome. Ali kad sve to prođe, više nas neće mučiti teški problemi. Konačno ćemo uživati u onome u čemu je Jehova želeo da uživamo – u pravom miru koji će trajati zauvek (Is. 26:3, 4).