DVE devojke su šetale kroz poslovnu četvrt u gradu Bagio na Filipinima. Primetile su kolica s našom literaturom, ali nisu htele da priđu. Naša sestra Helen, koja je stajala pored kolica, srdačno im se osmehnula. One su nastavile svojim putem, ali na njih je lep utisak ostavilo to što im se Helen nasmešila.

Dok su se tog dana vraćale kući, iz autobusa su videle veliki znak s natpisom jw.org na jednoj Dvorani Kraljevstva. Setile su se da je to isti znak koji su videle na našim kolicima s literaturom. Izašle su iz autobusa i otišle do dvorane, gde su videle raspored sastanaka koji se tu održavaju.

Odlučile su da dođu na jedan od narednih sastanaka. I koga su ugledale kada su ušle u dvoranu? Helen! Odmah su je prepoznale po srdačnom osmehu. Helen kaže: „Dok su mi prilazile, malo sam se zabrinula jer sam pomislila da sam uradila nešto loše.“ Ali one su joj rekle da su je nedavno videle na ulici s kolicima.

Njima dvema je bilo lepo na sastanku i uživale su u društvu naše braće i sestara. Kad su videle da drugi čiste dvoranu nakon sastanka, ponudile su se da pomognu. Kasnije se jedna od njih odselila u inostranstvo. Ali druga je počela da dolazi na sastanke i da proučava Bibliju – i to sve zbog jednog osmeha!