1-3. (a) Kako znamo da možemo biti Božji prijatelji? (b) O kome ćemo govoriti u ovom članku?

AVRAHAM je u Bibliji na tri mesta nazvan Božjim prijateljem (2. Let. 20:7, fusnota; Is. 41:8; Jak. 2:23). Zapravo, jedino je on tako nazvan u Bibliji. Da li to znači da je on bio i jedini čovek koji je bio Božji prijatelj? Naprotiv, Biblija otkriva da to svi možemo biti.

² Božja Reč obiluje primerima bogobojaznih muškaraca i žena, koji su imali jaku veru i bili bliski s Bogom. (Pročitati Psalam 25:14.) Pavle ih naziva „oblakom svedoka“, i svi koje je tu ubrojao bili su Božji prijatelji (Jevr. 12:1). Među njima nalazimo različite ličnosti i sve one zavređuju našu pažnju.

³ Sada će biti reči o tri Jehovina bliska prijatelja opisana u Bibliji. To su: (1) Ruta, mlada udovica iz Moava; (2) Jezekija, pravedni kralj Jude; i (3) Marija, ponizna Isusova majka. Kako su oni postali Božji prijatelji i šta mi učimo iz toga?

4, 5. Koju odluku je Ruta morala doneti i zašto je to bilo teško? (Videti sliku na početku članka.)

⁴ Zamisli tri udovice kako idu putem koji se proteže kroz moavske ravnice, dok im haljine podrhtavaju na vetru. To su Nojemina i njene snahe, Ruta i Orfa. Orfa se udaljava — odlučila je da se vrati u rodni Moav. Nojemina se zaputila ka svojoj domovini, Izraelu. Pred Rutom je možda najvažnija odluka u njenom životu. Da li da se vrati svom narodu u Moav ili da se sa svekrvom nastani u Vitlejemu? (Ruta 1:1-8, 14).

⁵ Ruta je mogla razmišljati da u Moavu ima porodicu — majku i rodbinu koji bi je primili i brinuli o njoj pošto je udovica. Moav je njena domovina. Tamo je njena kultura, njen jezik, njen narod. S Nojeminom u Vitlejemu toga ne bi bilo. Nojemina joj je i savetovala da ostane u Moavu. Bojala se da neće moći da svojim snahama pronađe ni muža ni dom. Šta Ruta odlučuje? Zapazi razliku između nje i Orfe, koja se vratila „svom narodu i svojim bogovima“ (Ruta 1:9-15). Ruta nije želela da se vrati lažnim bogovima svog naroda.

6. (a) Koji je mudar izbor Ruta napravila? (b) Šta je Voz rekao o Ruti i zašto?

⁶ Izgleda da je Ruta saznala za Jehovu od svog pokojnog muža ili od Nojemine. Jehova nije bio ni nalik moavskim bogovima. Ruta je shvatila da Jehova zaslužuje njenu ljubav i poslušnost. Ali to saznanje, samo po sebi, nije bilo dovoljno. Morala je odlučiti da li će prihvatiti Jehovu kao svog Boga. Napravila je dobar izbor. „Tvoj narod biće moj narod“, rekla je Nojemini, „i tvoj Bog moj Bog“ (Ruta 1:16). Dirljivo je koliko je volela Nojeminu, ali daleko važnije je to što je volela Jehovu. Voz je kasnije pohvalio Rutu zbog toga što je potražila utočište pod Jehovinim krilima. (Pročitati Rutu 2:12.) To nas možda podseća na ptića koji traži zaklon pod krilima svog neustrašivog i brižnog roditelja (Ps. 36:7; 91:1-4). Jehova je postao takav roditelj Ruti. Nagradio ju je zbog njene vere i ona nikada nije imala razloga da se pokaje zbog odluke koju je donela.

7. Šta može pomoći onima koji oklevaju da se predaju Jehovi?

⁷ Danas mnogi uče o Jehovi ali se ustručavaju da preduzmu konkretne korake, kao što su predanje i krštenje. Ako je to i s tobom slučaj, da li si se pitao zašto? Svako služi nekom bogu (Is. Nav. 24:15). Zašto ne služiti jedinome koji je toga vredan? Svojim predanjem Jehovi pokazuješ da imaš veru u njega. On će ti pomagati da živiš u skladu sa svojom odlukom na kakve god probleme da naiđeš. To je učinio i za Rutu.

8. U kakvim okolnostima je odrastao Jezekija?

⁸ Za razliku od Rute, Jezekija je od rođenja pripadao narodu predanom Jehovi. Ali nisu svi Izraelci živeli u skladu s tim predanjem. Jezekijin otac, kralj Ahaz, pravi je primer toga. Taj čovek ogrezao u zlu naveo je narod Jude na idolopoklonstvo i čak oskrnavio Jehovin hram u Jerusalimu. Ne možemo ni da zamislimo kakvo je detinjstvo Jezekija imao, pogotovo kada znamo da su njegova braća umrla na stravičan način, da su živi spaljeni kao žrtve lažnom bogu!  (2. Kralj. 16:2-4, 10-17; 2. Let. 28:1-3).

9, 10. (a) Kakav je Jezekija lako mogao postati? (b) Zašto nemamo razloga da budemo ogorčeni na Jehovu? (c) Zašto ne treba da mislimo da okruženje u kom smo odrasli određuje kakve osobe ćemo postati?

⁹ Jezekija je lako mogao postati ogorčen i gnevan čovek, koji se buni protiv Boga. Neki koji su imali daleko lakše okolnosti u životu smatraju da imaju razloga da budu „ljuti na Jehovu“ ili ogorčeni na njegovu organizaciju (Posl. 19:3). Drugi, pošto su odrasli u nezdravoj porodičnoj sredini, misle da su osuđeni na loš život i da će neminovno ponoviti greške svojih roditelja (Jezek. 18:2, 3). Da li su takvi stavovi opravdani?

¹⁰ Jezekijin životni put nam daje jasan odgovor na to pitanje: Apsolutno nisu. Ne postoji opravdan razlog da budemo ogorčeni na Jehovu, jer on nije kriv za zlo koje snalazi ljude u ovom pokvarenom svetu (Jov 34:10). Istina je da roditelji mogu snažno uticati na decu, bilo dobro bilo loše (Posl. 22:6; Kol. 3:21). Ali to ne znači da je nečiji način života zapečaćen ponašanjem ostalih u porodici ili da okolnosti u kojima je osoba odrasla određuju kakav će život kasnije voditi. Naprotiv, Jehova je svakome od nas podario nešto dragoceno — slobodu da sami izaberemo kakvi ćemo biti i kako ćemo postupati (Pon. zak. 30:19). Kako je Jezekija iskoristio svoju slobodu izbora?

11. Zbog čega je Jezekija bio jedan od najboljih kraljeva Jude?

¹¹ Iako je Jezekija bio sin jednog od najgorih kraljeva Jude, on sam je postao jedan od najboljih. (Pročitati 2. Kraljevima 18:5, 6.) Njegov otac jeste bio izuzetno loš, ali bilo je i dobrih primera, na koje se mogao ugledati. Isaija je u to vreme bio prorok, kao i Mihej i Osija. Možemo zamisliti kralja Jezekiju kako duboko razmišlja o nadahnutim rečima tih vernih ljudi, tako dozvoljavajući Jehovinim savetima i opomenama da oblikuju njegovo srce. Zato se  Jezekija odvažio da ispravi užasna zla koja je počinio njegov otac. Očistio je hram, tražio oproštenje za grehe naroda i uništio paganske idole u odlučnoj, temeljnoj akciji (2. Let. 29:1-11, 18-24; 31:1). U zastrašujućim situacijama, na primer kada je asirski kralj Senahirim pretio da će napasti Jerusalim, Jezekija je pokazao izvanrednu hrabrost i veru. Uzdao se u to da će ih Bog spasti i ohrabrio narod rečima i ličnim primerom (2. Let. 32:7, 8). Kada je u drugoj prilici Jezekija bio opomenut zbog ponosa, ponizio se i pokajao (2. Let. 32:24-26). Dakle, Jezekija nije dozvolio da mu prošlost upropasti sadašnjost niti da ga liši budućnosti. Naprotiv, pokazao je da je Jehovin prijatelj i ostavio nam dobar primer.

12. Kako mnogi poput Jezekije pokazuju da su Božji prijatelji?

¹² Pošto živimo u surovom svetu, punom mržnje, nije čudo što mnoga deca odrastaju bez ljubavi i zaštitničke brige roditelja (2. Tim. 3:1-5). Mnogi hrišćani imaju bolne uspomene iz detinjstva zbog okruženja u kom su odrastali, ali su kasnije izgradili blisko prijateljstvo s Jehovom. Poput Jezekije, oni dokazuju da čovekova prošlost ne mora odrediti njegovu budućnost. Jehova nam je dao slobodnu volju a za nas je čast da taj dar koristimo da negujemo prijateljstvo s njim i da ga slavimo, kao što je to činio i Jezekija.

13, 14. (a) Zašto je zadatak koji je Marija dobila mogao delovati preteško? (b) Kako je ona odgovorila anđelu Gavrilu?

¹³ Vekovima nakon Jezekijinog vremena, jedna ponizna mlada Jevrejka iz Nazareta razvila je posebno prijateljstvo s Jehovom. Niko drugi u ljudskoj istoriji nije dobio zadatak kakav je nju čekao. Trebalo je da začne, rodi i odgoji jedinorođenog Božjeg Sina. Zamisli koliko je poverenja Jehova imao u Mariju, Ilijevu ćerku! Kako je Marija reagovala kada je čula šta Bog namerava s njom?

¹⁴ Obično odmah pomislimo na to kakvu je čast Marija dobila i smetnemo s uma kakve su je brige možda morile. Božji anđeo Gavrilo rekao joj je da će na čudesan način zatrudneti — kao devica. Ali to nije preneo Marijinoj porodici i komšijama. Šta će svi oni pomisliti? Marija je sigurno strepela kako će njen verenik, Josif, reagovati. Kako da ga uveri u to da mu je i dalje verna iako je zatrudnela? Povrh svega, imaće ogromnu odgovornost da  odgaja i vaspitava jedinorođenog Sina Svevišnjeg Boga! Ne znamo šta je sve prolazilo kroz Marijinu glavu kada joj se Gavrilo obratio. Ali znamo šta mu je odgovorila: „Evo Jehovine robinje! Neka mi bude po tvojoj reči“ (Luka 1:26-38).

15. Kako je Marija pokazala da ima izuzetnu veru?

¹⁵ Marija je zaista imala izuzetnu veru! Poput robinje koja je spremna da se povinuje svom gospodaru, prepustila je Jehovi svoje brige i odluke. Želela je da mu služi kako god on to želi. Odakle joj takva vera? S njom se ne rađamo. Ona je rezultat našeg truda i Božjeg blagoslova (Gal. 5:22; Ef. 2:8). Kako znamo da je Marija imala za cilj da jača svoju veru? To se vidi na osnovu toga kako je slušala i govorila.

16. Šta pokazuje da je Marija umela da pažljivo sluša?

¹⁶ Kako je Marija slušala. Biblija svakog savetuje da bude „brz da čuje, a spor da govori“ (Jak. 1:19). Da li je Marija umela da pažljivo sluša? Nema sumnje da jeste. Jevanđelje po Luki pokazuje da je obraćala pomnu pažnju rečima dubokog značenja, i kasnije razmišljala o njima. Kada se Isus rodio, ponizni pastiri su joj preneli anđeosku objavu. Otprilike 12 godina nakon toga, iako je još uvek bio dete, Isus je rekao nešto od velikog značaja. U oba slučaja Marija je slušala, pamtila i duboko razmišljala o onome što je čula. (Pročitati Luku 2:16-19, 49, 51.)

17. Šta učimo iz onoga o čemu je Marija govorila?

¹⁷ O čemu je Marija govorila. U Bibliji nema mnogo njenih izjava. Najviše što je rekla zabeleženo je u Luki 1:46-55. Njene reči otkrivaju dobro poznavanje svetih spisa. Neke podsećaju na ono što je rekla Ana, majka proroka Samuila (1. Sam. 2:1-10). Prema jednoj proceni, Marija je u toj prilici oko 20 puta ukazala na neke delove svetih spisa. Dakle, za nju nije bilo neobično da govori o duhovnim stvarima. Volela je da iznosi dragocenu istinu iz svog srca — riznice duhovnog blaga koje joj je dao njen najveći prijatelj, Jehova Bog.

18. Kako pokazujemo veru nalik Marijinoj?

¹⁸ I nama može izgledati da je neki zadatak koji dobijemo od Jehove težak. Poput Marije, ponizno se oslonimo na Jehovu, i imajmo pouzdanje da nam on uvek čini dobro. Veru poput Marijine odražavamo time što pažljivo slušamo o Jehovi i onome što će uraditi, duboko razmišljamo o biblijskoj istini i rado je prenosimo drugima (Ps. 77:11, 12; Luka 8:18; Rimlj. 10:15).

19. U šta možemo biti sigurni ako nam uzor i dalje budu verne Božje sluge iz prošlosti?

¹⁹ Nema nimalo sumnje da su Ruta, Jezekija i Marija bili Jehovini prijatelji isto kao što je davno pre njih to bio Avraham. Oni i ostali koje je Pavle nazvao „oblakom svedoka“, kao i mnogi koji su kroz istoriju verno služili Bogu, cenili su svoje prijateljstvo s Bogom. Neka nam takve osobe uvek budu uzor (Jevr. 6:11, 12). Ako tako postupamo, budimo sigurni da nas čeka velika nagrada — da u svu večnost budemo Jehovini prijatelji!