DA LI si ikada imao osećaj da kroz neke probleme prolaziš sasvim sam? Živimo u jako teškim vremenima i zato nije čudo što smo svi ponekad obeshrabreni i usamljeni (2. Tim. 3:1). Međutim, ne moramo da se sami nosimo sa životnim problemima. Biblija ističe koliko je važno imati prave prijatelje kad se nađemo „u nevolji“ (Posl. 17:17).

Apostolu Pavlu je mnogo značila pomoć njegovih prijatelja koji su išli s njim na misionarska putovanja (Kol. 4:7-11). Kad je bio zatvoren u Rimu, oni su za njega radili ono što on nije mogao. Na primer, Epafrodit mu je doneo ono što su mu poslala braća i sestre iz Filipa (Fil. 4:18). Tihik je isporučio njegove poslanice nekim skupštinama. Uz pomoć prijatelja, Pavle je mogao da obavlja svoju službu čak i dok je bio u kućnom pritvoru i u zatvoru. Kako ti nekome možeš biti pravi prijatelj?

Mnoga braća i sestre u današnje vreme svojim primerom pokazuju šta znači biti pravi prijatelj. Elizabet iz Španije, koja je stalni pionir, ispričala je kako joj je jedna sestra pomagala dok je prolazila kroz težak period. Kad je Elizabet saznala da joj majka boluje od raka u završnoj fazi, ta sestra joj je slala mnoge ohrabrujuće poruke sa biblijskim stihovima. Ona kaže: „Te poruke su mi mnogo značile i ulivale su mi snagu jer sam znala da neko misli na mene i da nisam sama“ (Posl. 18:24).

Prijateljstvo sa suvernicima možemo učvrstiti tako što idemo sa njima u službu i na sastanke. Na primer, da li bi mogao da povezeš starijeg brata ili sestru na sastanak ili u službu? To će verovatno biti prilika da se uzajamno ohrabrite (Rimlj. 1:12). Ali neka braća i sestre ne mogu iz kuće. Kako njima možeš biti pravi prijatelj?

Neka naša braća zbog ozbiljnih zdravstvenih problema ili drugih okolnosti ne mogu da dolaze na sastanke u dvoranu. Jedan od njih je i Dejvid, koji je oboleo od raka limfnih žlezda. Više od šest meseci je primao hemioterapiju. Tokom tog vremena, on i njegova supruga Lidija pratili su sastanke od kuće.

Kako su im braća i sestre iz skupštine pružali podršku? Posle svakog sastanka, neki u dvorani su razgovarali s njima  preko video-veze. Osim toga, kada su Dejvid i Lidija davali komentare na sastancima, braća i sestre su im kasnije slali ohrabrujuće poruke. Kako je sve to uticalo na njih? Osećali su da su braća i sestre uz njih i da ih vole.

Da li bismo mogli da planiramo službu sa onima koji ne mogu iz kuće? Uz malo truda, možemo pokazati da ih nismo zaboravili (Posl. 3:27). Zašto ne bi odvojio malo vremena da pišeš pisma s njima ili da svedočiš telefonom? Takva braća i sestre možda mogu da se povežu na sastanak za službu putem video-veze. Dejvid i Lidija su veoma cenili tu mogućnost u okviru svoje skupštine. Dejvid kaže: „Samo taj kratak sastanak s našom grupom za propovedanje i zajednička molitva mnogo su nam značili.“ Osim toga, pitaj suvernika vezanog za kuću da li bi ponekad mogao da dođeš kod njega sa osobom sa kojom proučavaš i da tamo imate biblijski kurs, ako je to prikladno i zdravstveno bezbedno za njega?

Kada sarađujemo sa našom braćom i sestrama koji silom prilika ne mogu iz kuće, možemo ih još bolje upoznati i postati bliski prijatelji. Na primer, još više ćemo ih ceniti kada u službi sa njima vidimo kako vešto koriste Božju Reč da bi pomogli nekome da se približi Jehovi. Nema sumnje da ćeš zahvaljujući saradnji sa takvom braćom i sestrama proširiti krug prijatelja (2. Kor. 6:13).

Pavla je tešilo to što je njegov prijatelj Tit bio uz njega (2. Kor. 7:5-7). To nas podseća da i mi možemo tešiti braću i sestre, i to ne samo rečima nego i tako što provodimo vreme sa njima i pomažemo im na razne načine (1. Jov. 3:18).

Naša braća i sestre u Rusiji su nam divan primer u tome kako podržavaju jedni druge. Pogledajmo šta se desilo Sergeju i njegovoj ženi Tatjani. Policajci su im pretresli dom i odveli ih na ispitivanje u stanicu. Prvo je oslobođena Tatjana. Sergej kaže da je, čim se Tatjana vratila kući, jedna hrabra sestra došla na njihova vrata. Kasnije je došlo još braće i sestara da im pomognu da srede stan.

Sergej nastavlja: „Uvek mi se sviđalo ono što piše u Poslovicama 17:17: ’Pravi prijatelj voli u svako doba, a u nevolji postaje brat.‘ Sada kada je nastupilo progonstvo i kada nikako ne bih mogao sam, još mi je jasnije koliko su te reči istinite. Jehova nam je dao neustrašive prijatelje koji su uz nas.“ a

Dolaze sve teža vremena i trebaju nam prijatelji. Još više će nam trebati u velikoj nevolji. Zato se već sada potrudimo da i sami budemo pravi prijatelji! (1. Petr. 4:7, 8).