1. Šta mnogi misle o večnom životu?

 MNOGI vode računa o ishrani i redovno vežbaju da bi što duže živeli i da bi ostali zdravi. Pa ipak, ne očekuju da će živeti večno. Smatraju da tako nešto nije moguće niti bi to voleli s obzirom na probleme koje donosi starost. Međutim, Isus je govorio o tome da ljudi mogu imati večni život, kao što se vidi u Jovanu 3:16 i 5:24.

2.  Šta nam 6. poglavlje Jevanđelja po Jovanu govori o večnom životu? (Jovan 6:39, 40).

² Isus je jednom prilikom učinio čudo i sa malo hleba i ribe nahranio hiljade ljudi. a To je bilo prosto neverovatno, ali ono što je sutradan rekao bilo je još neverovatnije. Mnoštvu koje je došlo za njim u Kapernaum, na galilejskoj strani mora, rekao je da može uskrsnuti one koji su umrli i dati im večni život. (Pročitati Jovana 6:39, 40.) Pomisli samo na svoje prijatelje i članove porodice koji su preminuli. Isusove  reči ukazuju na to da će mnogi koji su umrli biti uskrsnuti i da će i oni imati priliku da dobiju večni život. Međutim, kao i tada, i danas je mnogima teško da razumeju ono što je Isus u nastavku rekao prema 6. poglavlju Jevanđelja po Jovanu. Hajde da vidimo o čemu se radi.

3. Prema Jovanu 6:51, šta je Isus rekao o sebi?

³ Nakon što je Isus čudom obezbedio hranu mnoštvu ljudi, oni su to povezali sa manom, koju je Jehova davao njihovim precima dok su bili u pustinji. Znali su da se u svetim spisima za manu kaže da je „hleb s neba“ (Ps. 105:40; Jov. 6:31). Zato je Isus spomenuo nešto što su već znali o mani da bi ih poučio nečem veoma važnom. Iako je mana bila čudesan dar od Boga, oni koji su je jeli na kraju su ipak umrli (Jov. 6:49). Za razliku od toga, Isus je za sebe rekao da je „pravi hleb s neba“, „Božji hleb“ i „hleb života“ (Jov. 6:32, 33, 35). Pokazao je da postoji značajna razlika između njega i mane kada je rekao: „Ja sam živi hleb, koji je sišao s neba. Ako neko jede od tog hleba, živeće večno.“ (Pročitati Jovana 6:51.) Ljudi su bili zbunjeni. Čudili su se kako je mogao reći da je on „hleb“ s neba i da je taj hleb bolji od mane, koju je Jehova davao njihovim precima. Isus im je zatim rekao: „Taj hleb je moje telo.“ Šta je time mislio? Važno je da znamo odgovor na to pitanje zato što on pokazuje kako i mi i naši voljeni možemo imati večni život. Hajde da vidimo šta znače te Isusove reči.

ŽIVI HLEB I NJEGOVO TELO

4. Šta je neke zaprepastilo?

⁴ Neki su bili zaprepašćeni kad su čuli da je Isus rekao da će dati svoje telo „da bi svet živeo“. Da li su pomislili da doslovno treba da jedu njegovo telo, što bi u stvari bio kanibalizam? (Jov. 6:52). A onda im je Isus rekao nešto što ih je još više zaprepastilo: „Ako ne jedete telo Sina čovečjeg i ne pijete njegovu krv, nemate života u sebi“ (Jov. 6:53).

5. Na osnovu čega znamo da Isus nije mislio da ljudi stvarno treba da piju njegovu krv?

⁵ Bog je u Nojevo vreme zabranio ljudima da u ishrani koriste krv (Post. 9:3, 4). Tu zabranu je ponovio i kada je Izraelcima dao Zakon. Svako ko bi jeo krv, morao bi „da se pogubi“ (Lev. 7:27). Isus je podržao taj zakon (Mat. 5:17-19). Zato je nezamislivo da bi rekao da doslovno treba jesti njegovo telo i piti njegovu krv. On je ovim upečatljivim rečima u stvari poučio ljude kako da dobiju život – i to „večni život“ (Jov. 6:54).

6. Kako treba razumeti Isusove reči da treba jesti njegovo telo i piti njegovu krv?

⁶ Isus je tom prilikom očigledno govorio u prenesenom značenju, kao i kada je rekao Samarićanki: „Ko bude pio vodu koju ću mu ja dati, nikada neće ožedneti, nego će ona postati u njemu izvor vode koja donosi večni život“ (Jov. 4:7, 14). b Isus nije rekao Samarićanki da će dobiti večni život  ako bude pila neku posebnu vodu. Isto tako, ni mnoštvu u Kapernaumu nije rekao da će živeti večno ako budu doslovno jeli njegovo telo i pili njegovu krv.

SLIČNE REČI SA DRUGAČIJIM ZNAČENJEM

7. Šta neki kažu o Isusovim rečima zabeleženim u Jovanu 6:53?

⁷ Neki smatraju da je u Jovanu 6:53 Isus u stvari objasnio šta ljudi treba da rade na Gospodovoj večeri budući da je tom prilikom rekao nešto slično (Mat. 26:26-28). Oni kažu da svako ko dođe na Gospodovu večeru treba da uzme hleb i vino, koji se pronose među prisutnima. Da li je to tačno? Važno je da to znamo jer nam se na toj svečanosti svake godine pridružuju milioni ljudi širom sveta. Sada ćemo navesti nekoliko razlika između onoga što je Isus rekao u Jovanu 6:53 i onoga što je rekao na Gospodovoj večeri.

8. Koje su neke razlike između dve spomenute situacije? (Videti i slike.)

⁸ Hajde da pogledamo prve dve razlike. Kao prvo, kada i gde je Isus rekao ono što je zabeleženo u Jovanu 6:53-56? On se obratio narodu u Galileji  32. godine. Bilo je to otprilike godinu dana pre nego što je uspostavio Gospodovu večeru u Jerusalimu. Kao drugo, kome se on ovde obraćao? Većina ljudi kojima se obraćao u Galileji mislila je samo na svoje fizičke potrebe, dok ih duhovne stvari nisu toliko zanimale (Jov. 6:26). Čim je počeo da priča nešto što nisu razumeli, više nisu verovali u njega. Čak su i neki od njegovih učenika prestali da ga slede (Jov. 6:14, 36, 42, 60, 64, 66). Kada je oko godinu dana kasnije, 33. godine, uveo Gospodovu večeru, bilo je potpuno drugačije. Tada su jedanaestorica vernih apostola bila sa njim iako nisu potpuno razumela sve što im je govorio. Za razliku od većine onih u Galileji, verni apostoli su bili sigurni da je on Božji Sin, koji je došao s neba (Mat. 16:16). On ih je pohvalio rečima: „Vi ste bili uz mene u mojim kušnjama“ (Luka 22:28). Već i ove dve razlike pobijaju tvrdnju da je Isus u Jovanu 6:53 objasnio šta treba raditi na Gospodovoj večeri. A ima i još nekih dokaza.

ISUSOVE REČI SE TIČU I TEBE

9. Na koga se odnosi ono što je Isus rekao tokom Gospodove večere?

⁹ Tokom Gospodove večere, Isus je apostolima dao beskvasni hleb i rekao im da on predstavlja njegovo telo. Zatim im je dao vino i rekao da ono predstavlja „krv saveza“ (Mar. 14:22-25; Luka 22:20; 1. Kor. 11:24). To je važno da razumemo. Novi savez nije sklopljen sa svim ljudima nego sa duhovnim Izraelcima, koji će biti u Božjem Kraljevstvu (Jevr. 8:6, 10; 9:15). Apostoli to tada nisu razumeli, ali ubrzo će biti pomazani svetim duhom i postati deo novog saveza, zahvaljujući kom će biti sa Isusom na nebu (Jov. 14:2, 3).

10. Koja je još jedna razlika između onoga što je Isus rekao na Gospodovoj večeri i onoga što je rekao u Galileji? (Videti i sliku.)

¹⁰ Ono što je Isus rekao tokom Gospodove večere odnosilo se na „malo stado“. Prvi članovi te male grupe bili su njegovi verni apostoli, koji su bili s njim u toj sobi (Luka 12:32). Oni i ostali koji će sačinjavati tu grupu treba da uzimaju simbole – hleb i vino. Oni su ti koji će biti sa Isusom na nebu. Dakle, to je još jedna razlika između Gospodove večere i onoga što se ranije desilo u Galileji. Ono što je Isus rekao na Gospodovoj večeri odnosi se samo na malu grupu ljudi, dok se ono što je rekao u Galileji odnosi na sve ljude.

11. Na osnovu čega znamo da se Isus u Galileji nije obraćao nekolicini izabranih?

¹¹ Isus se 32. godine u Galileji prvenstveno obraćao ljudima koji su od njega tražili hleb. Međutim, on im je skrenuo pažnju na nešto što je mnogo važnije od doslovne hrane, a to je mogućnost da dobiju večni život. Čak je rekao da oni koji su umrli mogu biti uskrsnuti u poslednji dan i živeti večno. On se nije obraćao nekolicini izabranih, kao što je to bilo kasnije tokom Gospodove večere, već  je govorio o blagoslovima koje mogu imati svi ljudi. Rekao je: „Ako neko jede od tog hleba, živeće večno. Taj hleb je moje telo, koje ću dati da bi svet živeo“ (Jov. 6:51).

12. Šta je neophodno da bi neko dobio večni život?

¹² Isus narodu u Galileji nije rekao da će te blagoslove dobiti svi koji su ikada živeli ili koji će se tek roditi. Dobiće ih samo oni koji jedu taj hleb, to jest žive u skladu sa onim u šta veruju. Mnogi koji se izjašnjavaju kao hrišćani misle da će biti spaseni samo zato što veruju u Isusa i smatraju ga svojim spasiteljem (Jov. 6:29). Ali neki iz naroda u Galileji koji su isprva verovali u Isusa kasnije su ga napustili. Zbog čega?

13. Šta znači biti pravi Isusov učenik?

¹³ Većina onih koje je Isus čudom nahranio sledili su ga dok god im je davao ono što su hteli. Bili su zainteresovani sve dok ih je on čudom lečio, davao im hranu i govorio ono što im je odgovaralo. Ali Isus je pokazao da njegovi učenici treba da budu drugačiji. On nije došao na zemlju da ispunjava ljudima želje. Trebalo je da dođu k njemu tako što bi prihvatili sve čemu ih je poučavao i držali se toga u životu (Jov. 5:40; 6:44).

14. Šta moramo raditi da bismo imali koristi od Isusovog tela i krvi?

¹⁴ Isus je hteo da kaže da će žrtvovati svoje telo i krv za njih da bi im omogućio da večno žive. Morali su da veruju  u to da bi dobili večni život. Isto važi i za nas (Jov. 6:40). Dakle, ono što je Isus rekao u Jovanu 6:53 znači da večni život možemo dobiti ako verujemo u otkupnu žrtvu. Ta mogućnost stoji svima na raspolaganju (Ef. 1:7).

15-16. Šta smo važno naučili iz 6. poglavlja Jovana?

¹⁵ Šesto poglavlje Jovana sadrži vredne pouke za nas i naše voljene. U njemu je jasno istaknuto koliko Isus voli ljude. Dok je bio u Galileji, lečio je bolesne, učio ljude o Kraljevstvu i hranio ih, to jest davao im ono što im treba za život (Luka 9:11; Jov. 6:2, 11, 12). Što je još važnije, otkrio im je da je on „hleb života“ (Jov. 6:35, 48).

¹⁶ Oni za koje je rekao da su „druge ovce“ ne uzimaju hleb i vino na Gospodovoj večeri, koja se održava svake godine (Jov. 10:16). Pa ipak, oni jedu „hleb života“ tako što pokazuju veru u vrednost njegove otkupne žrtve (Jov. 6:53). S druge strane, oni koji uzimaju hleb i vino time pokazuju da su deo novog saveza kao budući vladari u nebeskom Kraljevstvu. Prema tome, bilo da smo pomazanici ili druge ovce, u 6. poglavlju Jovana ima mnogo pouka za sve nas. U njemu se ističe da je neophodno da živimo u skladu sa verom u Isusa i da tako možemo dobiti večni život.