1-3. Zbog čega ponekad plačemo?

 KADA si zadnji put zaplakao? Možda su to bile suze radosnice. Ali mnogo češće plačemo jer smo slomljeni od bola. Na primer, plačemo kada izgubimo voljenu osobu. Naša sestra Lorali *, koja živi u Sjedinjenim Državama, napisala je: „Bilo je trenutaka kada je bol zbog gubitka ćerke bio toliko jak da me ništa nije moglo utešiti. Pitala sam se kako moje slomljeno i skrhano srce još uvek kuca.“

² Ponekad plačemo iz drugih razloga. Hiromi, pionirka iz Japana, rekla je: „S vremena na vreme se obeshrabrim zbog ravnodušnosti ljudi na mom području. Ponekad se sa suzama u očima molim Jehovi da mi pomogne da nađem nekoga ko traži istinu.“

³ Mnoga braća i sestre se bore sa sličnim osećanjima. Da li si i ti među njima? (1. Petr. 5:9). Mi želimo da radosno služimo Jehovi, ali ponekad mu služimo sa suzama jer smo izgubili nekoga koga volimo, obeshrabreni smo ili se borimo s problemima koji nam otežavaju da mu ostanemo verni (Ps. 6:6; 100:2). Šta nam može pomoći kad se tako osećamo?

4. O čemu će biti reči u ovom članku?

⁴ Isusov primer nam može pomoći kada se borimo s bolnim osećanjima. I on je u nekim situacijama bio toliko potresen da je zaplakao (Jov. 11:35; Luka 19:41; 22:44; Jevr. 5:7). U nastavku ćemo osmotriti  te situacije i videćemo šta nam one otkrivaju o Isusu i o Jehovi. Videćemo i šta konkretno možemo uraditi kad prolazimo kroz neki težak period.

5. Šta nam događaj koji je opisan u Jovanu 11:32-36 otkriva o Isusu?

⁵ U zimu 32. godine, Isusov dobar prijatelj Lazar se razboleo i umro (Jov. 11:3, 14). Lazar je imao dve sestre, Mariju i Martu. Isus ih je sve mnogo voleo. Marta i Marija su bile skrhane zbog gubitka svog voljenog brata. Nakon Lazareve smrti, Isus se zaputio u selo Vitaniju gde su one živele. Kada je Marta čula da on dolazi, požurila mu je u susret. Zamisli samo s kakvim bolom u glasu je rekla: „Gospode, da si ti bio ovde, moj brat ne bi umro“ (Jov. 11:21). Malo kasnije, kad je video kako Marija i drugi plaču, i Isus je zaplakao. (Pročitati Jovana 11:32-36.)

6. Zašto je Isus zaplakao?

⁶ Zašto je Isus tada plakao? U jednoj biblijskoj enciklopediji je rečeno: „Lazareva smrt i tuga njegovih ožalošćenih sestara toliko su potresle Isusa da je zaplakao.“ * Isus je možda razmišljao o bolu koji je Lazar trpeo tokom bolesti i o tome kako se osećao kad je shvatio da mu se život bliži kraju. Zaplakao je kad je video koliko Marija i Marta pate zbog smrti svog brata. Ako si izgubio bliskog prijatelja ili člana porodice, sigurno ti je mnogo teško. Pogledajmo tri stvari koje možemo naučiti iz ovog događaja.

7. Šta o Jehovi učimo iz toga što je Isus zaplakao?

⁷ Jehova razume kako se osećaš. Isus je „verna slika“ svog Oca (Jevr. 1:3). Njegova reakcija na Lazarevu smrt  otkriva nam kako se Jehova oseća u takvim situacijama (Jov. 14:9). Ako si izgubio dragu osobu, možeš biti siguran da Jehova vidi koliko patiš i da saoseća s tobom. On želi da zaleči tvoje slomljeno srce (Ps. 34:18; 147:3).

8. Zašto možemo biti sigurni da će Isus uskrsnuti naše voljene?

⁸ Isus želi da uskrsne naše voljene. Kratko pre nego što je zaplakao, Isus je rekao Marti: „Tvoj brat će uskrsnuti“ i ona mu je verovala (Jov. 11:23-27). Pošto je služila Jehovi, Marta je sigurno znala za uskrsenja koja su u prošlosti izvršili proroci Ilija i Jelisej (1. Kralj. 17:17-24; 2. Kralj. 4:32-37). Verovatno je čula da je i Isus već uskrsnuo neke ljude (Luka 7:11-15; 8:41, 42, 49-56). I ti možeš biti siguran da ćeš ponovo videti svoje voljene. To što je Isus plakao dok je tešio svoje ožalošćene prijatelje uverava nas da on jedva čeka da uskrsne umrle!

9. Po uzoru na Isusa, šta možeš učiniti za one koji su ožalošćeni? Navedi primer.

⁹ Budi uz one koji su ožalošćeni. Isus nije samo plakao s Martom i Marijom već ih je i slušao i tešio ih. I mi to možemo činiti za one koji su ožalošćeni. Den, starešina iz Australije, priča: „Kad mi je umrla supruga, bila mi je potrebna podrška. Neka braća i njihove supruge uvek su bili tu za mene i slušali me. Pustili su me da izrazim svoja osećanja i nije im bilo neprijatno kada sam plakao. Takođe su mi pomagali oko svakodnevnih poslova kao što je pranje kola, kupovina namirnica i kuvanje onda kad ja nisam bio u stanju da to sam uradim. Osim toga, često su se molili sa mnom. Pokazali su se kao pravi prijatelji koji su u nevolji poput braće“ (Posl. 17:17).

10. Koji događaj je opisan u Luki 19:36-40 i šta se potom desilo?

¹⁰ Isus se 9. nisana 33. godine uputio u Jerusalim. Dok se približavao gradu, narod se okupio i ljudi su pred njim prostirali svoje ogrtače po putu, kao znak da ga prihvataju za svog kralja. To je sigurno bila radosna prilika. (Pročitati Luku 19:36-40.) Zato je njegove učenike verovatno iznenadilo ono što se zatim desilo. „Kad se [Isus] približio gradu i video ga, zaplakao je zbog njega.“ Sa suzama u očima, Isus je prorekao strahovite nevolje koje će zadesiti stanovnike Jerusalima (Luka 19:41-44).

11. Zašto je Isus zaplakao zbog stanovnika Jerusalima?

¹¹ Uprkos tome što su ga srdačno dočekali, Isus se rastužio jer je znao da će većina njegovih sunarodnika odbaciti poruku o Kraljevstvu. Zbog toga će Jerusalim biti uništen, a svi preživeli Judejci biće odvedeni u zarobljeništvo (Luka 21:20-24). Nažalost, kao što je Isus prorekao, većina ljudi ga je odbacila. Da li je i na tvom području malo ljudi zainteresovano za poruku o Kraljevstvu? Ako je tako, kako će ti koristiti razmišljanje o tome što je Isus zaplakao? Pogledajmo još tri pouke.

12. Šta o Jehovi učimo iz toga što je Isus plakao zbog svojih sunarodnika?

 ¹² Jehovi je stalo do ljudi. Isusove suze nas podsećaju na to koliko je Jehovi stalo do ljudi. On „ne želi da iko pogine, nego da se svi pokaju“ (2. Petr. 3:9). Mi pokazujemo da volimo ljude tako što im uvek iznova propovedamo dobru vest o Kraljevstvu (Mat. 22:39).

13-14. Kako je Isus pokazao da saoseća s ljudima i kako mi možemo razvijati tu osobinu?

¹³ Isus je revno propovedao. Bio je spreman da poučava ljude u svakoj prilici zato što ih je mnogo voleo (Luka 19:47, 48). Šta ga je još pokretalo na to? Saosećao je s njima. Ponekad bi toliko naroda došlo da ga sluša da on i njegovi učenici „nisu imali vremena ni da jedu“ (Mar. 3:20). A kada je jedan čovek želeo da razgovara sa Isusom tokom noći, on je rado pristao na to (Jov. 3:1, 2). Mnogi ljudi koji su slušali Isusa nisu postali njegovi učenici. Ali svi oni su dobili temeljno svedočanstvo. I mi želimo da svima pružimo priliku da čuju dobru vest (Dela 10:42). Da bismo to postigli, ponekad je potrebno da budemo prilagodljivi u službi.

¹⁴ Budi spreman da se prilagođavaš. Ako uvek idemo u službu u isto vreme, možda nećemo pronaći neke ljude koji bi želeli da čuju dobru vest. Matilda, koja služi kao pionir, kaže: „Moj muž i ja se trudimo da propovedamo u različito vreme. Rano ujutru svedočimo na poslovnom području. Oko podneva, kada napolju ima mnogo ljudi, svedočimo pomoću kolica. Kasnije u toku dana, kad je većina ljudi kod kuće, idemo od vrata do vrata.“ Možda nam je lakše da idemo u službu u vreme koje nama odgovara, ali bilo bi bolje da se prilagodimo kako bismo propovedali u vreme kada je veća verovatnoća da ćemo naći više ljudi. Ako tako radimo, možemo biti sigurni da će Jehova biti zadovoljan.

15. Prema Luki 22:39-44, šta se dogodilo poslednje noći Isusovog života na zemlji?

¹⁵ Kasno uveče 14. nisana 33. godine, Isus je otišao u Getsimanski vrt. Tamo je u molitvi Jehovi rekao sve što mu je ležalo na srcu. (Pročitati Luku 22:39-44.) U tim najtežim trenucima u životu, on je „sa silnim vapajima i suzama upućivao usrdne molitve“ (Jevr. 5:7). Za šta se Isus molio te noći pred svoju smrt? Za snagu da ostane veran Jehovi i da izvrši njegovu volju. Jehova je video bol svog Sina i poslao je anđela da ga ojača.

16. Šta je mučilo Isusa?

¹⁶ Isus je plakao u Getsimanskom vrtu jer ga je opterećivalo to što će biti optužen da huli na Boga. Bio je svestan toga da na njemu leži velika odgovornost da posveti ime svog Oca. Ako i ti prolaziš kroz neku tešku situaciju zbog koje je na ispitu tvoja vernost Jehovi, šta možeš naučiti od Isusa? Pogledajmo još tri stvari koje učimo iz toga što je Isus plakao.

17. Šta o Jehovi učimo iz toga kako je odgovorio na Isusove molitve?

¹⁷ Jehova sluša naše usrdne molitve. Jehova je slušao Isusa dok se molio jer je njegova glavna briga bila da ostane veran svom Ocu i da posveti njegovo ime. Ako je i nama najvažnije da ostanemo verni Jehovi i da posvetimo njegovo ime, on će uslišiti naše molitve i pomoći nam (Ps. 145:18, 19).

18. Zašto možemo reći da je Isus prijatelj koji nas razume?

¹⁸ Isus razume kako se osećamo. Kad nas nešto opterećuje, znači nam da pored sebe imamo prijatelja koji razume kako se osećamo, posebno ako je i sam prošao kroz nešto slično. Isus je upravo takav prijatelj. I njemu je bilo teško i bila mu je potrebna pomoć. Zato može da nas razume i pomoći će nam (Jevr. 4:15, 16).  Baš kao što je Isus prihvatio pomoć anđela u Getsimanskom vrtu, i mi treba da prihvatimo pomoć koju nam Jehova pruža, bilo da je to preko neke publikacije, videa, govora, starešine ili nekog zrelog prijatelja.

19. Kako nas Jehova jača? Navedi primer.

¹⁹ Jehova će nam dati svoj mir. Kako nas Jehova jača? Kad se molimo, dobijamo „Božji mir koji prevazilazi ono što čovek može razumeti“ (Fil. 4:6, 7). Mir koji nam Jehova daje umiruje naše srce i pomaže nam da staloženije razmišljamo. U to se uverila i sestra po imenu Lus. Ona kaže: „Borim se sa usamljenošću. Zbog toga ponekad mislim da me Jehova ne voli. Ali kad se to desi, odmah kažem Jehovi kako se osećam. Molitva mi pomaže da odagnam takva osećanja.“ Kao što pokazuje primer ove sestre, i mi možemo povratiti unutrašnji mir putem molitve.

20. Šta smo naučili iz situacija u kojima je Isus zaplakao?

²⁰ Iz situacija u kojima je Isus zaplakao naučili smo dosta toga što nam može pomoći u službi ili nas utešiti kad nam je teško. Podsetili smo se koliko je važno da budemo uz naše ožalošćene prijatelje. Uverili smo se u to da će nam Jehova i Isus pomoći da podnesemo gubitak voljene osobe. Videli smo da su Jehova i Isus saosećajni i to nas podstiče da i mi saosećajno propovedamo i poučavamo druge. Teši nas saznanje da Jehova i njegov Sin razumeju kako se osećamo, saosećaju s nama i žele da nam pomognu da istrajemo. Dajmo sve od sebe da primenjujemo ono što smo naučili u ovom članku dok čekamo dan kada će Jehova ispuniti svoje obećanje da će „obrisati svaku suzu [s naših] očiju“ (Otkr. 21:4).