1, 2. (a) Kako znamo da ljudi mogu biti Božji prijatelji? (b) O čemu će biti reči u ovom članku?

LJUBAV je čovekova najveća potreba, od najranijeg detinjstva pa sve do smrti. Ljudi žude za ljubavlju, i to ne uključuje samo ljubav prema suprotnom polu. Treba nam društvo i bliskost prijateljâ. Ali jedna vrsta ljubavi je neuporedivo važnija, a to je Jehovina ljubav. Mnogima je teško da poveruju da ljudi mogu imati blizak, prijateljski odnos sa svemoćnim Bogom, kog ne mogu ni videti. Ali mi nimalo ne sumnjamo u to.

² Biblija otkriva da su neki ljudi, uprkos svojoj nesavršenosti, bili Božji prijatelji. O njima vredi razmišljati jer je takvo prijateljstvo najvrednije u životu. Jedan izvanredan primer čoveka koji je bio blizak s Bogom jeste Avraham. (Pročitati Jakovljevu 2:23.) Kako je stekao tako dragoceno prijateljstvo? Ključ je u veri. Biblija kaže da je Avraham  „otac svima koji [...] veruju“ (Rimlj. 4:11). Pogledajmo sada kako je on zahvaljujući veri postao blizak s Bogom. Dobro je da se svako od nas zapita: „Kako mogu izgraditi veru poput Avrahamove i ojačati svoje prijateljstvo s Jehovom?“

3, 4. (a) Šta je verovatno bio najveći ispit Avrahamove vere? (b) Zašto je Avraham bio spreman da žrtvuje svog sina?

³ Zamisli starijeg čoveka kako se teškim korakom penje uzbrdo. To je verovatno najteži put koji je ikada prevalio, ali ne zbog toga što je star. Iako ima oko 125 godina, Avraham je i dalje vitalan. ^[1] Za njim ide mladić od otprilike 25 godina i nosi drva. To je njegov sin, Isak. Avraham ima nož i ono što mu treba da bi založio vatru. Zašto? Jehova mu je rekao da na žrtvu prinese svog sina! (Post. 22:1-8).

⁴ Avraham treba da se suoči s verovatno najvećim ispitom vere. Neki kažu da je Bog okrutan jer je tražio tako nešto od Avrahama, dok drugi smatraju da je Avraham bio slepo poslušan i bezosećajan. Oni imaju takvo gledište jer nemaju vere niti shvataju šta je ona (1. Kor. 2:14-16). Avrahamova poslušnost nije bila slepa. Naprotiv, on je bio poslušan jer je imao duhovan pogled na stvari i čvrstu veru. Znao je da njegov nebeski Otac Jehova od svojih slugu nikada ne bi tražio da urade nešto što bi im nanelo trajnu štetu. Avraham je znao da će Jehova, ako mu bude poslušan, blagosloviti i njega i njegovog voljenog sina. Na čemu se zasnivala ta vera? Na znanju i iskustvu.

5. Kako je Avraham verovatno stekao znanje o Jehovi i kako je to delovalo na njega?

⁵ Znanje. Iako je odrastao u Uru, haldejskom gradu ogrezlom u idolopoklonstvu, Avraham je upoznao Jehovu. Ali kako je uspeo u tome, budući da je njegov otac Tara služio lažnim bogovima? (Is. Nav. 24:2). Biblija ne govori o tome, ali u njoj saznajemo da je Avraham bio deveto koleno Nojevog sina Sima. Sim je bio čovek snažne vere i umro je kada je Avraham imao oko 150 godina. Ne možemo sa sigurnošću tvrditi da je Avraham slušao o Jehovi od Sima, ali logično je zaključiti da je Sim prenosio svojim potomcima sve što je znao o Jehovi. To je došlo i do Avrahama i urezalo se u njegovo srce. Zavoleo je Boga i ono što je učio o njemu pomoglo mu je da izgradi veru.

6, 7. Kako je iskustvo pomoglo Avrahamu da ima jaku veru?

⁶ Iskustvo. Kako je Avraham stekao iskustvo koje je ojačalo njegovu veru u Jehovu? Znamo da naše misli utiču na naša osećanja, a osećanja na postupke. Ono što je Avraham saznao o Bogu izgradilo je u njemu osećaj iskrenog divljenja i dubokog poštovanja prema „Jehovi, Svevišnjem Bogu, Stvoritelju neba i zemlje“ (Post. 14:22). Biblija to osećanje naziva „strah pred Bogom“ i ono je neophodno da bi čovek postao blizak s njim (Jevr. 5:7; Ps. 25:14). Taj strah pred Bogom pokrenuo je Avrahama na dela.

⁷ Bog je Avrahamu i Sari, kad su već bili u poznim godinama, rekao da napuste Ur i odu u drugu zemlju. Do kraja života je trebalo da žive u šatorima. Svojom poslušnošću, Avraham je dao  priliku Jehovi da ga blagoslovi i zaštiti. Primera radi, Avraham se bojao da bi mu mogli oteti Saru, jer je bila lepa, a njega ubiti. Nije se bojao bez razloga, ali nije dozvolio strahovima da ga spreče da bude poslušan Jehovi. Jehova im je više puta pritekao u pomoć i zaštitio ih na čudesan način (Post. 12:10-20; 20:2-7, 10-12, 17, 18). Te situacije su Avrahamu ojačale veru.

8. Kako stičemo znanje i iskustvo koji učvršćuju naše prijateljstvo s Jehovom?

⁸ Da li mi možemo biti bliski s Jehovom? Svakako. Poput Avrahama, i mi možemo steći znanje i iskustvo koji grade veru. Pošto imamo Bibliju, u još većoj meri možemo imati uvid u Božju mudrost (Dan. 12:4; Rimlj. 11:33). Božja Reč je riznica mudrosti koja produbljuje naše znanje o „Stvoritelju neba i zemlje“ i budi u nama poštovanje i ljubav prema njemu. Ta osećanja nas podstiču da budemo poslušni Bogu i tako iz ličnog iskustva vidimo koliko je to dobro. Uviđamo da smo zaštićeni kada slušamo njegove savete i da nas on tada blagosilja i jača. Osećamo da služenje Bogu celim srcem donosi pravo zadovoljstvo, mir i radost (Ps. 34:8; Posl. 10:22). Dok stičemo takvo znanje i iskustvo, naša vera u Jehovu i naše prijateljstvo s njim takođe bivaju jači.

9, 10. (a) Šta je potrebno da bi prijateljstvo bilo jako? (b) Šta pokazuje da je Avraham cenio i čuvao svoje prijateljstvo s Jehovom?

⁹ Prijateljstvo je pravo blago. (Pročitati Poslovice 17:17.) Međutim, ono nije poput nekog predmeta koji se kupi i posle stoji i skuplja prašinu. Prijateljstvo je nešto živo i potrebno je negovati ga da bi opstalo. Avraham je cenio i čuvao svoje prijateljstvo s Jehovom. Kako je to činio?

¹⁰ On nikada nije mislio da je dovoljno što je u ranijim prilikama već pokazao poslušnost i strah pred Bogom. I nakon što je napustio Ur i sa svojim velikim domaćinstvom krenuo za Hanan, tražio je Jehovino vođstvo u svim odlukama, kako u malim tako i u velikim. Godinu dana pre Isakovog rođenja, kada je Avraham imao 99 godina, Jehova je rekao da svi muškarci u Avrahamovom domu treba da se obrežu. Da li je Avraham dovodio u pitanje tu zapovest ili tražio izgovor da joj se ne povinuje? Ne, on je imao poverenje u Boga i „tog istog dana ih je obrezao“ (Post. 17:10-14, 23).

11. Zašto je Avraham jednom prilikom bio zabrinut i kako mu je Jehova pomogao?

 ¹¹ Pošto je imao naviku da sluša Jehovu i u naizgled sitnim stvarima, Avrahamovo prijateljstvo s Bogom bilo je čvrsto. Imao je slobodu da otvori svoje srce Jehovi i molio ga je za pomoć kada su ga mučila teška pitanja. Na primer, kada je saznao da će Bog uništiti gradove Sodom i Gomoru, Avraham se pribojavao da će i pravedni ljudi nastradati s nepravednima. Možda je brinuo za svog bratanca Lota i njegovu porodicu, koji su u to vreme živeli u Sodomu. On je ponizno postavljao pitanja i pokazao poverenje u Boga, koji je „Sudija cele zemlje“. Jehova je strpljivo poučio Avrahama koliko je milosrdan — on čita srce svakog čoveka ne bi li našao pravednu osobu da bi je spasao, čak i u vreme suda (Post. 18:22-33).

12, 13. (a) Kako su znanje i iskustvo kasnije pomogli Avrahamu? (b) Na osnovu čega se vidi da je Avraham imao poverenje u Jehovu?

¹² Bez sumnje, sve što je Avraham saznao o Jehovi i što je doživeo služeći mu ojačalo je njihovo prijateljstvo. Kasnije, kada je Jehova od njega tražio da prinese svog sina Isaka na žrtvu, Avraham se našao pred velikim ispitom vere. U tom trenutku je mogao razmišljati kakav je njegov nebeski prijatelj. Vratimo se tom vernom čoveku dok se polako penje na brdo Moriju. Da li je pomislio da se Jehova iznenada promenio i postao okrutan i bezosećajan? Avrahamu je to bilo nezamislivo! Kako to znamo?

¹³ Pre nego što se rastao od slugu koje su ga pratile, rekao im je: „Vi ostanite ovde s magarcem, a ja i dete idemo tamo da se poklonimo Bogu, pa ćemo se vratiti k vama“ (Post. 22:5). Na šta je Avraham mislio? Da li je lagao svoje sluge kada im je rekao da će se Isak vratiti, iako je znao da Isak treba da bude žrtvovan? Nije. Biblija nam pruža uvid u to kako je razmišljao. (Pročitati Jevrejima 11:19.) „Smatrao je da [Isaka] Bog može i iz mrtvih podići.“ Dakle, Avraham je verovao u uskrsenje. Jehova je već takoreći oživeo njegove i Sarine reproduktivne moći (Jevr. 11:11, 12, 18). Avraham je znao da za Jehovu ništa nije nemoguće. Bio je uveren da će mu njegov voljeni sin, šta god da se desi tog krajnje stresnog dana, biti vraćen tako da se sva Jehovina obećanja mogu ostvariti. Nije čudo što se za Avrahama kaže da je „otac svima koji [...] veruju“!

14. S kojim preprekama se ti suočavaš dok služiš Jehovi i kako ti Avrahamov primer može pomoći?

¹⁴ Kako je s nama? Istina, Bog danas od nas ne traži ništa slično.  Ali i dalje očekuje da budemo poslušni njegovim zapovestima i onda kad nam to nije lako ili kad ne razumemo razloge. U čemu je tebi teško da budeš poslušan Bogu? Za neke, to je propovedanje. Možda su stidljivi i zato se ustručavaju da prilaze nepoznatim osobama kako bi im preneli dobru vest. Drugima teško pada da se razlikuju od ostalih, u školi ili na poslu (Izl. 23:2; 1. Sol. 2:2). Da li se ikada osećaš kao Avraham, kao da koračaš prema Moriji a pred tobom je zadatak koji ti je pretežak? Ako si se tu pronašao, primer tog vernog čoveka može te ohrabriti! Razmišljanje o bogobojaznim muškarcima i ženama iz prošlosti pokrenuće nas da se ugledamo na njih i približiće nas Jehovi (Jevr. 12:1, 2).

15. Kako znamo da Avraham nikada nije zažalio što je bio veran i poslušan Jehovi?

¹⁵ Šta misliš, da li je Avraham ikada zažalio što je bio veran i poslušan Jehovi? Biblija o tome kaže: „Avraham [je] umro u dubokoj starosti, star i zadovoljan“ (Post. 25:8). Kada je Avraham imao 175 godina, snaga ga je izdala ali je zato s dubokim zadovoljstvom mogao da se osvrne na svoj život. Uvek mu je najvažnije bilo prijateljstvo s Jehovom. Međutim, to što je umro „star i zadovoljan“ ne znači da je bio sit života, to jest da nije imao želju da jednog dana opet živi.

16. Čemu će se Avraham radovati u Raju?

¹⁶ Biblija za Avrahama kaže da je „očekivao grad koji ima prave temelje, čiji je graditelj i tvorac Bog“ (Jevr. 11:10). Avraham je verovao da će jednog dana videti kako taj grad, to jest Božje Kraljevstvo, vlada nad zemljom. Nema sumnje da će se njegova nada ostvariti. Možeš li zamisliti Avrahama radosnog što živi u Raju i što opet ima priliku da produbljuje svoj odnos s Jehovom? Sigurno će biti dirnut kada sazna da je njegov izvrstan primer vere pomagao Jehovinim slugama hiljadama godina nakon njegove smrti! Saznaće i da ono što je Bog tražio od njega „služi kao poređenje“, predstavljajući nešto daleko veće (Jevr. 11:19). Naime, razmišljanje o tome koliki je bol osećao dok se spremao da prinese Isaka na žrtvu pomoglo je milionima Jehovinih slugu da razumeju kako se Jehova osećao kada je dao svog Sina, Isusa Hrista, kao otkupninu (Jov. 3:16). Avrahamov primer nam pomaže da još više cenimo otkupninu — najveći izraz ljubavi svih vremena!

17. (a) Šta treba da nam bude cilj? (b) O čemu će govoriti sledeći članak?

¹⁷ Dajmo sve od sebe da imamo veru jaku poput Avrahamove. Dok sve bolje upoznajemo Jehovu i slušamo ga, osetićemo kako nas blagosilja i štiti. (Pročitati Jevrejima 6:10-12.) Neka ti Jehova zauvek bude prijatelj! U narednom članku biće reči o još tri osobe koje su bile Božji verni prijatelji.