1. Šta bismo se mogli zapitati dok razmišljamo o Avrahamovoj veri?

 MNOGI su čuli za Avrahama, ali ne znaju puno o njemu. Za razliku od njih, ti znaš. Primera radi, znaš da se za njega kaže da je „otac svima koji veruju“ (Rimlj. 4:11). Ali možda se pitaš da li možeš biti kao Avraham i imati veru kao što je on imao. Naravno da možeš.

2. Zašto je važno da se još bolje upoznamo sa Avrahamom? (Jakovljeva 2:22, 23).

² Da bismo razvili snažnu veru poput Avrahama, važno je da se bolje upoznamo s njim. On je u svemu slušao Boga. Preselio se u daleku zemlju, decenijama je živeo pod šatorima i čak je bio spreman da prinese na žrtvu svog voljenog sina Isaka. Iz svih tih postupaka se vidi da je bio čovek snažne vere. Svojom verom, koja je bila potkrepljena delima, obradovao je Jehovu i on ga je smatrao svojim prijateljem. (Pročitati Jakovljevu 2:22, 23.) Jehova želi da i ti budeš njegov prijatelj. Zbog toga je nadahnuo Pavla i Jakova da pišu o Avrahamovom primeru. Pogledajmo šta je o njemu napisano u 4. poglavlju Poslanice Rimljanima i u 2. poglavlju Jakovljeve poslanice. U oba poglavlja je rečeno nešto izuzetno važno o Avrahamu.

3. Koji biblijski stih su citirali Pavle i Jakov?

³ I Pavle i Jakov su citirali reči iz Postanka 15:6, gde stoji da je Avraham „verovao Jehovi i on ga je zbog toga smatrao pravednim“. Jehova smatra pravednim,  to jest bez krivice, onoga ko čini ono što je njemu po volji. Zaista je neverovatno da nesavršeni i grešni ljudi mogu biti čisti i pravedni u Božjim očima. Sigurno želiš da Bog tako gleda i tebe, i to je moguće. Sada ćemo osmotriti zašto je Jehova nazvao Avrahama pravednim i šta mi treba da radimo kako bi za nas mogao da kaže isto.

4. Zbog čega ljudi ne mogu biti pravedni?

⁴ Pavle je u Poslanici Rimljanima rekao da su svi ljudi zgrešili (Rimlj. 3:23). Kako onda bilo ko može biti pravedan i bez krivice? Kako ga Bog može prihvatiti za prijatelja? To pitanje je važno za sve hrišćane i zato je Pavle istakao Avrahamov primer.

5. Na temelju čega je Jehova proglasio Avrahama pravednim? (Rimljanima 4:2-4).

⁵ Jehova je proglasio Avrahama pravednim dok je on još živeo u hananskoj zemlji. Na osnovu čega je to učinio? Da li zato što se Avraham savršeno držao Mojsijevog zakona? To sigurno nije bio razlog (Rimlj. 4:13). Taj zakon je bio dat izraelskom narodu više od 400 godina nakon što je Bog rekao da je Avraham pravedan. Na osnovu čega je onda proglasio Avrahama pravednim? U svojoj nezasluženoj dobroti, Jehova je to učinio zbog Avrahamove vere. (Pročitati Rimljanima 4:2-4).

6. Na osnovu čega Jehova proglašava grešnika pravednim?

⁶ Pavle je dalje rekao da Bog čoveka „smatra pravednim zbog njegove vere“ (Rimlj. 4:5). Još je dodao: „Tako i David govori o sreći čoveka koga Bog smatra pravednim, ali ne zbog njegovih dela: ’Srećni su oni kojima su bezakona dela oproštena i kojima su gresi pokriveni. Srećan je čovek kome Jehova ne pamti grehe‘ “ (Rimlj. 4:6-8; Ps. 32:1, 2). Bog oprašta, to jest pokriva grehe onih koji pokazuju veru u njega. Potpuno im oprašta grehe i ne pamti ih. Za njega su oni bez krivice i pravedni na osnovu njihove vere.

7. U kom smislu su verne Božje sluge bile pravedne?

⁷ Avraham, David i druge Božje verne sluge proglašeni su pravednima, ali to ne znači da su bili savršeni i da nisu grešili. Pa ipak, zbog toga što su imali veru, Bogu su oni bili bez krivice, posebno u poređenju sa onima koji nisu imali vere (Ef. 2:12). Pavle je u Poslanici Rimljanima jasno istakao da je vera od suštinske važnosti da bi čovek bio blizak s Bogom. To je važilo za Avrahama i Davida, a važi i za nas danas.

8-9. Do kojih pogrešnih zaključaka su neki došli na osnovu onoga što su zapisali Pavle i Jakov, i zašto?

⁸ U hrišćanskim crkvama se već vekovima žustro debatuje o odnosu vere i dela. Neke verske vođe govore da je za spasenje dovoljno da neko veruje u Gospoda Isusa Hrista. Možda si čuo kako kažu: „Prihvati Isusa i bićeš spasen.“ Neki od njih čak citiraju Pavlove reči i kažu da Bog čoveka „smatra pravednim, ali ne zbog njegovih dela“ (Rimlj. 4:6). Međutim, neki kažu da je za spasenje potrebno da posećuješ sveta mesta i da činiš dobra dela. Oni  možda citiraju Jakovljevu 2:24 i kažu da se „čovek proglašava pravednim zbog dela, a ne samo zbog vere“.

⁹ Zbog tih različitih verovanja, neki biblisti misle da se Pavle i Jakov nisu slagali oko toga šta čovek treba da radi da bi bio Božji prijatelj. Prema onome što kažu neke verske vođe, Pavle je smatrao da je vera dovoljna da čovek bude proglašen pravednim, ali da je Jakov tvrdio da su za to potrebna dobra dela. Jedan profesor teologije je rekao sledeće: „Jakov nije u potpunosti razumeo zašto Pavle insistira na tome da je vera dovoljna i da dela nisu potrebna [da bi čovek bio proglašen pravednim].“ Ali sve što su Pavle i Jakov napisali bilo je pod Božjim nadahnućem (2. Tim. 3:16). Zato mora postojati neki jednostavan način da se njihove izjave usklade. To se može postići razmatranjem konteksta.

10. O kojim delima je Pavle prvenstveno govorio? (Rimljanima 3:21, 28; videti i sliku).

¹⁰ O kojim delima je Pavle govorio u 3. i 4. poglavlju Poslanice Rimljanima? Prvenstveno je govorio o delima koja su Izraelci činili iz poslušnosti Mojsijevom zakonu. (Pročitati Rimljanima 3:21, 28.) Izgleda da je u prvom veku nekim hrišćanima jevrejskog porekla bilo teško da prihvate da više nije trebalo da se drže Mojsijevog zakona i da čine dela u skladu s njim. Zato je pomoću Avrahamovog primera Pavle istakao da u Božjim očima čovek ne postaje pravedan zbog „dela koja čini jer se drži zakona“, već da postaje pravedan zbog  vere. To je ohrabrujuće jer nas uverava da možemo biti pravedni pred Bogom ako razvijemo veru u njega i u Hrista.

11. O kojim delima je Jakov govorio?

¹¹ S druge strane, dela o kojima Jakov govori u 2. poglavlju svoje poslanice nisu povezana sa držanjem Zakona, na šta je ukazivao Pavle. Jakov govori o delima, to jest aktivnostima iz svakodnevnog života. Takva dela su pokazatelj da li neki hrišćanin iskreno veruje u Boga ili ne veruje. Jakov je u nastavku naveo dva primera. Hajde da ih osmotrimo.

12. Kako je Jakov objasnio vezu između vere i dela? (Videti i sliku.)

¹² U prvom primeru, Jakov je govorio o tome da hrišćani treba da budu nepristrasni prema svima. Da bi objasnio na šta misli, govorio je o čoveku koji je ukazao poštovanje bogatom, a s visine je gledao na siromašnog. Jakov je rekao da takav čovek možda tvrdi da ima veru, ali da njegova dela pokazuju suprotno (Jak. 2:1-5, 9). U drugom primeru je govorio o nekome ko vidi da „brat ili sestra nemaju šta da obuku“ i „oskudevaju u hrani“, ali ne preduzima ništa kako bi im pomogao. Čak i ako takav čovek tvrdi da ima veru, njegova vera nije potkrepljena delima i zato je beskorisna. Baš kao što je Jakov i napisao, „ako se [vera] ne pokazuje delima, mrtva je“ (Jak. 2:14-17).

13. Kojim primerom je Jakov istakao koliko je važno potkrepiti veru delima? (Jakovljeva 2:25, 26).

¹³ Jakov je spomenuo Ravu kao dobar primer vere koja se pokazuje delima.  (Pročitati Jakovljevu 2:25, 26.) Ona je čula za Jehovu i shvatila da je on vodio Izraelce (Is. Nav. 2:9-11). Svoju veru je pokazala delima – zaštitila je dvojicu izraelskih uhoda od smrtne opasnosti. Zato je ta nesavršena žena iz drugog naroda proglašena pravednom, kao što je i Avraham bio. Njen primer ističe koliko je važno potkrepiti veru delima.

14. Zašto možemo reći da ono što su Pavle i Jakov zapisali nije protivrečno?

¹⁴ Dakle, i Pavle i Jakov su govorili o veri i delima, samo iz drugog ugla. Pavle je govorio o tome da hrišćani jevrejskog porekla nikada ne bi mogli da budu proglašeni pravednima pred Bogom time što čine dela propisana Mojsijevim zakonom. Jakov je naglasio da svi hrišćani treba da pokazuju veru tako što čine dobra dela.

15. Na koje načine možemo pokazati veru? (Videti i slike.)

¹⁵ Da bi nas smatrao pravednima, Jehova ne očekuje od nas da radimo isto što i Avraham. Postoji mnogo načina da delima pokažemo veru. Primera radi, možemo srdačno dočekivati nove u skupštini, pomagati braći i sestrama koji su u teškim okolnostima i činiti dobro članovima porodice. Sve je to ugodno Jehovi i on će to blagosloviti (Rimlj. 15:7; 1. Tim. 5:4, 8; 1. Jov. 3:18). Naša vera posebno dolazi do izražaja kada revno propovedamo dobru vest (1. Tim. 4:16). Svi mi možemo delima pokazati veru da će se Jehovina obećanja obistiniti i da je ono što on čini uvek  najbolje. Ako tako postupamo, možemo biti sigurni da će nas Jehova smatrati pravednima i nazivati svojim prijateljima.

16. Kako je nada ojačala Avrahamovu veru?

¹⁶ U 4. poglavlju Poslanice Rimljanima nalazi se još jedna važna pouka iz Avrahamovog primera. Reč je o tome koliko je važno imati nadu. Jehova je obećao Avrahamu da će postati „otac mnogih naroda“ i da će se preko njega blagosloviti svi narodi na zemlji. Zamisli koliko je ta nada značila Avrahamu! (Post. 12:3; 15:5; 17:4; Rimlj. 4:17). Međutim, on je dočekao 100 godina, a Sara 90, ali još uvek nisu imali sina. Delovalo je nemoguće da će ga dobiti. Bio je to ispit vere za Avrahama. Pa ipak, „on je imao nadu, i zato je verovao da će postati otac mnogih naroda“ (Rimlj. 4:18, 19). Njegova nada se jeste ostvarila. Dobio je sina Isaka (Rimlj. 4:20-22).

17. Kako znamo da nas Bog može smatrati pravednima i prihvatiti za svoje prijatelje?

¹⁷ Poput Avrahama, Bog i nas može smatrati pravednima i prihvatiti za svoje prijatelje. Apostol Pavle je ukazao na to, kada je napisao: “To da ga je ’smatrao pravednim‘ nije napisano samo za njega nego i za nas koji ćemo biti smatrani pravednima, jer verujemo u onoga koji je uskrsnuo iz mrtvih Isusa“ (Rimlj. 4:23, 24). Po uzoru na Avrahama, i mi treba da verujemo u Jehovu, da činimo dobra dela i da imamo snažnu nadu u to da će Jehova ispuniti svoja obećanja. Pavle detaljnije govori o nadi u 5. poglavlju Poslanice Rimljanima. Više reči o tome biće u sledećem članku.