1. Zbog čega je Avraham bio siguran da će se njegova nada obistiniti?

 JEHOVA je obećao svom prijatelju Avrahamu da će se preko njegovog potomstva blagosloviti svi narodi na zemlji (Post. 15:5; 22:18). Zbog svoje snažne vere u Boga, Avraham je bio siguran da će se to obećanje ispuniti. Ali ni u dubokoj starosti, kada je imao 100 godina, a Sara 90, njih dvoje još uvek nisu imali sina (Post. 21:1-7). Pa ipak, u Bibliji piše: „[Avraham] je imao nadu, i zato je verovao da će postati otac mnogih naroda, kao što je bilo rečeno“ (Rimlj. 4:18). Mi danas znamo da se Avrahamova nada obistinila. Dobio je sina kome se dugo nadao, Isaka. Zašto je bio toliko siguran da će Jehova održati svoje obećanje?

2. Zašto je Avraham bio uveren da će Jehova održati svoje obećanje?

² Avraham je bio blizak s Jehovom i zato je bio „potpuno uveren da on može učiniti ono što je obećao“ (Rimlj. 4:21). Jehova je Avrahama smatrao prijateljem i proglasio ga je pravednim na osnovu njegove vere (Jak. 2:23). Iz Rimljanima 4:18 vidimo da je Avraham imao i veru i nadu. U nastavku ćemo razmotriti šta je apostol Pavle u 5. poglavlju Poslanice Rimljanima rekao o nadi.

3. Šta je Pavle rekao o našoj nadi?

³ Pavle je objasnio zašto možemo biti sigurni da nas nada „neće razočarati“ (Rimlj. 5:5). Na osnovu onoga  što je zapisao, još bolje razumemo kako naša nada može ojačati. Dok budemo osmatrali Rimljanima 5:1-5, razmišljaj o tome kako je tvoja nada za budućnost s vremenom bivala sve jača. Iz tog razmatranja ćeš takođe saznati kako i dalje možeš jačati svoju nadu. Hajde da najpre saznamo nešto o veličanstvenoj nadi za koju je Pavle rekao da nas neće razočarati.

4. O čemu se govori u Rimljanima 5:1, 2?

⁴ Pročitati Rimljanima 5:1, 2. Pavle je te reči napisao skupštini u Rimu. Braća i sestre iz te skupštine upoznali su Jehovu i Isusa, razvili veru i postali hrišćani. Tako su „zbog vere proglašeni pravednima“ i Bog ih je pomazao svetim duhom. Na taj način, dobili su predivnu nadu u čije su ispunjenje mogli biti sigurni.

5. Čemu se nadaju pomazani hrišćani?

⁵ Pavle je kasnije pisao pomazanim hrišćanima u Efesu o nadi koju im je Bog dao. Oni će dobiti „nagradu za svete“ (Ef. 1:18). Iz onoga što je Pavle rekao Kološanima mogli su da razumeju i da se ta nagrada za njih „čuva na nebesima“ (Kol. 1:4, 5). Dakle, pomazani hrišćani se nadaju tome da će biti uskrsnuti u večni život na nebu, gde će vladati s Hristom (1. Sol. 4:13-17; Otkr. 20:6).

6. Šta je jedan pomazani brat rekao o svojoj nadi?

⁶ Pomazanim hrišćanima je ta nada veoma dragocena. Jedan od njih, brat Frederik Franc, nakon dugogodišnje verne službe Bogu, 1991. je od srca rekao: „Naša nada je sigurna [. . .] a u potpunosti će biti ispunjena na svakom preostalom od 144 000 članova malog stada u obimu u kom nismo ni zamišljali [. . .] Nismo izgubili osećaj za  vrednost te nade [. . .] Cenimo je sve više što duže moramo čekati na nju. To je nešto što se isplati čekati, čak ako zahteva i milion godina. Našu nadu cenim više nego ikada pre.“

7-8. Koju nadu većina nas ima? (Rimljanima 8:20, 21).

⁷ Danas većina Jehovinih slugu ima drugačiju nadu. To je nada koju je imao i Avraham – naime, večni život na zemlji pod vlašću Božjeg Kraljevstva (Jevr. 11:8-10, 13). Pavle je pisao o tome šta sve predivno čeka one koji imaju tu nadu. (Pročitati Rimljanima 8:20, 21.) Šta ti se najviše dopalo kada si saznao šta Biblija obećava za budućnost? Da li to što ćeš postati savršen i što više nikada nećeš grešiti? Da li si se oduševio što će tvoji voljeni koji su umrli biti vraćeni u život u raju na zemlji? Sada imaš toliko toga lepog čemu se nadaš.

⁸ Bilo da se nadamo da ćemo zauvek živeti na nebu, bilo da se nadamo da ćemo živeti na zemlji, naša predivna nada nas čini radosnima. I ne samo to – naša nada može postati još snažnija. Pavle je objasnio kako. Hajde da razmotrimo šta je napisao o našoj nadi. To će nam pomoći da budemo sigurni da će se ostvariti sve čemu se nadamo.

9-10. Kao što se vidi iz Pavlovog primera, šta hrišćani mogu očekivati? (Rimljanima 5:3; videti i slike.)

⁹ Pročitati Rimljanima 5:3. Zapazi da naša nada može postati jača kada prolazimo kroz nevolje. To može izgledati čudno. Ali svi Hristovi učenici ih mogu očekivati. Pogledajmo kako je to bilo u Pavlovom slučaju. On je rekao Solunjanima: „Kad smo bili kod vas, unapred smo vam govorili da će nas zadesiti nevolje i, kao što znate, tako je i  bilo“ (1. Sol. 3:4). Osim toga, Korinćanima je napisao: „Ne želimo, braćo, da ne znate za nevolju koja nas je zadesila [. . .] tako da smo već mislili da nećemo preživeti“ (2. Kor. 1:8; 11:23-27).

¹⁰ I hrišćani danas mogu očekivati neke nevolje (2. Tim. 3:12). Da li si i ti progonjen zato što si poverovao u Isusa i počeo da ga slediš? Možda te prijatelji i rođaci ismevaju zbog toga. Možda su čak i okrutni prema tebi. Da li na poslu imaš probleme samo zato što si rešio da budeš pošten u svemu? (Jevr. 13:18). Ili možda doživljavaš progonstvo vlasti zato što si nekome govorio o svojoj nadi? Bez obzira na nevolje koje bi nas mogle snaći, Pavle kaže da treba da budemo radosni. Zašto?

11. Zašto treba da budemo odlučni da istrajemo u svakoj nevolji?

¹¹ Možemo biti radosni kada doživljavamo nevolje zato što znamo da nam to pomaže da razvijemo jednu važnu osobinu. U Rimljanima 5:3 se kaže da „nevolja vodi do istrajnosti“. Svi hrišćani će doživeti nevolje, tako da svi moraju biti istrajni. Treba da budemo čvrsto rešeni da istrajemo u svakoj nevolji koja bi nas mogla snaći. Tek tada ćemo videti ispunjenje svoje nade. Ne želimo da budemo poput onih na koje je Isus mislio kada je govorio o semenu koje je palo na kamenito tlo. Oni radosno prihvate reč, ali „kad naiđe nevolja ili progonstvo“, pokolebaju se (Mat. 13:5, 6, 20, 21). Istina, uopšte nije lako podnositi protivljenje i nevolje, ali istrajnost nam i te kako može koristiti. Na koji način?

12. Šta će nam istrajnost u nevoljama doneti?

¹² Jakov je naglasio šta će nam istrajnost u nevoljama doneti. On je napisao: „Dopustite da istrajnost dovrši svoje delo, da biste bili savršeni i potpuni, bez ikakvog nedostatka“ (Jak. 1:2-4). Jakov je za istrajnost rekao da treba da dovrši svoje delo. Šta to ona treba da postigne? Ona ti može pomoći da se još više oslanjaš na Boga i da razviješ osobine poput strpljenja i vere. Ali ona ti može doneti još nešto veoma važno.

13-14. Do čega istrajnost vodi i kako to utiče na našu nadu? (Rimljanima 5:4).

¹³ Pročitati Rimljanima 5:4. Pavle kaže da istrajnost vodi do „Božjeg priznanja“. To ne znači da je Jehovi drago što te snalaze nevolje i problemi, već da je srećan što si istrajan i verno mu služiš. Veoma je ohrabrujuće znati da svojom istrajnošću činimo Jehovu srećnim! (Ps. 5:12).

¹⁴ Priseti se Avrahamove istrajnosti i da je Jehova bio zadovoljan njim. Jehova ga je nazvao prijateljem i smatrao ga je pravednim (Post. 15:6; Rimlj. 4:13, 22). Isto može biti i u našem slučaju. Bog nije zadovoljan nama zbog količine posla koji obavljamo u njegovoj službi ili zbog zaduženja koja imamo. On je zadovoljan nama zbog naše vere i istrajnosti. Svi mi možemo ostati verni Bogu, bez obzira na to koliko imamo godina, kakve su nam okolnosti ili šta sve možemo da uradimo. Da li upravo sada prolaziš kroz neku nevolju? Ne zaboravi da Jehovu činiš srećnim time što mu ostaješ veran. Mnogo  nam znači kada znamo da je Bog zadovoljan nama. To nam može ojačati nadu.

15. Šta Pavle dalje kaže i zašto bi to moglo neke zbuniti?

¹⁵ Pavle je objasnio da je Jehova zadovoljan nama kada smo mu verni i istrajavamo u nevoljama. Zapazi šta Pavle dalje kaže: „Božje priznanje nam daje nadu, a nada nas neće razočarati“ (Rimlj. 5:4, 5). Neki bi mogli biti zbunjeni ovim rečima. Pavle je ranije, u Rimljanima 5:2, spomenuo da su hrišćani u Rimu već imali nadu, i to nadu da će „primiti Božju slavu“. Zato bi neko mogao da se pita: „Ako su ti hrišćani već imali nadu, zašto Pavle ponovo govori o njoj?“

16. Kako nečija nada s vremenom počinje da raste? (Videti i slike.)

¹⁶ Biće nam jasnije šta je Pavle imao na umu kada uzmemo u obzir da nada može da raste. Evo jednog primera. Da li se sećaš kad si prvi put čuo nešto o predivnoj nadi iz Božje Reči? Možda si tada pomislio da večni život u raju na zemlji nije ništa više do pusta želja. Međutim, što si više učio o Jehovi i njegovim obećanjima zapisanim u Bibliji, sve više si se uveravao u to da će se ta nada ostvariti.

17. Kako je tvoja nada nastavila da raste nakon što si predao život Jehovi i krstio se?

¹⁷ Nakon što si predao svoj život Jehovi i krstio se, sve bolje si upoznavao Jehovu i još više se zbližavao s njim. Tako je tvoja nada sve više jačala (Jevr. 5:13–6:1). Verovatno si doživeo ono što je opisano u Rimljanima 5:2-4. Prošao si kroz razne nevolje, ali si ostao veran Bogu i osetio si da imaš njegovo priznanje. Pošto si se uverio u to da te Jehova voli i da je zadovoljan tobom, još si sigurniji da ćeš dobiti ono  što je obećao. Tvoja nada je postala jača nego što je bila u početku. Sada ti je još stvarnija, još ličnije je doživljavaš. Snažnije utiče na tebe, na svaki aspekt tvog života i na to kako se ophodiš sa svojom porodicom, kako donosiš odluke, pa čak i kako koristiš vreme.

18. Šta nam Jehova garantuje?

¹⁸ Apostol Pavle navodi još nešto veoma važno u vezi s nadom koju si stekao nakon Božjeg priznanja. On te uverava da će se tvoja nada ispuniti. Zašto možeš biti siguran u to? Jehova je nadahnuo Pavla da zapiše sledeće reči, koje nam služe kao garancija: „Nada nas neće razočarati. Jer Božja ljubav je ispunila naša srca preko svetog duha, koji nam je dat“ (Rimlj. 5:5). Možeš biti potpuno siguran u svoju nadu, koju ti je Jehova dao.

19. Kada je reč o tvojoj nadi, u šta možeš biti siguran?

¹⁹ Razmišljaj o obećanju koje je Jehova dao Avrahamu i o tome kako ga je smatrao pravednim i nazivao prijateljem. Avrahamova nada nije bila uzaludna. U Bibliji piše: „Tako je Avraham, pokazavši strpljenje, dobio to obećanje“ (Jevr. 6:15; 11:9, 18; Rimlj. 4:20-22). On nije bio nimalo razočaran. I ti možeš biti potpuno siguran u to da ćeš, ako ostaneš veran Bogu, dobiti nagradu kojoj se nadaš. Tvoja nada je stvarna i imaš mnogo razloga da se raduješ zbog nje. Sigurno te neće razočarati! (Rimlj. 12:12). Pavle je napisao: „Neka vas Bog, koji daje nadu, ispuni svom radošću i mirom zato što verujete u njega i neka vas sveti duh ispuni obiljem nade“ (Rimlj. 15:13).