1-3. (a) Zašto je Jehova voleo Solomona i kako ga je blagoslovio? (b) Na koja pitanja ćemo dobiti odgovor u ovom članku?

SOLOMON je bio vrlo mlad kad je postao kralj Izraela. Na početku njegove vladavine, Jehova mu se pojavio u snu i rekao mu: „Traži šta hoćeš da ti dam.“ Solomon je odgovorio: „Ja sam mlad i još nemam iskustva [...] Zato daj svom sluzi poslušno srce da može suditi tvom narodu“ (1. Kralj. 3:5-10). Time što je tražio „poslušno srce“, Solomon je pokazao koliko je skroman. Nije čudo što ga je Jehova voleo! (2. Sam. 12:24). Jehova je toliko bio zadovoljan odgovorom ovog mladog kralja da mu je dao „mudro i razumno srce“ (1. Kralj. 3:12).

² Sve dok je Solomon bio veran Jehovi, imao je puno blagoslova. Ukazana mu je čast da izgradi hram „imenu Jehove, Izraelovog Boga“ (1. Kralj. 8:20). Takođe, postao je poznat po mudrosti koju je dobio od Boga. Ono što je rekao pod Božjim nadahnućem zapisano je u tri biblijske knjige. Jedna od njih je knjiga Poslovica.

³ U knjizi Poslovica srce se spominje oko sto puta. Na primer, u Poslovicama 4:23 piše: „Više od svega što se čuva, čuvaj srce svoje.“ Na šta se odnosi „srce“ u ovom stihu? U nastavku ćemo osmotriti odgovor na to pitanje. Dobićemo odgovor na još dva pitanja: Kako Satana pokušava da zarazi, to jest iskvari, naše srce? Kako možemo sačuvati svoje srce? Da bismo verno služili Bogu, moramo razumeti odgovore na ova važna pitanja.

4-5. (a) Kako nam Psalam 51:6 pomaže da razumemo na šta se odnosi izraz „srce“? (b) Koji primer nam pomaže da razumemo koliko je važno voditi računa o svom figurativnom srcu?

⁴ U Poslovicama 4:23, izrazom „srce“ ukazuje se na ono što je duboko u nama. (Pročitati Psalam 51:6.) Drugim rečima, srce se odnosi na naše misli, osećanja, motive i želje. Odnosi se na to kakvi smo mi zapravo, a ne samo kakav utisak ostavljamo.

⁵ Razmotrimo kako se na primeru našeg fizičkog zdravlja vidi koliko je važno da vodimo računa o svom figurativnom srcu. Kao prvo, da bi naše telo bilo zdravo, moramo se zdravo hraniti i redovno vežbati. Slično tome, da bismo u duhovnom pogledu bili zdravi, moramo se hraniti zdravom duhovnom hranom i jačati svoju veru. Da bi naša vera jačala, potrebno je da primenjujemo ono što učimo i da drugima govorimo o svojoj veri (Rimlj. 10:8-10; Jak. 2:26). Kao drugo, možda deluje da smo zdravi iako zapravo bolujemo od nečega. Na sličan način, ako rutinski obavljamo teokratske aktivnosti, možda ćemo imati utisak da je naša vera jaka i nećemo primetiti da se u nama razvijaju neispravne želje (1. Kor. 10:12; Jak. 1:14, 15). Ne smemo zaboraviti da Satana želi da nas zarazi svojim načinom razmišljanja. Na koje konkretne načine to može pokušati? Kako da se zaštitimo?

6. Šta je Satanin cilj i kako pokušava da ga postigne?

⁶ Satana želi da budemo poput njega – buntovnici koji ignorišu Jehovina merila i koje motiviše sebičnost. Satana nas ne može naterati da razmišljamo i postupamo kao on. Zato pokušava da svoj cilj ostvari na druge načine. Na primer, trudi se da budemo okruženi ljudima koje je on već iskvario (1. Jov. 5:19). Nada se da ćemo provoditi vreme s njima iako znamo da loše društvo kvari naše misli i  postupke (1. Kor. 15:33). Ta taktika je uspela kod kralja Solomona. Ženio se mnogim pagankama, koje su „zavele njegovo srce“ i uticale na njega da prestane da služi Jehovi (1. Kralj. 11:3).

7. Šta još Satana koristi da bi promovisao svoj način razmišljanja i zašto moramo biti oprezni?

⁷ Satana koristi filmove i serije da bi promovisao svoj način razmišljanja. On je svestan da dobro ispričana priča postiže više od toga da nas zabavi – uči nas kako da razmišljamo i postupamo i šta da osećamo. Isus je koristio priče da bi poučavao. Neki primeri toga su njegova poređenja o milosrdnom Samarićaninu i sinu koji je otišao od kuće i protraćio svoje nasledstvo (Mat. 13:34; Luka 10:29-37; 15:11-32). Međutim, oni koji su pod uticajem Sataninog razmišljanja svojim pričama mogu loše uticati na nas. Zato moramo biti uravnoteženi. Filmovi i serije nas mogu zabaviti i obrazovati, a da pritom ne iskvare naše razmišljanje. Budimo oprezni kad biramo zabavu. Dobro je da se pitamo: „Da li mi ovaj film ili serija poručuju da je u redu prepustiti se telesnim željama?“ (Gal. 5:19-21; Ef. 2:1-3). Šta bi trebalo da uradiš ako primetiš da ono što gledaš u pozitivnom svetlu prikazuje Satanin način razmišljanja? Beži od toga kao od zarazne bolesti!

8. Kako roditelji mogu pomoći deci da čuvaju svoje srce?

⁸ Roditelji, vi imate važnu odgovornost da zaštitite svoju decu od Sataninog uticaja. Bez sumnje dajete sve od sebe da decu čuvate od doslovne zaraze. Redovno čistite dom i bacate sve čime biste se vi i oni mogli zaraziti. Isto tako, decu morate čuvati i od  filmova, serija, igrica i veb-sajtova koji ih mogu takoreći zaraziti Sataninim razmišljanjem. Jehova vam je poverio odgovornost da se brinete o duhovnom zdravlju vaše dece (Posl. 1:8; Ef. 6:1, 4). Zato se nemojte ustezati da postavite kućna pravila koja se temelje na biblijskim merilima. Kad su deca mala, kažite im šta smeju a šta ne smeju da gledaju i pomozite im da razumeju razloge za vaše odluke (Mat. 5:37). Dok rastu, učite ih da na osnovu Jehovinih merila sama razaberu šta je ispravno a šta pogrešno (Jevr. 5:14). Zapamtite da na vašu decu mnogo utiče ono što govorite ali još više ono što radite (Pon. zak. 6:6, 7; Rimlj. 2:21).

9. U šta Satana želi da verujemo i zašto je to opasno?

⁹ Satana pokušava da iskvari naše srce i tako što nas navodi da se uzdamo u ljudsku mudrost a ne u Jehovinu (Kol. 2:8). Jedna od ideja koje dolaze od Satane jeste da je u životu najvažnije da se obogatiš. Oni koji tako razmišljaju možda će se obogatiti, a možda i neće. U svakom slučaju, oni su u velikoj opasnosti. Zašto? Zato što postaju toliko posvećeni svom cilju da su spremni da žrtvuju svoje zdravlje, porodične odnose i čak prijateljstvo s Bogom (1. Tim. 6:10). Zaista smo zahvalni što nam naš nebeski Otac pomaže da imamo uravnotežen stav prema novcu (Prop. 7:12; Luka 12:15).

10-11. (a) Šta moramo raditi da bismo se zaštitili? (b) Šta su radili stražari u drevna vremena i kako naša savest može biti poput stražara?

¹⁰ Da bismo uspeli da sačuvamo svoje srce, moramo biti u stanju da prepoznamo opasnost i da brzo reagujemo. Reč koja se u Poslovicama 4:23 prevodi sa „čuvaj“ podseća nas na zadatak koji su imali stražari. U vreme kralja Solomona, oni su čuvali stražu na gradskim zidinama i digli bi uzbunu kad bi ugledali opasnost. Taj primer nam pomaže da razumemo šta moramo raditi da bismo sprečili Satanu da iskvari naše razmišljanje.

¹¹ U drevna vremena, stražari su blisko sarađivali sa gradskim vratarima (2. Sam. 18:24-26). Zajedno su brinuli da grad bude bezbedan i da gradska vrata budu zatvorena u slučaju da se pojavi neprijatelj (Nem. 7:1-3). Naša savest oblikovana na temelju Biblije * može biti naš stražar koji će nas upozoriti kad Satana pokuša da napadne naše srce – drugim rečima, kad pokuša da utiče na naše misli, osećanja, motive i želje. Kad god nas savest upozori na opasnost, moramo je poslušati i takoreći zatvoriti vrata.

12-13. U kakvom iskušenju se možemo naći i kako treba da reagujemo?

¹² Osmotrimo na jednom primeru kako se možemo zaštititi od Sataninog uticaja. Jehova nas je poučio da se „blud i svaka nečistoća ili pohlepa i ne spominju“ među nama (Ef. 5:3). Ali kako ćemo postupiti ako kolege na poslu ili vršnjaci u školi počnu da pričaju o nemoralnim stvarima? Znamo da treba da se „odreknemo  bezbožnosti i svetskih želja“ (Titu 2:12). Naša savest – naš stražar – možda će nas upozoriti na opasnost (Rimlj. 2:15). Ali da li ćemo je poslušati? Možda ćemo biti u iskušenju da slušamo o čemu oni pričaju ili da pogledamo slike koje gledaju. Ali to je trenutak kad treba takoreći da zatvorimo gradska vrata, tako što ćemo promeniti temu ili se udaljiti.

¹³ Potrebna nam je hrabrost da se odupremo pritisku drugih da razmišljamo ili postupamo na neispravan način. Možemo biti sigurni da Jehova vidi naš trud i da će nam dati snagu i mudrost da se odupremo Sataninom razmišljanju (2. Let. 16:9; Is. 40:29; Jak. 1:5). Šta još možemo raditi da bismo sačuvali svoje srce?

14-15. (a) Čemu treba da izložimo svoje srce i kako to možemo postići? (b) Kako nam saveti iz Poslovica 4:20-22 pomažu da nam čitanje Biblije bude još korisnije? (Videti i okvir „ Predlozi za duboko razmišljanje“.)

¹⁴ Da bismo sačuvali svoje srce, nije dovoljno samo da sprečimo loš uticaj već je neophodno i da srce izložimo pozitivnom uticaju. Prisetimo se poređenja o gradskim zidinama. Vratar je zatvarao vrata da bi zaustavio najezdu neprijatelja, ali u drugim prilikama je otvarao vrata da bi se grad snabdeo hranom i drugim stvarima. Ako se vrata nikad ne bi otvarala, stanovnici bi izgladneli. Isto tako, mi moramo svoje srce izlagati Božjem načinu razmišljanja.

¹⁵ Biblija otkriva kako Jehova razmišlja, tako da svaki put kad je čitamo mi dopuštamo da Jehovine misli oblikuju naše razmišljanje, osećanja i postupke. Kako da nam čitanje Biblije bude još korisnije? Neophodno je da se molimo. Jedna naša sestra kaže: „Pre nego što počnem da čitam Bibliju, pomolim se Jehovi i tražim da mi pomogne da zapazim sve divne stvari u onome što budem čitala“ (Ps. 119:18). Važno je i da duboko razmišljamo o onome što čitamo. Kad se molimo, čitamo Bibliju i razmišljamo o tome, Božja Reč dopire do našeg srca, i zbog toga ćemo zavoleti Jehovin način razmišljanja. (Pročitati Poslovice 4:20-22; Ps. 119:97.)

16. Kako mnogima koristi to što gledaju našu televiziju?

¹⁶ Božjem načinu razmišljanja se izlažemo i kada gledamo našu televiziju JW Broadcasting^®. Jedan bračni par kaže: „Mesečne emisije su pravi odgovor na naše molitve! Ojačaju nas i podignu nam duh svaki put kad smo tužni i obeshrabreni. A naše savremene pesme se stalno mogu čuti u našem domu. Slušamo ih dok kuvamo, čistimo ili jednostavno pijemo čaj.“ Takav materijal nam pomaže da čuvamo svoje srce. Takođe nas uči kako da razmišljamo poput Jehove i kako da se odupremo Sataninom razmišljanju.

17-18. (a) Kakav će biti rezultat ako primenjujemo ono što piše u 1. Kraljevima 8:61? (b) Šta učimo iz primera kralja Jezekije? (c) Za šta se možemo moliti, u skladu sa Davidovim rečima iz Psalma 139:23, 24?

¹⁷ Svaki put kad vidimo rezultate ispravnog postupanja, naša vera je jača (Jak. 1:2, 3). Osećamo se dobro jer Jehova može s ponosom da nas smatra svojom decom i naša želja da mu ugodimo je samim tim još veća (Posl.  27:11). Svaka kušnja je zapravo prilika da pokažemo da našem brižnom Ocu ne služimo podeljenog srca (Ps. 119:113). Tada možemo dokazati Jehovi da ga volimo celim srcem, i da smo rešeni da budemo poslušni njegovim zapovestima i da vršimo njegovu volju. (Pročitati 1. Kraljevima 8:61.)

¹⁸ Da li ćemo grešiti? Da, nesavršeni smo. Ako ti se tako nešto desi, seti se kralja Jezekije. On je grešio. Ali pokajao se i nastavio da služi Jehovi „celim srcem“ (Is. 38:3-6; 2. Let. 29:1, 2; 32:25, 26). Zato ne dozvolimo Satani da iskvari naše razmišljanje. Molimo se za pomoć da steknemo „poslušno srce“ (1. Kralj. 3:9; pročitati Psalam 139:23, 24). Ostaćemo verni Jehovi ako više od svega čuvamo svoje srce.