RAZMISLI o trenutku kada si bio veoma srećan. Da li je to bilo kada si stupio u brak ili dobio dete? Ili je to bilo kada si krštenjem u vodi pokazao da si se predao Jehovi? Možda je to bio najznačajniji i najsrećniji dan u tvom životu. Sigurno je tvojim suvernicima bilo drago što si na takav način pokazao da voliš Boga svim srcem, dušom, umom i snagom! (Mar. 12:30).

Nesumnjivo si od tada imao mnoge radosne trenutke u službi Jehovi. Međutim, neki više nisu toliko radosni. Šta može dovesti do toga? Koje razloge imamo da nastavimo da radosno služimo Jehovi?

Dobra vest o Kraljevstvu i obećanje da će Jehova uskoro uništiti ovaj zli svet i stvoriti novi sigurno je povod za radost. U Sofoniji 1:14 o tome stoji: „Blizu je veliki Jehovin dan. Blizu je i dolazi vrlo brzo.“ Ali ako čekamo duže nego što smo mislili, to nas može navesti da izgubimo radost i usporimo u službi Bogu (Posl. 13:12).

Saradnja s Božjim narodom pruža nam podstrek da nastavimo da služimo Jehovi s radošću. Zapravo, možda nas je lepo ponašanje Jehovinih slugu privuklo istini i pomoglo nam da počnemo radosno da mu služimo (1. Petr. 2:12). Ali šta ako neki Božji sluga učini nešto zbog čega mora da bude disciplinovan? Tada bi se neko koga je privuklo primerno ponašanje Jehovinog naroda mogao razočarati i izgubiti radost.

Nadalje, možemo postati žrtve propagande Sataninog zlog sveta. Naime, on želi da nas navede da verujemo kako su nam potrebne stvari koje nam zapravo ne trebaju. Međutim, dobro je da imamo na umu sledeće Isusove reči: „Niko ne može robovati dvojici gospodara, jer ili će jednog mrzeti, a drugog voleti, ili će jednom biti privržen, a drugoga prezirati. Ne možete robovati Bogu i bogatstvu“ (Mat. 6:24). Ne možemo radosno služiti Jehovi, a u isto vreme pokušavati da izvučemo što više iz ovog sveta!

Oni koji vole Boga ne smatraju svoju službu teretom (1. Jov. 5:3). Podsetimo se da je Isus rekao: „Dođite k meni svi koji ste izmoreni i opterećeni, i ja ću vas okrepiti. Uzmite moj jaram na sebe i učite od mene, jer sam ja blag i ponizan u srcu, i naći ćete okrepu dušama svojim. Jer jaram je moj ugodan i teret je moj lak“ (Mat. 11:28-30). Biti Hristov učenik i nositi njegov jaram donosi okrepu i radost. U službi za Jehovu svakako imamo mnogo povoda da se radujemo. Pogledajmo tri važna razloga zašto možemo reći: „Radovaću se Bogu mog spasenja“ (Avak. 3:18).

Naš Bog je srećan i izvor je života (Dela 17:28; 1. Tim. 1:11). Mi smo svesni da nam je Bog dao život. Zato želimo da mu radosno služimo, bez obzira na to koliko je godina prošlo od našeg krštenja.

Pogledajmo primer Ektora, koji je u putujućoj službi proveo 40 godina. Na njemu se ispunjavaju sledeće reči: „Cvetaće i kad im kosa osedi“ (Ps. 92:12-14). Njegova supruga je bolesna i zbog toga ni on ne može mnogo da učini u službi za Boga. Ali to ne umanjuje njegovu radost. On kaže: „Iako mi je teško da gledam kako zdravlje moje supruge polako propada i izazov je brinuti o njoj, ne dopuštam da me to liši radosti u službi. Zbog toga što svoj život dugujem Jehovi, koji je čoveka stvorio sa svrhom, volim ga iz sveg srca i odano mu služim. Trudim se da ostanem aktivan u službi propovedanja i da zadržim misli usmerene na Kraljevstvo da ne bih izgubio radost.“

Zahvaljujući otkupnoj žrtvi možemo imati srećan život. „Bog je toliko voleo svet da je dao svog jedinorođenog Sina, da niko ko iskazuje veru u njega ne bude uništen, nego da ima večni život“ (Jov. 3:16). Dakle, Bog je iz ljubavi poslao Isusa da položi život za nas. Kada pokazujemo veru u tu žrtvu, mogu nam biti oprošteni gresi i možemo se nadati večnom životu. Zar to nije predivan razlog da budemo zahvalni? Zar ta zahvalnost ne treba da nas pokrene da radosno služimo Jehovi?

Jedan brat iz Meksika po imenu Hesus ispričao je: „Robovao sam svom poslu, ponekad radeći pet smena zaredom, iako to nije bilo obavezno. Hteo sam da zaradim što više. Onda sam saznao za Jehovu i za  to da je dao svog Sina za čovečanstvo. Imao sam snažnu želju da mu služim. Zato sam mu se predao i posle 28 godina provedenih u firmi rešio sam da dam otkaz i započnem s punovremenom službom. Od tada već godinama radosno služim Bogu.“

Naš način života donosi nam radost. Da li se sećaš kakav ti je život bio pre nego što si upoznao Jehovu? Apostol Pavle je podsetio hrišćane u Rimu da su bili „robovi greha“, ali da su postali „robovi pravednosti“. Rekao im je: „Plod koji donosite jeste svetost, što vodi u večni život“ (Rimlj. 6:17-22). Ako je i naš život svet, onda ćemo biti zaštićeni od posledica nečistog i nasilnog ponašanja, zbog čega smo bez sumnje veoma srećni.

Pogledajmo primer Hajimea, koji se nekada bavio boksom. Bio je ateista i verovao je u evoluciju. Kada je počeo da dolazi na naše sastanke, bio je dirnut ljubavlju koju je tamo osetio. Da bi promenio život, morao je da moli Jehovu da mu pomogne da izgradi veru. On o tome kaže: „Malo po malo, počeo sam da uviđam da je Jehova brižan otac i milosrdan Bog. Njegova moralna merila su mi bila zaštita. Da se nisam promenio, možda bih dosad bio mrtav, što se desilo nekim mojim prijateljima bokserima. Godine koje sam posvetio služenju Jehovi zaista su najlepše godine mog života.“

Kako treba da se osećamo dok se primiče kraj ovog zlog sveta? Ne zaboravi da mi sejemo „u duh“ i da ćemo „požnjeti večni život“. Zbog toga, nemojmo posustati „u činjenju dobra, jer ćemo, ako se ne umorimo, žeti kad dođe vreme“ (Gal. 6:8, 9). Jehova će nam pomoći da istrajemo, da izgradimo osobine koje su nam potrebne da bismo preživeli veliku nevolju i da mu uprkos kušnjama radosno služimo (Otkr. 7:9, 13, 14; Jak. 1:2-4).

Možemo biti sigurni da će naša istrajnost biti nagrađena, jer Bog sigurno zapaža naš trud i ljubav koju pokazujemo prema njegovom imenu. Ukoliko nastavimo da mu radosno služimo, bićemo poput Davida, koji je u svom psalmu rekao: „Jehovu uvek imam pred sobom. On mi je s desne strane, neću posrnuti. Zato se raduje srce moje i veseli duša moja. Telo će moje spokojno počivati“ (Ps. 16:8, 9).