Šta znamo o poreklu sinagoga?

REČ „sinagoga“ potiče iz grčkog jezika i doslovno znači „zbor“ ili „okupljanje“. Izraz je odgovarajuć jer su sinagoge u drevno doba bile mesta gde su se Judejci okupljali radi poučavanja i verske službe. U hebrejskom delu Svetog pisma se ne spominju sinagoge, ali se iz grčkog dela jasno vidi da su pre prvog veka n. e. takva mesta već postojala.

Većina stručnjaka smatra da su se sinagoge prvi put pojavile u vreme kada su Judejci bili u izgnanstvu u Vavilonu. U jednoj enciklopediji piše: „Daleko od svog hrama, u tuđoj zemlji, željni utehe u vreme nevolje, izgnanici su se povremeno sastajali, verovatno na sabat, da čitaju svete spise“ (Encyclopaedia Judaica). Nakon što su se vratili iz zarobljeništva, Judejci su po svemu sudeći nastavili da se okupljaju da bi se molili i čitali Pismo i gde god su se naseljavali osnivali su sinagoge.

Do prvog veka n. e., sinagoge su već bile centar verskog i društvenog života Judejaca koji su živeli širom Sredozemlja, na Bliskom istoku i u samom Izraelu. „[Sinagoga] je bila mesto za proučavanje, svete obroke, sudske sporove, sakupljanje novčanih sredstava, kao i za okupljanja od političkog i društvenog značaja“, kaže profesor Li Levin sa Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu. On dodaje: „Naravno, najvažnija je bila verska služba.“ Zato ne iznenađuje što je Isus često išao u sinagogu (Mar. 1:21; 6:2; Luka 4:16). Tamo je poučavao, savetovao i hrabrio prisutne. Nakon osnivanja hrišćanske skupštine, i apostol Pavle je često propovedao u sinagogama. Oni koji su hteli da se približe Bogu voleli su da odlaze u sinagogu, tako da je Pavle po dolasku u neki grad najpre tamo propovedao (Dela 17:1, 2; 18:4).