1-2. (a) Šta svako od nas želi? (b) U šta možemo biti sigurni?

SVAKO od nas želi da bude voljen i da se prema njemu pravedno postupa. Ako nam se ljubav i pravda uvek iznova uskraćuju, osećamo se bezvredno i očajno.

² Jehova zna da čeznemo za ljubavlju i pravdom (Ps. 33:5). On nas mnogo voli i želi da se prema nama pravedno postupa. U to ćemo se uveriti ako se malo bliže upoznamo sa zakonom koji je Jehova dao Izraelcima preko Mojsija. Ako ti srce čezne za ljubavlju ili patiš zbog nepravde, uzmi malo vremena da razmisliš kako Mojsijev zakon * otkriva koliko je Jehovi stalo do onih koji mu služe.

3. (a) Prema Rimljanima 13:8-10, šta možemo otkriti proučavajući Mojsijev zakon? (b) Na koja pitanja ćemo odgovoriti u ovom članku?

³ Proučavajući Mojsijev zakon možemo otkriti kakva nežna osećanja Jehova ima prema nama. (Pročitati Rimljanima 13:8-10.) U ovom članku ćemo razmotriti samo nekoliko odredbi iz tog zakona i odgovorićemo na sledeća pitanja: Zašto možemo reći da se Mojsijev zakon temelji na ljubavi? Zašto možemo reći da je taj zakon podupirao pravdu? Kako su starešine i sudije morale da sprovode taj zakon? I koga je Zakon posebno štitio? Odgovori na ova pitanja mogu nam pružiti utehu i nadu i pomoći nam da se još više približimo  našem brižnom nebeskom Ocu (Dela 17:27; Rimlj. 15:4).

4. (a) Zašto možemo reći da se Mojsijev zakon temelji na ljubavi? (b) Koje je zapovesti Isus istakao prema Mateju 22:36-40?

⁴ Budući da Jehova sve čini iz ljubavi, možemo reći da je i Mojsijev zakon utemeljio na ljubavi (1. Jov. 4:8). Jehova je čitav taj zakon zasnovao na dve osnovne zapovesti – da volimo Boga i bližnje (Lev. 19:18; Pon. zak. 6:5; pročitati Mateja 22:36-40). Zato je logično što se u svakoj od preko 600 odredbi na različite načine ogleda Jehovina ljubav. Pogledajmo sada neke primere.

5-6. Šta Jehova očekuje od bračnih drugova i šta mu ne promiče? Navedi primer.

⁵ Budimo verni svom bračnom drugu i brinimo o svojoj deci. Jehova želi da ljubav među bračnim drugovima bude toliko jaka da traje do kraja njihovog života (Post. 2:24; Mat. 19:3-6). Preljuba je jedna od najgorih stvari koju neko može učiniti svom bračnom drugu. S dobrim razlogom, sedma od Deset zapovesti zabranjuje preljubu (Pon. zak. 5:18). To je greh pred Bogom i težak udarac za bračnog druga (Post. 39:7-9). Prevareni bračni drug decenijama nakon toga može osećati bol.

⁶ Jehova zapaža kako se bračni drugovi međusobno ophode. Naročito mu je bilo važno da se muškarci u Izraelu lepo ophode prema svojim ženama. Muškarac koji je poštovao Mojsijev zakon voleo je svoju ženu i nije se razvodio od nje zbog sitnica (Pon. zak. 24:1-4; Mat. 19:3, 8). Ali ako je zbog nekog ozbiljnog problema rešio da se razvede, morao je da joj da potvrdu o razvodu. Zahvaljujući toj potvrdi niko nije mogao da je optuži za nemoral. Ali pre nego što bi svojoj ženi dao potvrdu o razvodu, po svemu sudeći morao je da se posavetuje sa gradskim starešinama. Tako su starešine imale priliku da im pomognu da spasu brak. Jehova nije reagovao svaki put kada se neki Izraelac iz sebičnih razloga razveo od svoje žene, ali je video suze tih nedužnih žena i osećao njihov bol (Mal. 2:13-16).

7-8. (a) Šta je Jehova zapovedio roditeljima? (Videti sliku na naslovnoj strani.) (b) Koju pouku iz toga možemo izvući?

⁷ Mojsijev zakon nam takođe otkriva da je Jehovi veoma stalo do toga da deca budu srećna i bezbedna. Jehova je zapovedio roditeljima da se brinu ne samo za fizičke već i za duhovne potrebe svoje dece. Od roditelja se očekivalo da u svakoj prilici pomažu svojoj deci da zavole Jehovu i da cene njegov zakon (Pon. zak. 6:6-9; 7:13). Jedan od razloga zbog kojih je Jehova kaznio Izraelce bio je taj što su neki od njih sa svojom decom postupali na užasan način (Jer. 7:31, 33). Roditelji nisu smeli smatrati decu svojim vlasništvom koje mogu zanemariti ili zlostavljati, već nasledstvom, to jest dragocenim darom od Jehove (Ps. 127:3).

⁸ Pouka: Jehova vrlo dobro zapaža kako se bračni drugovi međusobno ophode. On želi da roditelji vole svoju decu i smatra ih odgovornim za to kako se ponašaju prema njima.

9-11. Zašto je Jehova svom narodu zabranio da žudi za onim što je tuđe?

⁹ „Ne poželi.“ Poslednjom od Deset zapovesti bilo je zabranjeno žudeti za  nečim što pripada nekom drugom (Pon. zak. 5:21; Rimlj. 7:7). Jehova je ovim zakonom želeo da pouči svoj narod koliko je važno da čuvaju svoje srce, to jest svoje misli i osećanja. On zna da zla dela proističu iz loših misli i osećanja (Posl. 4:23). Ako bi neki Izraelac dozvolio da se u njegovom srcu razviju neispravne želje, verovatno bi s drugima postupao bezosećajno. Na primer, kralj David je upao u tu zamku. On je u suštini bio dobar čovek. Ali u jednom trenutku je poželeo tuđu ženu. Ta želja ga je odvela u greh (Jak. 1:14, 15). David je počinio preljubu s tom ženom, zatim je hteo da obmane njenog muža, a kad mu to nije uspelo, pobrinuo se da on pogine (2. Sam. 11:2-4; 12:7-11).

¹⁰ Jehova je znao kada je neki Izraelac prekršio tu zapovest, jer on čita srca (1. Let. 28:9). Tom zapovešću je upozorio svoj narod da se ne bavi mislima koje vode do loših postupaka. Koliko je samo Jehova mudar i brižan Otac!

¹¹ Pouka: Jehova vidi mnogo više od onoga što se vidi spolja. On vidi kakvi smo u srcu (1. Sam. 16:7). Nijednu misao, nijedno osećanje, nijedan postupak ne možemo sakriti od njega. On traži ono dobro u nama i podstiče nas da budemo dobri. Ali želi da prepoznamo i kontrolišemo loše misli pre nego što se pretvore u pogrešne postupke (2. Let. 16:9; Mat. 5:27-30).

12. Šta je Mojsijev zakon naglašavao?

¹² Mojsijev zakon je takođe naglašavao da Jehova voli pravdu (Ps. 37:28; Is. 61:8). Jehova je postavio savršen primer kako pravedno postupati prema drugima. Kada su Izraelci slušali njegove zakone, imali su njegov blagoslov. Kada su ignorisali njegova pravedna merila, trpeli su posledice. Pogledajmo još dve od Deset zapovesti.

13-14. Koje su bile prve dve zapovesti i zašto je za Izraelce bilo dobro da ih slušaju?

¹³ Odani isključivo Jehovi. Prema prvim dvema zapovestima od Izraelaca se očekivalo da budu odani samo Jehovi i da se ne klanjaju idolima (Izl. 20:3-6). U njihovom interesu je bilo da se drže tih zapovesti, a ne u Jehovinom. Izraelci su napredovali kada su bili verni Jehovi. A kada su počeli da se klanjaju bogovima drugih naroda, trpeli su posledice.

¹⁴ Razmislimo kakvi su bili Hananci. Klanjali su se beživotnim idolima umesto pravom i živom Bogu. Zato su postali izopačeni (Ps. 115:4-8). Razvrat i odvratan običaj žrtvovanja dece bili su sastavni deo njihove religije. Isto tako, kada su Izraelci odbacili Jehovu i počeli da se klanjaju idolima, činili su razne gadosti i nanosili bol svojim porodicama (2. Let. 28:1-4). Starešine i sudije su zanemarivale Jehovina pravedna merila. Zloupotrebljavali su moć i ugnjetavali slabe i bespomoćne (Jezek. 34:1-4). Jehova je upozorio Izraelce da će suditi onima koji ugnjetavaju nezaštićene žene i decu (Pon. zak. 10:17, 18; 27:19). Nasuprot tome, Jehova je blagosiljao Izraelce kada su mu bili verni i kada su jedni prema drugima postupali pravedno (1. Kralj. 10:4-9).

15. Šta iz prve dve zapovesti možemo naučiti o Jehovi?

 ¹⁵ Pouka: Ne treba kriviti Jehovu kad neki koji tvrde da mu služe ignorišu njegova merila i nanose štetu njegovom narodu. On nas voli i zna kada trpimo nepravdu. Kad vidi da nas nešto boli, žao mu je čak i više nego što bi majci bilo žao svog deteta (Is. 49:15). Iako možda neće odmah reagovati, on će sigurno suditi onima koji su bez kajanja činili zlo drugima.

16-18. Šta je sve bilo obuhvaćeno Mojsijevim zakonom i šta iz toga možemo naučiti?

¹⁶ Mojsijevim zakonom bili su obuhvaćeni mnogi aspekti života Izraelaca, tako da je bilo veoma važno da postavljene starešine pravedno sude Jehovinom narodu. Oni su rešavali ne samo slučajeve povezane sa služenjem Jehovi već i različite sukobe i prestupe. Pogledajmo sledeće primere.

¹⁷ Ako bi neki Izraelac ubio nekoga, ne bi obavezno bio pogubljen. Gradske starešine bi najpre istražile pod kakvim okolnostima se dogodilo ubistvo, a zatim bi odlučile da li treba sprovesti smrtnu kaznu (Pon. zak. 19:2-7, 11-13). Starešine su sudile i u mnogim stvarima iz svakodnevnog života, bilo da su u pitanju imovinski sporovi ili bračni problemi (Izl. 21:35; Pon. zak. 22:13-19). Kada su starešine pravedno sudile i kada su se Izraelci držali Zakona, svi su bili na dobitku, a Jehovi je to bilo na čast (Lev. 20:7, 8; Is. 48:17, 18).

¹⁸ Pouka: Jehova obraća pažnju na svaki aspekt našeg života. On želi da budemo pravedni i dobri u ophođenju prema drugima. On zapaža šta govorimo i šta radimo, čak i kada nas niko ne vidi (Jevr. 4:13).

19-21. (a) Kako su starešine i sudije morale da se ophode prema Božjem narodu? (b) Kako je Mojsijev zakon konkretno štitio narod i šta iz toga možemo naučiti?

¹⁹ Jehova je želeo da zaštiti svoj narod od lošeg uticaja okolnih naroda. Zato je zahtevao da starešine i sudije nepristrasno primenjuju Zakon. Međutim, oni koji su sudili nisu smeli da budu kruti ili grubi prema ljudima, već su morali da vole pravdu (Pon. zak. 1:13-17; 16:18-20).

²⁰ Jehova je bio milosrdan prema svom narodu, pa je zato dao neke zakone s ciljem da se spreči nepravda. Na primer, zahvaljujući Zakonu bila je mala verovatnoća da neko bude nepravedno optužen za neki zločin. Svako je imao  pravo da zna ko ga je optužio (Pon. zak. 19:16-19; 25:1). Barem dva svedoka su morala potvrditi optužbu pre nego što bi neko mogao biti osuđen (Pon. zak. 17:6; 19:15). A šta bi bilo kada bi samo jedna osoba bila svedok nekog zločina? Onaj ko je počinio zločin nije smeo misliti da će proći nekažnjeno. Jehova je video šta je uradio. Što se tiče porodice, očevi su imali autoritet, ali taj autoritet je bio ograničen. Starešine grada su morale da se uključe u rešavanje nekih porodičnih problema i da donesu konačnu odluku (Pon. zak. 21:18-21).

²¹ Pouka: Sve što Jehova radi je pravedno i zato treba da se ugledamo na njega (Ps. 9:7). On nagrađuje one koji žive po njegovim merilima, a kažnjava one koji zloupotrebljavaju svoju moć (2. Sam. 22:21-23; Jezek. 9:9, 10). Neki čine zlo i izgleda da ih kazna zaobilazi, ali Jehova će im suditi kad za to dođe vreme (Posl. 28:13). Ako se ne pokaju, uskoro će saznati kako je „strašno [...] upasti u ruke živog Boga“ (Jevr. 10:30, 31).

22-24. (a) Koga je Mojsijev zakon posebno štitio i šta nam to govori o Jehovi? (b) Koje upozorenje nalazimo u Izlasku 22:22-24?

²² Zakon je posebno štitio one koji sami nisu mogli da se zaštite, kao što su siročići, udovice i stranci. Jehova je sudijama u Izraelu rekao: „Ne izvrći pravdu strancu ni siročetu, i od udovice ne uzimaj haljinu u zalog“  (Pon. zak. 24:17). Jehova je posebno pazio na one koji su u društvu bili najugroženiji i kažnjavao je one koji su ih tlačili. (Pročitati Izlazak 22:22-24.)

²³ Zakon je zabranjivao sve oblike incesta, čime su svi u porodici bili zaštićeni od seksualnog nasilja (Lev. 18:6-30). Za razliku od okolnih naroda, u kojima su se takve stvari tolerisale ili čak opravdavale, Jehovin narod je, po uzoru na svog Boga, takve zločine smatrao odvratnim.

²⁴ Pouka: Jehova želi da se svi nadglednici u njegovoj organizaciji s puno ljubavi brinu o onima koji su im povereni. On mrzi seksualne zločine i želi da svi, a naročito oni koji su najranjiviji, budu zaštićeni i da se prema njima postupa pravedno.

25-26. (a) Zašto možemo reći da ljubav i pravda ne mogu postojati jedno bez drugog? (b) O čemu će biti reči u narednom članku u ovoj seriji?

²⁵ Ljubav i pravda su neraskidivo povezane. Kada se uverimo da je Jehova pravedan prema nama, još više ga volimo. A kada volimo Boga i njegova pravedna merila, volećemo i druge ljude i pravedno ćemo postupati prema njima.

²⁶ Savez na temelju Zakona zbližio je Izraelce s Jehovom. Međutim, Božji narod više nije pod Mojsijevim zakonom nakon što ga je Isus ispunio i zamenio nečim još boljim (Rimlj. 10:4). Apostol Pavle je rekao da je taj zakon senka budućih blagoslova (Jevr. 10:1). Naredni članak u ovoj seriji govoriće o nekim od tih blagoslova, kao i o tome koliko su ljubav i pravda danas važni među Jehovinim narodom.