1, 2. (a) Šta neki misle o duhovnosti? (b) Koja ćemo pitanja osmotriti u ovom članku?

„POSTALA sam srećnija i lakše se borim sa svakodnevnim pritiscima otkad vodim računa o svojoj duhovnosti“, rekla je jedna sestra iz Kanade. Jedan brat iz Brazila je rekao: „Zahvaljujući tome što se supruga i ja trudimo da budemo duhovne osobe, već 23 godine imamo srećan brak.“ Jedan brat s Filipina je zapazio: „Duhovna zrelost mi pomaže da imam unutrašnji mir i dobru saradnju s braćom različitog porekla.“

² Ovakva i slična zapažanja pokazuju koliko je duhovnost važna. S obzirom na njen pozitivan uticaj u našem životu, na mestu je da se pitamo: „Kako mogu biti još zreliji u duhovnom pogledu?“ Da bismo odgovorili na to pitanje, treba prvo da vidimo kako Biblija opisuje duhovnu osobu. Zato ćemo u ovom članku osmotriti tri važna pitanja: (1) Šta znači biti duhovna osoba? (2) Na koje duhovno zrele osobe se možemo ugledati? (3) Kako nam trud da steknemo „Hristov um“ može pomoći u razvijanju duhovnosti?

3. Kako Biblija pravi razliku između duhovne i telesne osobe?

³ Apostol Pavle nam može pomoći da razumemo ko je „duhovni čovek“, a ko je „telesni [neduhovan, fusnota] čovek“. (Pročitati 1. Korinćanima 2:14-16.) Po čemu se oni razlikuju? Za telesnog čoveka, Pavle kaže da „ne prihvata ono što je od Božjeg duha, jer je to za njega ludost, i ne može to spoznati“. S druge strane, duhovan čovek „pravilno prosuđuje sve“ i ima „Hristov um“. S obzirom da je to tako, Pavle nas podstiče da budemo duhovne osobe. Ali koje su još neke razlike između duhovne i telesne osobe?

4, 5. Kako bi opisao telesnu osobu?

⁴ Pogledajmo najpre kako razmišlja telesna osoba. Ona usvaja stav ovog sveta, koji navodi ljude da prvenstveno budu okrenuti ka zadovoljavanju ličnih želja. Pavle je taj stav nazvao „duhom koji sada deluje u sinovima neposlušnosti“ (Ef. 2:2). Taj duh utiče na ljude da se jednostavno povode za masom, da rade sve što rade i drugi. Najvažnije im je da ugode sebi. Zbog toga većina njih živi onako kako želi i ne obazire se na Božja merila. U životu su im često najvažniji položaj, novac i lična prava.

⁵ Pored toga, oni imaju karakteristike za koje je Pavle rekao da su „dela tela“ (Gal. 5:19-21). On je naveo još neka obeležja telesnih osoba kada je pisao prvu poslanicu hrišćanima u Korintu. Naime, rekao je da takve osobe uvode podele među braćom, podstiču na razdor, izvode jedni druge na sud, ne cene one koji ih predvode i zaokupljeni su hranom i pićem. Takve osobe se takođe ne odupiru iskušenju da učine nešto loše (Posl. 7:21, 22). U Judinoj poslanici se još kaže da su se neki iskvarili do te mere da su izgubili Božji duh (Jud. 18, 19).

6. Kako bi opisao duhovnu osobu?

⁶ Šta možemo reći za duhovnu osobu? Njoj je u životu najvažniji Jehova Bog. Ona želi da je vodi njegov duh i da bude poput njega (Ef. 5:1). To znači da se trudi da nauči da razmišlja kako on razmišlja i da na stvari gleda iz njegovog ugla. Za nju je on veoma stvaran. Za razliku od telesne osobe, ona u svemu uvažava njegova merila (Ps. 119:33; 143:10). Ona ne čini „dela tela“, već se trudi da pokazuje „plod duha“ i ceni duhovne vrednosti (Gal. 5:22, 23).

7. Šta Biblija kaže za duhovne osobe?

⁷ Biblija ističe zašto je važno da budemo duhovne osobe. Na primer, u Mateju 5:3 stoji: „Srećni su oni koji su svesni svojih duhovnih potreba, jer je njihovo nebesko kraljevstvo.“ U Rimljanima 8:6 se kaže: „Razmišljanje svojstveno telu donosi smrt, a razmišljanje svojstveno duhu donosi život i mir.“ Dakle, ovi stihovi pokazuju da je od životne važnosti da razmišljamo poput Jehove. Tada ćemo imati mir s njim i sa samim sobom. Takođe se možemo nadati večnom životu.

8. Zašto je važno da se trudimo da izgradimo i sačuvamo duhovnost?

⁸ Međutim, mi živimo među ljudima kojima Bog nije važan. To je za nas opasna sredina i zato se moramo istinski truditi da izgradimo i sačuvamo duhovnost. Ukoliko bismo duhovno oslabili, u našem umu bi nastala praznina koju bi „duh  sveta“ brzo ispunio. Kako to možemo sprečiti? Kako u duhovnom pogledu možemo napredovati?

9. (a) Šta nam može pomoći da postanemo duhovno još zreliji? (b) Koje ćemo primere osmotriti?

⁹ Deca sazrevaju tako što posmatraju roditelje i oponašaju ih. Na sličan način i mi možemo postati duhovno zreliji ukoliko se ugledamo na duhovne osobe. Međutim, postoje i oni koji nisu primerni u tome i oni nam služe kao upozorenje (1. Kor. 3:1-4). U Bibliji se pominju i jedni i drugi, ali pošto nam je cilj da se duhovno izgradimo, onda ćemo osmotriti nekoliko dobrih primera. To su Jakov, Marija i Isus.

10. Kako je Jakov pokazao da je bio duhovna osoba?

¹⁰ Pogledajmo najpre kakav je bio Jakov. Kao što je to slučaj kod većine nas, ni njemu život nije bio lak. Na primer, njegov rođeni brat, Isav, hteo je da ga ubije. Pored toga, njegov tast je stalno gledao kako da ga iskoristi. Međutim, iako je bio u kontaktu s ljudima kod kojih su telesni stavovi bili toliko izraženi ostao je duhovno jak. Kako je uspeo u tome? Imao je jaku veru u Jehovino obećanje dato Avrahamu i bio je posvećen brizi o porodici koja će imati važnu ulogu u izvršenju Jehovine volje (Post. 28:10-15). Uvek je imao na umu Jehovinu volju i držao se njegovih merila. Na primer, kada se jednom prilikom uplašio da će mu Isav učiniti nešto loše, rekao je Jehovi: „Molim te, izbavi me [...] Ti si mi rekao: ’Zaista ću ti činiti dobro i učiniću da tvog potomstva bude kao morskog peska‘“ (Post. 32:6-12). Očigledno je Jakov imao jaku veru u Jehovina obećanja i živeo je u skladu s njegovom voljom.

11. Šta pokazuje da je Marija bila duhovna osoba?

 ¹¹ Pogledajmo sada kakva je bila Marija. Zašto je Jehova izabrao baš nju da bude Isusova majka? Nesumnjivo zato što je bila duhovna osoba. Kako to znamo? To se vidi iz njenih reči kojima je hvalila Jehovu kada je došla kod Zaharije i Jelisavete. (Pročitati Luku 1:46-55.) Očigledno je veoma volela Božju Reč i dobro ju je poznavala (Post. 30:13; 1. Sam. 2:1-10; Mal. 3:12). Vredno je pomenuti i to da, iako su ona i Josif bili tek venčani, nisu imali polne odnose dok se Isus nije rodio. To pokazuje da im je važnije bilo ispunjenje Jehovine volje nego udovoljavanje ličnim željama (Mat. 1:25). Kasnije, kada je Isus došao na svet, Marija je pazila na događaje iz njegovog života i „brižno čuvala sve [njegove] reči u svom srcu“ (Luka 2:51). To pokazuje da je bila živo zainteresovana za ispunjenje Božjih obećanja o Mesiji. Zar nas njen primer ne podstiče da se preispitamo da li nam je Jehovina volja najvažnija u životu i da li uvek nastojimo da činimo ono što on želi?

12. (a) Koliko je Isus bio sličan Jehovi? (b) Kako se možemo ugledati na Isusa? (Videti sliku na početku članka.)

¹² Međutim, ko je najbolji primer duhovne osobe? Naravno, Isus. Njegov život i služba pokazuju da je u svemu bio poput svog Oca, Jehove. Njegove misli, osećanja i postupci bili su savršen odraz Jehovine ličnosti. Uvek je vršio njegovu volju i držao se njegovih merila (Jov. 8:29; 14:9; 15:10). Koliko su Jehova i Isus slični kada je reč o saosećanju možemo videti ako uporedimo kako je Isaija opisao Jehovu, a kako je Marko opisao Isusa. (Pročitati Isaiju 63:9 i Marka 6:34.) Da li smo i mi poput Isusa uvek spremni da pokažemo saosećanje i brigu prema onima kojima je to potrebno? Nadalje, da li smo poput njega posvećeni propovedanju dobre vesti i poučavanju ljudi? (Luka 4:43). Kada smo saosećajni i spremni da pomognemo drugima, pokazujemo da smo duhovne osobe.

13, 14. (a) Šta možemo naučiti od duhovno zrelih osoba u naše vreme? (b) Navedi neki primer.

¹³ Pored ovih osoba iz drevnih vremena, i danas ima onih koji svojom duhovnom zrelošću pružaju dobar primer. Oni se trude da budu poput Isusa i sigurno smo primetili njihovu revnost u službi, gostoljubivost, saosećanje i druge lepe osobine. Uprkos nesavršenosti, oni grade dobre osobine i čine ono što Jehova želi od njih. Na primer, jedna sestra iz Brazila, po imenu Rejčel, kaže: „Nekada sam bila opsednuta modnim trendovima. Zbog toga se nisam baš pristojno oblačila. Ali kad sam upoznala istinu, želela sam da duhovno napredujem. Nije mi bilo lako da se promenim, ali kad sam uspela, postala sam srećnija i pronašla sam pravi smisao u životu.“

¹⁴ Rejlin, jedna sestra sa Filipina, borila se s nečim drugim. Iako je bila u istini, bilo joj je važno da stekne visoko obrazovanje i da sebi obezbedi dobar posao. Ona kaže: „Moji duhovni ciljevi su počeli da blede. Tada sam shvatila da nešto nedostaje u mom životu, nešto mnogo važnije od dobrog posla. Zato sam promenila svoje ciljeve i posvetila se služenju Jehovi.“ Od tada je ona  divan primer nekoga ko ima čvrstu veru u reči iz Mateja 6:33, 34. Ona kaže: „Sigurna sam da će se Jehova brinuti o meni!“ Sigurno i mi poznajemo neke iz naše skupštine koji su pravi primer duhovnih osoba. Zar nas oni ne podstiču da se ugledamo na njih dok svi zajedno sledimo Hrista? (1. Kor. 11:1; 2. Sol. 3:7).

15, 16. (a) Šta treba da radimo da bismo bili poput Hrista? (b) Kako možemo steći „Hristov um“?

¹⁵ Kako se i mi možemo ugledati na Hrista? U Bibliji se u 1. Korinćanima 2:16 govori da treba da imamo „Hristov um“. U Rimljanima 15:5 se kaže da treba da razmišljamo „poput Hrista Isusa“. Njemu je u životu najvažnije bilo da sačuva bliskost s Jehovom. Da bismo bili poput njega, treba da znamo kako je on razmišljao i kakav je bio kao osoba. Nakon toga, treba da se trudimo da naše reči, osećanja i postupci odražavaju njegovu ličnost. Kada smo poput njega, onda smo bliži Jehovi. Zbog svega ovoga jasno je zašto je važno da razmišljamo onako kako je on razmišljao.

¹⁶ Njegovi učenici su videli čuda koja je činio, čuli su njegove govore, posmatrali ga kako se ophodi s različitim ljudima i kako živi u skladu s Božjim načelima. Zato su mogli da kažu: „Mi smo svedoci svega što je činio“ (Dela 10:39). Međutim, mi ga danas ne možemo doslovno videti, ali ipak možemo učiti od njega. Kako? Jehova se pobrinuo da imamo jevanđelja po Mateju, Marku, Luki i Jovanu, koja govore o njegovom životu. Kada ih čitamo i duboko razmišljamo o pročitanom, mi bolje upoznajemo Isusa. To nam pomaže da „u svemu“ idemo njegovim stopama i da imamo stav kakav je imao on (1. Petr. 2:21; 4:1).

17. Zašto je dobro da naučimo da razmišljamo poput Isusa?

¹⁷ Ukoliko naučimo da razmišljamo poput Isusa, kako će to uticati na nas? Pogledajmo to na jednom primeru. Ako želimo da ojačamo u fizičkom pogledu, nastojaćemo da unosimo zdravu hranu. Slično tome, ako želimo da ojačamo u duhovnom pogledu, onda ćemo nastojati da usvojimo Hristov način razmišljanja. Tako ćemo postepeno shvatati šta bi on učinio u svakoj situaciji. To nam pomaže da donosimo odluke koje nam neće opteretiti savest i kojima će Bog biti zadovoljan. Sigurno se slažemo da je zaista vredno da poslušamo sledeći biblijski savet: „Obucite se u Gospoda Isusa Hrista“ (Rimlj. 13:14).

18. Šta si iz ovog članka naučio o duhovnosti?

¹⁸ U ovom članku smo osmotrili šta znači biti duhovna osoba. Takođe smo videli šta možemo naučiti iz dobrih primera. Na kraju smo videli kako će nam to što ćemo imati „Hristov um“ pomoći da duhovno napredujemo. Međutim, postoji još nekoliko stvari o duhovnosti koje treba da razmotrimo. Na primer, kako možemo proveriti koliko smo duhovno jaki? Šta možemo učiniti da bismo duhovno napredovali? Kako će duhovnost uticati na naš svakodnevni život? U sledećem članku ćemo dobiti odgovore na ova pitanja.