1. Zašto je svima nama ponekad potreban savet i u kojim situacijama bismo ga mogli dobiti?

 SVIMA nam je s vremena na vreme potreban savet. Ponekad ga mi sami zatražimo od nekoga koga poštujemo. U drugim slučajevima, možda ga dobijemo od brata koji je zabrinut jer vidi da krećemo „pogrešnim putem“, to jest da ćemo učiniti nešto zbog čega ćemo žaliti (Gal. 6:1). U krajnjem slučaju, mogli bismo dobiti opomenu nakon što napravimo ozbiljnu grešku. Šta god da je slučaj, uvek treba da prihvatimo savet. To je za naše dobro i može nam spasti život! (Posl. 6:23).

2. U skladu s Poslovicama 12:15, zašto treba da prihvatimo savet?

² Stih na kom se temelji ovaj članak podstiče nas da slušamo „reči mudrih ljudi“ (Posl. 22:17). Nijedan čovek ne zna sve. Uvek će biti neko ko nešto zna bolje od nas ili ima više iskustva u nečemu. (Pročitati Poslovice 12:15.) Zato je prihvatanje saveta pokazatelj poniznosti. Iz toga se vidi da smo svesni svojih granica i da razumemo da nam je potrebna pomoć da bismo ostvarili svoje ciljeve. Mudri kralj Solomon je pod nadahnućem napisao da namere „uspevaju kad ima mnogo savetnika“ (Posl. 15:22).

3. Kako sve možemo dobiti savet?

³ Mogli bismo reći da savete možemo dobiti na direktan ili indirektan način. Kako bismo mogli dobiti savet na indirektan način? Dok čitamo Bibliju ili neku našu publikaciju, možda naiđemo na nešto što nas navede na razmišljanje i podstakne nas da promenimo svoje stavove i postupke (Jevr. 4:12). To bismo mogli nazvati indirektnim savetom. Kako bismo mogli dobiti savet na direktan način? Starešina ili neki zreo brat bi nam mogao skrenuti pažnju na  nešto na čemu treba da radimo. To bismo mogli nazvati direktnim savetom. Ako je nekog ljubav pokrenula da nam priđe i da nam da savet na temelju Biblije, pokažimo da smo zahvalni za to, saslušajmo ga i dajmo sve od sebe da ga primenimo.

4. Prema Propovedniku 7:9, kako ne treba da reagujemo na savet?

⁴ Obično nam je teže da prihvatimo savete koje dobijamo direktno od nekoga. Možda bismo se čak mogli uvrediti. Premda nam nije teško da kažemo da smo nesavršeni, može nam teško pasti kad nam neko ukaže na konkretnu manu koju imamo. (Pročitati Propovednika 7:9.) Mogli bismo početi da se pravdamo, da dovodimo u pitanje motive tog brata ili da se naljutimo zbog načina na koji nam je dao savet. Čak bismo mogli pomisliti: „Ko je on da mene savetuje? Bolje bi mu bilo da gleda sebe!“ Ako nam se savet ne svidi, mogli bismo ga ignorisati ili tražiti savet od nekog ko će nam reći ono što želimo da čujemo.

5. O čemu će biti reči u ovom članku?

⁵ U ovom članku biće reči o nekim biblijskim ličnostima koje su odbacile savet i o nekim koje su ga prihvatile. Takođe ćemo videti šta će nam pomoći da slušamo savete i da ih primenjujemo.

6. Kako je kralj Rovoam reagovao na savet i šta učimo iz toga?

⁶ Osmotrimo primer kralja Rovoama. Kad je počeo da vlada nad Izraelom, njegovi podanici su došli kod njega s jednom molbom. Tražili su da olakša breme koje je njegov otac Solomon nametnuo narodu. Rovoam je tada pitao za savet starije ljude i to je bilo dobro. Oni su ga savetovali da posluša svoje podanike da bi uvek imao njihovu podršku (1. Kralj. 12:3-7). Po svemu sudeći, Rovoamu se nije svideo taj savet i zato je pitao za mišljenje mlađe ljude koji su odrasli s njim. Oni su imali oko 40 godina, što znači da su imali neko životno iskustvo (2. Let. 12:13). Ali tom prilikom dali su mu loš savet. Rekli su mu da još više oteža teret koji je narod nosio (1. Kralj. 12:8-11). Ako nije bio siguran koga da posluša, Rovoam je mogao da se obrati Jehovi u molitvi i da ga pita šta da radi. Međutim, on je odlučio da prihvati savet koji mu se više dopao i da posluša mlađe ljude. Posledice su bile katastrofalne i po njega i po ceo izraelski narod. Kada mi dobijemo savet, to možda nije uvek ono što bismo želeli da čujemo. Ali ako se zasniva na Božjoj Reči, treba da ga prihvatimo.

7. Šta učimo iz primera kralja Ozije?

⁷ Ni kralj Ozija nije prihvatio savet. On je ušao u deo Jehovinog hrama u koji su smeli da uđu samo sveštenici i pokušao je da prinese kâd. Sveštenici su mu rekli: „Ne smeš ti, Ozija, da pališ kâd Jehovi! To treba da rade samo sveštenici.“ Kako je Ozija reagovao? Da je ponizno prihvatio savet i odmah izašao iz hrama, možda bi mu Jehova oprostio. Ali Ozija se razgnevio. Zašto nije poslušao savet? Očigledno je smatrao da kao kralj ima pravo da radi šta god poželi. Ali Jehova nije mislio  tako. Pošto je drsko postupio, Ozija je kažnjen gubom i „ostao [je] gubav sve do svoje smrti“ (2. Let. 26:16-21). Šta učimo iz njegovog primera? Bez obzira na to koja zaduženja imamo, ako odbijemo biblijski savet, izgubićemo Jehovinu naklonost.

8. Kako je Jov reagovao na savet?

⁸ Pored loših primera koje smo upravo osmotrili, u Bibliji se govori i o ljudima koji su prihvatili savet i bili blagoslovljeni zbog toga. Jedan od njih je Jov. Iako je voleo Boga i trudio se da postupa ispravno, i on je bio samo nesavršen čovek. Kada se našao pod velikim pritiskom, rekao je neke stvari po kojima se videlo da ima pogrešno gledište. Zbog toga je i od Elijuja i od Jehove dobio otvoren savet. Kako je Jov reagovao? Ponizno je prihvatio savet. Rekao je: „Ja sam govorio, ali nisam razumeo [...] povlačim sve što sam rekao i kajem se u prahu i pepelu.“ Jehova je blagoslovio Jova zbog njegove poniznosti (Jov 42:3-6, 12-17).

9. Kako je Mojsije reagovao na savet?

⁹ Mojsije je odličan primer jer je prihvatio ispravku nakon što je napravio ozbiljnu grešku. U jednoj prilici se razgnevio i nije odao čast Jehovi. Jehova mu je rekao da zbog toga neće ući u Obećanu zemlju (Br. 20:1-13). Kada ga je Mojsije molio da promeni odluku, Jehova mu je rekao: „Ne pominji mi to više“ (Pon. zak. 3:23-27). Mojsije se nije naljutio već je prihvatio Jehovinu odluku i Jehova mu je dozvolio da i dalje vodi Izraelce (Pon. zak. 4:1). I Jov i Mojsije su nam pružili odličan primer time što su bili spremni da prihvate savete. Jov nije tražio izgovore nego je bio spreman da promeni svoj stav. Mojsije je nastavio da verno služi Jehovi čak i nakon što je saznao da neće uvesti Izraelce u Obećanu zemlju.

10. (a) Prema Poslovicama 4:10-13, zašto je dobro da prihvatimo savet? (b) Kako su neka braća i sestre reagovali na savet?

¹⁰ Dobro je da se ugledamo na verne ljude kao što su Jov i Mojsije. (Pročitati Poslovice 4:10-13.) Po uzoru na njih, mnoga naša braća i sestre su prihvatili savet. Zapazi šta o savetu koji je dobio kaže Emanuel *, koji živi u Demokratskoj Republici Kongo: „Zrela braća iz moje skupštine primetila su da sam na putu da doživim duhovni brodolom i pritekla su mi u pomoć. Primenio sam njihov savet i zahvaljujući tome sam izbegao mnoge probleme.“ Megan, pionirka iz Kanade, kaže: „Kad sam dobijala savete, to nije uvek bilo ono što sam želela da čujem. Ali uvek je bilo ono što mi je u tom trenutku trebalo.“ A Marko iz Hrvatske kaže: „Izgubio sam skupštinska zaduženja, ali kad se osvrnem na taj period, shvatam da mi je savet koji sam dobio pomogao da ojačam svoje prijateljstvo s Jehovom.“

11. Kako je brat Karl Klajn iz ličnog iskustva naučio zašto je dobro prihvatiti savet?

¹¹ Još jedan brat kom je mnogo značio savet bio je Karl Klajn, koji je služio kao član Vodećeg tela. On je u svojoj životnoj priči ispričao kako mu je jednom brat Džozef Raterford, njegov blizak prijatelj, bez imalo  uvijanja dao ozbiljan savet. Brat Klajn je priznao da mu je u početku taj savet teško pao. On je rekao: „Kad me je [brat Raterford] sledeći put video, veselo me je pozdravio: ’Zdravo, Karl!‘ Ali pošto sam još uvek bio ljut, samo sam promrmljao pozdrav. On mi je zatim rekao: ’Karl, pazi! Đavo ti je za petama!‘ Posramljen, odgovorio sam: ’Ne, sve je u redu, brate Raterford.‘ Ali on je znao da baš i nije bilo tako, pa je ponovio: ’Dobro, samo pazi. Đavo ti je za petama.‘ I te kako je bio u pravu! Kada se ljutimo na nekog brata, posebno zbog toga što nam je rekao nešto što ima pravo da kaže [...] izloženi smo Đavolovim zamkama“ * (Ef. 4:25-27). Brat Klajn je poslušao savet brata Raterforda i njih dvojica su ostali dobri prijatelji.

12. Kako nam poniznost pomaže da prihvatimo savet? (Psalam 141:5).

¹² Šta će nam pomoći da prihvatimo savet? Treba da budemo ponizni i da imamo na umu da smo nesavršeni i da ponekad nemudro postupamo. Kao što smo već rekli, Jov je imao pogrešno gledište. Ali bio je ponizan, ispravio je svoje gledište i Jehova ga je blagoslovio zbog toga. Njegova poniznost je došla do izražaja kada je prihvatio savet od Elijuja, koji je bio mnogo mlađi od njega (Jov 32:6, 7). Poniznost će i nama pomoći da prihvatimo savet čak i ako mislimo da on nije na mestu ili smo ga dobili od nekog ko je mlađi od nas. Jedan starešina iz Kanade kaže: „Pošto drugi vide kod nas neke stvari kojih mi nismo ni svesni, ne bismo mogli da napredujemo ako nam niko nikad ne bi dao savet.“ Može li neko s pravom reći da ne treba da napreduje ni u čemu? Svi treba da radimo na tome da u još većoj meri razvijamo plodove duha i da budemo bolji učitelji. (Pročitati Psalam 141:5.)

13. Kako treba da gledamo na savete koje dobijamo?

¹³ Gledaj na savet kao na izraz Božje ljubavi. Jehova nam želi samo najbolje (Posl. 4:20-22). Kada nas savetuje putem svoje Reči, biblijskih publikacija ili preko zrelih suvernika, pokazuje da nas voli. Kao što piše u Jevrejima 12:9, 10, „on to čini za naše dobro“.

14. Na šta treba da se usredsredimo kad dobijemo savet?

 ¹⁴ Usredsredi se na savet, a ne na način na koji je dat. Ponekad nam se ne sviđa način na koji smo dobili savet. Naravno, svako ko daje savet treba da se potrudi da to učini što taktičnije * (Gal. 6:1). Ali kad dobijemo savet, treba da se usredsredimo na njegovu suštinu, čak i ako mislimo da nije dat na najbolji način. Mogli bismo da se pitamo: „Čak i ako mi se ne sviđa način na koji sam dobio savet, ima li u njemu nešto što bih mogao da primenim? Mogu li da ostavim po strani mane onoga ko mi je dao savet i da se trudim da nešto naučim iz toga?“ Mudar čovek će u svakom savetu pronaći nešto što može da primeni (Posl. 15:31).

15. Zašto je dobro da pitamo druge za savet?

¹⁵ Biblija nas podstiče da pitamo druge za savet. U Poslovicama 13:10 piše: „Mudri su oni koji traže savet.“ To je stvarno istina! Oni koji ne čekaju da dobiju savet već ga sami traže obično donose mudrije odluke. Zato se nemoj ustručavati da tražiš savet od drugih.

16. U kojim situacijama bismo mogli da zatražimo savet?

¹⁶ Osmotrimo neke situacije u kojima bismo mogli da tražimo savet od suvernika. (1) Sestra poziva na kurs iskusnog objavitelja i kasnije pita za savet kako može da se poboljša kao učitelj. (2) Neudata sestra želi da kupi pantalone i pita zreliju sestru da joj iskreno kaže šta misli o njenom izboru. (3) Brat treba da održi svoje prvo javno predavanje. On moli brata koji je iskusan govornik da ga pažljivo sluša dok iznosi govor i da mu kasnije kaže u čemu treba da se poboljša. Dobro je da čak i braća koja već godinama drže govore pitaju za mišljenje druge iskusne govornike i da zatim primene njihove savete.

17. Zašto je dobro da slušamo savete?

¹⁷ U narednim sedmicama ili mesecima svako od nas će dobiti savet, bilo na direktan bilo na indirektan način. Kad se to desi, seti se pouka iz ovog članka. Budi ponizan. Usredsredi se na savet, a ne na način na koji je dat. I primenjuj savete koje dobiješ. Niko se nije naučen rodio. Zato nas Božja Reč podstiče: „Poslušaj savet i prihvati ukor, da bi s vremenom postao mudar“ (Posl. 19:20).