1. U kakvoj situaciji se David našao?

 DAVID je bežao da bi sačuvao svoj život jer je Saul, moćni kralj Izraela, želeo da ga ubije. Kad mu je ponestalo hrane, David je došao u grad Nov i zamolio da mu daju samo pet hlebova (1. Sam. 21:1, 3). Kasnije se sa svojim ljudima sklonio u jednu pećinu (1. Sam. 22:1). Kako je došlo do toga da David postane begunac?

2. Kako je Saul doveo sebe u opasnu situaciju? (1. Samuilova 23:16, 17).

² Saul je bio strahovito ljubomoran na Davida zbog toga što ga je narod voleo i zbog brojnih pobeda u bitkama. Takođe je znao da ga je Jehova odbacio zbog neposlušnosti i da je izabrao Davida za novog kralja. (Pročitati 1. Samuilovu 23:16, 17.) Pa ipak, Saul je još uvek bio kralj Izraela, imao je veliku vojsku i mnogo pristalica tako da je David morao da beži da bi spasao svoj život. Da li je Saul stvarno mislio da može da spreči ostvarenje Božje namere? (Is. 55:11). U Bibliji ne piše ništa o tome, ali možemo biti sigurni u jedno: Saul je svojim postupcima doveo sebe u opasnu situaciju. Oni koji se bore protiv Boga sigurno gube.

3. Kako se David osećao uprkos okolnostima u kojima se nalazio?

³ David nije bio željan vlasti. Njemu nije bio cilj da postane kralj Izraela. Jehova ga je pomazao za kralja (1. Sam. 16:1, 12, 13). Saul je počeo da gleda na Davida kao na smrtnog neprijatelja. Ali David nije krivio  Jehovu zbog opasnosti u kojoj se našao, niti se žalio zbog toga što nije imao dovoljno hrane i što je morao da živi u pećini. On je imao sasvim drugačiji stav. Moguće je da je upravo dok se krio u toj pećini napisao prelepu pesmu hvale u kojoj se nalazi stih na kom se temelji ovaj članak: „Onima koji služe Jehovi ništa neće nedostajati“ (Ps. 34:10).

4. O kojim pitanjima će biti reči i zašto je važno da dobijemo odgovor na njih?

⁴ I danas mnoge Jehovine sluge nemaju dovoljno hrane ili drugih stvari neophodnih za život. * To se često dešavalo tokom pandemije koronavirusa. S obzirom na to da se „velika nevolja“ približava, možemo očekivati još teža vremena (Mat. 24:21). Imajući na umu ove činjenice, hajde da odgovorimo na četiri pitanja: U kom smislu Davidu ništa nije nedostajalo? Zašto moramo naučiti da budemo zadovoljni onim što imamo? Zašto možemo verovati da će Jehova brinuti za nas? I kako se već sada možemo pripremiti za buduće događaje?

5-6. Kako nam Psalam 23:1-6 pomaže da razumemo šta je David mislio kada je rekao da Božjim slugama ništa neće nedostajati?

⁵ Šta je David mislio kada je rekao da Jehovinim slugama ništa neće nedostajati? Slična misao iz 23. psalma pomoći će nam da to razumemo. (Pročitati Psalam 23:1-6.) David započinje ovaj psalam rečima: „Jehova je moj Pastir. Ništa mi neće nedostajati.“ U nastavku spominje ono što ima istinsku, trajnu vrednost – sve što mu Jehova pruža kao njegov Pastir. Jehova ga vodi „stazama pravednosti“ i uz njega je i u dobru i u zlu. David je opisao život Jehovinih slugu kao život na „zelenim pašnjacima“. Ali bio je svestan toga da  to ne znači da neće imati nikakve probleme. Ponekad će biti obeshrabren i imaće osećaj da hoda „dolinom guste tame“. Imaće i neprijatelje. Ali sve dok je Jehova njegov Pastir, David se neće bojati zla.

⁶ Tako smo dobili odgovor na pitanje: U kom smislu Davidu ništa nije nedostajalo? U duhovnom pogledu imao je sve što mu je bilo potrebno. Njegova sreća nije zavisila od materijalnih stvari. Bio je zadovoljan onim što mu je Jehova davao. Božji blagoslov i zaštita bili su mu važniji od svega.

7. Prema Luki 21:20-24, sa čim su se suočili hrišćani koji su živeli u Judeji?

⁷ Iz Davidovih reči vidimo koliko je važno da se ne vezujemo previše za materijalne stvari. Nema ništa loše u tome da uživamo u onome što imamo, ali to ne treba da nam bude najvažnije u životu. To je činjenica koju su morali razumeti i hrišćani koji su u prvom veku živeli u Judeji. (Pročitati Luku 21:20-24.) Isus ih je upozorio da će doći vreme kada će Jerusalim opkoliti vojska i ulogoriti se oko njega. Kada se to dogodi, trebalo je da „oni koji budu u Judeji beže u gore“. Na taj način bi spasli svoj život, ali bi izgubili mnoge materijalne stvari. U jednoj Stražarskoj kuli je to ovako objašnjeno: „Oni su ostavili svoja polja i kuće, čak i ne pokupivši svoje stvari iz kuće. S poverenjem u Jehovinu zaštitu i podršku, oni su svoje obožavanje stavili ispred svega drugog što bi moglo izgledati važno.“

8. Šta učimo od hrišćana koji su živeli u Judeji?

⁸ Iz događaja koji su se odigrali u prvom veku izvlačimo jednu važnu lekciju. U Stražarskoj kuli koju smo spomenuli stoji sledeće: „Možda [su] pred nama ispiti, kao recimo to kako gledamo na materijalne stvari; da li su nam one najvažnija stvar, ili je važnije spasenje koje će doći za sve koji su na Božjoj strani? Da, naše bežanje može obuhvatati neke nevolje i odricanja. Moraćemo biti spremni da uradimo šta god je potrebno, kao što su to učinile i naše preteče iz prvog veka, koje su [...] pobegle iz Judeje.“ *

9. Kako na tebe utiče razmišljanje o Pavlovom savetu upućenom Jevrejima?

⁹ Možeš li zamisliti koliko je tim hrišćanima bilo teško da ostave skoro svu svoju imovinu i da sve počnu ispočetka? Bila im je potrebna vera u to da će Jehova brinuti za njihove osnovne potrebe. Ali jedan savet im je dosta pomogao u toj situaciji. Pet godina pre nego što su Rimljani opkolili Jerusalim, Pavle im je napisao: „Neka u vašem životu ne bude ljubavi prema novcu, nego budite zadovoljni onim što imate. Jer Bog je rekao: ’Nikada te neću ostaviti i nipošto te neću napustiti.‘ Zato puni hrabrosti možemo reći: ’Jehova je moj pomoćnik, neću se bojati. Šta mi može čovek?‘“ (Jevr. 13:5, 6). Nema sumnje da je onima koji su primili k srcu Pavlov savet pre rimske opsade bilo lakše da se prilagode skromnijem načinu života. Bili su sigurni da će se Jehova brinuti za njihove osnovne potrebe. Pavlove reči nas uveravaju da se i mi možemo osloniti na Jehovu.

10. Šta je Pavle naučio tokom života?

¹⁰ Pavle je i Timoteju dao sličan savet, koji može koristiti i nama. On je napisao: „Dakle, kad imamo hranu, odeću i krov nad glavom, budimo zadovoljni time“ (1. Tim. 6:8). Da li to znači da ne bi bilo u redu da uživamo u ukusnoj hrani, da imamo lepu kuću ili da s vremena na vreme kupimo novu odeću? To nije bila suština Pavlovog saveta. On je jednostavno rekao da treba da budemo zadovoljni onim što imamo (Fil. 4:12). Naučio je to tokom života. Naša najveća dragocenost nisu materijalne stvari već naše prijateljstvo s Bogom (Avak. 3:17, 18).

11. Šta učimo iz onoga što je Mojsije rekao Izraelcima?

¹¹ Ponekad se može desiti da ono što mi mislimo da nam je potrebno nije isto što i Jehova misli da nam je potrebno. Zapazimo šta je Mojsije rekao Izraelcima nakon što su 40 godina proveli u pustinji: „Jehova, vaš Bog, blagoslovio vas je u svemu što ste činili. On je bdeo nad vama dok ste putovali kroz ovu veliku pustinju. Ovih 40 godina Jehova, vaš Bog, bio je s vama. Ništa vam nije nedostajalo“ (Pon. zak. 2:7). Tokom tih 40 godina, Izraelci su uvek imali hranu jer im je Jehova davao manu. Njihova odeća – ista ona koju su nosili kada su izašli iz Egipta – nije se pohabala (Pon.  zak. 8:3, 4). Možda su neki mislili da to što im Jehova pruža nije ništa posebno. Međutim, Mojsije je podsetio Izraelce da su imali sve što im je bilo potrebno. Jehovi će biti drago kad vidi da smo naučili da budemo zadovoljni onim što imamo. On želi da cenimo ono što dobijamo od njega, čak i ako su to male stvari, i da mu budemo zahvalni.

12. Po čemu se vidi da se David uzdao u Jehovu, a ne u sebe?

¹² David je znao da je Jehova veran i da dobro brine o onima koji ga vole. Iako mu je u vreme kada je pisao 34. psalam život bio u opasnosti, David je očima vere video kako „Jehovin anđeo stražari“ pored njega (Ps. 34:7). Možda je uporedio Jehovinog anđela s vojnikom koji stražari u polju, uvek na oprezu zbog neprijatelja. Premda je bio odvažan ratnik i Jehova mu je obećao da će postati kralj, David se nije oslanjao na svoju veštinu da praćkom ili mačem savlada neprijatelja (1. Sam. 16:13; 24:12). Bio je potpuno uveren da Jehova preko svojih anđela izbavlja one koji ga se boje. Naravno, mi danas ne očekujemo neku čudesnu zaštitu. Ali znamo da će svi koji se uzdaju u Jehovu dobiti večni život, čak i ako umru pre nego što dođe kraj ovog sveta.

13. (a) Zašto će izgledati da će nas Gog od Magoga lako poraziti? (b) Zašto ne treba da se plašimo? (Videti sliku na naslovnoj strani.)

¹³ U bliskoj budućnosti, naše pouzdanje u Jehovinu moć da nas zaštiti biće na ispitu. Kada Gog od Magoga, koalicija naroda, napadne Božji narod, izgledaće kao da je naš život u opasnosti. Biće nam potrebno snažno uverenje da Jehova može da nas izbavi i da će to i učiniti. Narodima koji nas budu napali izgledaćemo kao bespomoćne ovce koje nemaju nikoga da ih zaštiti (Jezek. 38:10-12). Bićemo nenaoružani i bez iskustva u borbi. Delovaće da smo laka meta. Ali ti narodi neće videti ono što mi vidimo očima vere – anđele koji stražare oko nas, spremni da nas odbrane. Kako bi uopšte i mogli da ih vide kad nemaju veru? Biće u šoku kada nam nebeske vojske priteknu u pomoć (Otkr. 19:11, 14, 15).

14. Šta će nam pomoći da se već sada pripremimo za ono što nam predstoji?

¹⁴ Kako se možemo pripremiti za buduće događaje? Pre svega, ne treba da pridajemo preveliki značaj materijalnim stvarima, jer ćemo ih jednog dana svakako izgubiti. Osim toga, važno je da budemo zadovoljni onim što imamo i da nam prijateljstvo s Jehovom bude najveći izvor radosti. Što bolje upoznamo našeg Boga, bićemo sigurniji u njegovu sposobnost da nas zaštiti tokom napada Goga od Magoga.

15. Šta je pomoglo Davidu da razume da ga Jehova nikada neće izneveriti?

¹⁵ Pogledajmo šta je još pomoglo Davidu da se pripremi za kušnje. To isto može pomoći i nama. On je rekao: „Ispitajte Jehovu i uverite se da je dobar. Srećan je čovek kome je on utočište“ (Ps. 34:8). Iz tih reči vidimo zašto je David bio uveren da uvek može računati na Jehovinu pomoć. Često se oslanjao na Jehovu i on ga nikada nije  izneverio. Kao mladić, David se suočio sa zastrašujućim filistejskim ratnikom Golijatom i rekao mu je: „Jehova će te danas predati meni u ruke“ (1. Sam. 17:46). Kasnije je služio kralju Saulu koji je više puta pokušao da ga ubije. Ali, „Jehova [je] bio s Davidom“ (1. Sam. 18:12). Pošto je mnogo puta osetio kako mu Jehova pomaže, David je znao da će mu on pomoći i u kušnjama u kojima se trenutno nalazi.

16. U kojim situacijama možemo videti koliko je Jehova dobar?

¹⁶ Što se više oslanjamo na Jehovu sada, to će biti jače naše uverenje da će nam on pomagati i u budućnosti. Potrebna je vera i pouzdanje u Jehovu da bismo pitali poslodavca za slobodne dane kako bismo prisustvovali pokrajinskom sastanku ili regionalnom kongresu ili da bismo tražili drugačije radno vreme kako bismo mogli da prisustvujemo svim sastancima i da više vremena provedemo u službi propovedanja. Zamisli da ti je šef odbio molbu i da si izgubio posao. Da li veruješ da te Jehova nikada neće napustiti, da će se uvek brinuti za tebe i pružati ti ono što je neophodno? (Jevr. 13:5). Mnogi koji su u punovremenoj službi mogu ispričati iskustva koja pokazuju kako im je Jehova pomogao kada im je bio najpotrebniji. Jehova je veran.

17. Kako glasi godišnji citat za 2022. i zašto je pravovremen?

¹⁷ Pošto je Jehova na našoj strani, nemamo razloga da se plašimo onoga što nam predstoji. Naš Bog nas neće napustiti sve dok nam je služenje njemu na prvom mestu u životu. Već sada treba da se pripremamo za teška vremena koja predstoje i da se uzdamo u to da nas Jehova nikada neće ostaviti. S tim na umu, Vodeće telo je izabralo Psalam 34:10 kao godišnji citat za 2022: „Onima koji služe Jehovi ništa neće nedostajati.“