1-2. (a) Šta Jehova zapaža kad se milioni okupe na Spomen-svečanosti? (Videti sliku na naslovnoj strani.) (b) Šta ćemo razmotriti u ovom članku?

RAZMISLI o tome šta Jehova zapaža kada se milioni ljudi širom sveta okupe da bi proslavili godišnjicu Isusove smrti. On ih ne posmatra samo kao mnoštvo ljudi na jednom mestu, već primećuje svakog prisutnog pojedinca. Na primer, on vidi da neki istrajno dolaze svake godine. Među njima možda ima nekih koji dolaze uprkos žestokom protivljenju. Neki ne dolaze na naše sastanke, ali prisustvovanje Spomen-svečanosti smatraju posebno važnim. Jehova takođe zapaža i one koji su prvi put došli, i to iz radoznalosti.

² Jehovi je svakako drago kad vidi da toliko ljudi prisustvuje toj svečanosti (Luka 22:19). Međutim, Jehovi nije najvažnije koliko ljudi je došlo. Njega više zanima zašto su došli. Za njega su motivi veoma bitni. U ovom članku ćemo razmotriti jedno važno pitanje: Zašto mi osim na Spomen-svečanost dolazimo i na sedmične sastanke na koje nas Jehova poziva jer nas voli?

3-4. (a) Zašto dolazimo na sastanke? (b) Šta naše prisustvo na sastancima govori o nama? (c) S obzirom na ono što stoji u 1. Korinćanima 11:23-26, zašto ne treba da propustimo Spomen-svečanost?

³ Na sastanke dolazimo prvenstveno zato što je to deo naše službe Bogu. Još jedan razlog je to što nas  Jehova poučava na tim sastancima. Ponosni ljudi ne smatraju da im treba ikakva pouka (3. Jov. 9). Za razliku od njih, mi jedva čekamo da nas pouče Jehova i organizacija koju on koristi (Is. 30:20; Jov. 6:45).

⁴ Naše prisustvovanje pokazuje da smo ponizni i spremni da primimo pouku. Na Spomen-svečanost dolazimo ne samo zato što smatramo da nam je to dužnost, već i zato što smo poslušni Isusovoj zapovesti: „Činite ovo meni na spomen.“ (Pročitati 1. Korinćanima 11:23-26.) Na tom sastanku jačamo svoju nadu za budućnost i podsećamo se koliko nas Jehova voli. Međutim, Jehova zna da nije dovoljno da samo jednom godišnje budemo ohrabreni. Zato se pobrinuo da svake sedmice imamo sastanke i podstiče nas da ih posećujemo. Mi to radimo jer smo ponizni. Svake sedmice možda posvećujemo nekoliko sati tome da se pripremimo i prisustvujemo tim sastancima.

5. Zašto ponizne osobe prihvataju Jehovin poziv?

⁵ Svake godine mnoge ponizne osobe prihvataju Jehovin poziv da ih poučava (Is. 50:4). Spomen-svečanost na njih ostavlja poseban utisak i oni počnu da dolaze i na druge sastanke (Zah. 8:20-23). Zajedno s njima, svi mi uživamo dok dobijamo pouke od Jehove, koji je naša „pomoć [...] i Izbavitelj“ (Ps. 40:17). Zaista, šta može biti lepše i važnije od toga da te poučavaju Jehova i njegov voljeni Sin, Isus? (Mat. 17:5; 18:20; 28:20).

6. Kako je jedan čovek pokazao da je ponizan?

⁶ Svake godine se trudimo da što više ljudi pozovemo na Spomen-svečanost. Mnoge ponizne osobe su prihvatile poziv i bilo im je drago zbog toga što su došle. Razmotrimo jedan primer. Pre nekoliko godina, jedan čovek je dobio pozivnicu za Spomen-svečanost, ali je našem bratu koji mu je dao pozivnicu rekao da neće moći da dođe. Zato se brat iznenadio kad je pre početka Spomen-svečanosti u Dvorani Kraljevstva ugledao tog čoveka. Čovek je toliko bio oduševljen srdačnom dobrodošlicom te večeri da je počeo da dolazi i na druge sastanke. Štaviše, propustio je svega tri sastanka u narednih godinu dana. Zbog čega je tako pozitivno reagovao? Bio je dovoljno ponizan da promeni svoje mišljenje. Brat koji ga je pozvao kasnije je rekao: „To je vrlo ponizan čovek.“ Bez sumnje, Jehova je privukao tog čoveka k sebi, tako da je on sad naš kršteni brat (2. Sam. 22:28; Jov. 6:44).

7. Kako nam sastanci i Biblija pomažu da budemo ponizni?

⁷ Ono što čujemo na sastancima i ono što čitamo u Bibliji pomaže nam da budemo ponizni. U sedmicama koje prethode Spomen-svečanosti, na našim sastancima se često govori o primeru Isusa i o poniznosti koju je pokazao time što je svoj život dao kao otkupninu. U danima pre Spomen-svečanosti, podstaknuti smo da u Bibliji čitamo o događajima uoči Isusove smrti i njegovog uskrsenja. Ono što čujemo na sastancima i što pročitamo u Bibliji produbljuje našu zahvalnost za Isusovu žrtvu. Podstaknuti smo da poput njega budemo ponizni i da vršimo Jehovinu volju, čak i kada je to teško (Luka 22:41, 42).

8. Kako je Isus pokazao hrabrost?

⁸ Na Isusa se možemo ugledati i tako što ćemo biti hrabri. Razmisli koliko je bio hrabar uoči svoje smrti. Znao je da će ga neprijatelji uskoro ponižavati, tući i na kraju pogubiti (Mat. 20:17-19). Ali on je bio spreman da umre. Kad se približio taj trenutak, svojim vernim apostolima koji su bili s njim u Getsimaniji rekao je: „Ustanite, pođimo. Moj izdajnik se približio“ (Mat. 26:36, 46). A kad je naoružana rulja došla da ga uhapsi, on je istupio, rekao da je on taj koga traže i naredio vojnicima da puste njegove apostole (Jov. 18:3-8). Kakav izvanredan primer hrabrosti! Danas pomazani hrišćani i druge ovce daju sve od sebe da budu hrabri kao Isus. Na koji način to rade?

9. (a) Kada nam je potrebna hrabrost da bismo bili redovni na sastancima? (b) Kako naš primer može uticati na braću koja su u zatvoru zbog svoje vere?

⁹ Kada se suočavamo sa veoma teškim okolnostima potrebna nam je hrabrost da bismo redovno dolazili na sastanke. Neka naša braća i sestre dolaze uprkos tome što ih pritiskaju tuga, obeshrabrenje i zdravstveni problemi. Drugi pokazuju hrabrost jer dolaze na sastanke i pored snažnog protivljenja porodice ili vlasti. Razmisli na trenutak kako naš primer utiče na braću koja su u zatvoru zbog svoje vere (Jevr. 13:3). Kad čuju da mi i dalje služimo Jehovi uprkos kušnjama, to im pomaže da ostanu verni, hrabri i besprekorni. Apostol Pavle je imao slično iskustvo. Dok je bio u zatvoru u Rimu, radovao se svaki put kad je čuo da njegova braća verno služe Bogu (Fil. 1:3-5, 12-14). Kratko pre nego što je oslobođen ili ubrzo nakon toga, Pavle je napisao svoju poslanicu Jevrejima. U toj poslanici je podstakao verne hrišćane da se trude da „bratska ljubav i dalje vlada“ među njima i da nikada ne propuštaju svoje sastanke (Jevr. 10:24, 25; 13:1).

10-11. (a) Koga treba da zovemo na Spomen-svečanost? (b) Prema Efešanima 1:7, koji razlog imamo za to?

¹⁰ Hrabrost pokazujemo i kada rođake, kolege i komšije pozivamo na Spomen-svečanost. Zašto to radimo? Toliko smo zahvalni za ono što su Jehova i Isus uradili za nas da ne možemo a da ne pozivamo druge da prisustvuju tom događaju. Želimo da saznaju šta za njih znači Jehovina nezaslužena dobrota koju je pokazao time što je omogućio otkupnu žrtvu. (Pročitati Efešanima 1:7; Otkr. 22:17.)

¹¹ Kad smo hrabri i dolazimo na sastanke, mi pokazujemo još jednu dragocenu osobinu, koju Bog i njegov Sin pokazuju u velikoj meri.

12. (a) Kako naši sastanci produbljuju našu ljubav prema Jehovi i Isusu? (b) Na šta nas podstiče 2. Korinćanima 5:14, 15?

¹² Naša ljubav prema Jehovi i Isusu pokreće nas da dolazimo na sastanke. Za uzvrat, ono što na sastancima učimo produbljuje našu ljubav prema Jehovi i njegovom Sinu. Na sastancima se redovno podsećamo svega što su oni učinili za nas (Rimlj. 5:8). Spomen-svečanost nas naročito podseća na to kolika je njihova ljubav, čak i prema onima koji još uvek ne razumeju vrednost otkupnine. Ispunjeni zahvalnošću, trudimo se da svaki dan postupamo poput Isusa. (Pročitati 2. Korinćanima 5:14, 15.) Pored toga, od srca želimo da hvalimo Jehovu za to što je obezbedio otkupnu žrtvu. Jedan način da ga hvalimo je da svojim rečima komentarišemo na sastancima.

13. Objasni kako možemo pokazati svoju ljubav prema Jehovi i njegovom Sinu.

¹³ Našu ljubav prema Jehovi i njegovom Sinu možemo pokazati time što smo spremni na određene žrtve. Da bismo dolazili na sastanke, često je potrebno da nešto žrtvujemo. U mnogim skupštinama se sastanak radnim danom održava uveče, kad smo verovatno umorni. Drugi sastanak se održava vikendom, kad se drugi ljudi odmaraju. Da li Jehova zapaža da mi dolazimo iako smo umorni? Svakako! Zapravo, što se više trudimo, on više ceni ljubav koju pokazujemo prema njemu (Mar. 12:41-44).

14. Zašto je Isus dobar primer u pokazivanju samopožrtvovane ljubavi?

¹⁴ Isus nam je ostavio primer kako pokazivati samopožrtvovanu ljubav. Bio je spreman ne samo da umre za svoje učenike već i da svaki dan stavlja njihovu dobrobit ispred svoje. Na primer, bio je sa svojim sledbenicima čak i kad je bio fizički i emocionalno iscrpljen (Luka 22:39-46). Bio je usredsređen na to šta on može dati drugima a ne na to šta može dobiti od njih (Mat. 20:28). Ako je naša ljubav prema Jehovi i našoj braći tako jaka, daćemo sve od sebe da prisustvujemo Spomen-svečanosti kao i svim drugim sastancima.

15. Kome naročito želimo da pomognemo?

 ¹⁵ Mi pripadamo jedinoj pravoj hrišćanskoj organizaciji i želimo da što više vremena provedemo pozivajući druge da nam se pridruže. Međutim, naročitu pažnju želimo da posvetimo „svojoj braći u veri“ koja su postala neaktivna (Gal. 6:10). Svoju ljubav prema njima dokazaćemo time što ćemo ih podsticati da dolaze na sastanke, a posebno na Spomen-svečanost. Poput Jehove i Isusa, i mi se od srca radujemo kad se neaktivna osoba vrati Jehovi, našem brižnom Ocu i Pastiru (Mat. 18:14).

16. (a) Kako se međusobno možemo hrabriti i u čemu će nam sastanci pomoći? (b) Zašto je baš u ovo doba godine dobro da se setimo Isusovih reči iz Jovana 3:16?

¹⁶ U predstojećim sedmicama, trudićemo se da što više ljudi pozovemo da prisustvuju Spomen-svečanosti u petak uveče, 19. aprila 2019. (Videti okvir „ Zašto je važno da dođu?“). Tokom cele godine, nastavimo da hrabrimo jedni druge time što smo redovni na svim sastancima koje je Jehova za nas pripremio. Dok se približava kraj ovog sveta, sastanci su nam potrebni da bismo razvijali poniznost, hrabrost i ljubav (1. Sol. 5:8-11). Celim srcem pokažimo šta osećamo prema Jehovi i njegovom Sinu koji nas toliko vole! (Pročitati Jovana 3:16.)