1. Zašto mnogi nemaju poverenja u Bibliju?

 U DANAŠNJE vreme, mnogi više ne znaju kome da veruju. Pitaju se da li uticajni ljudi – političari, naučnici i poslovni ljudi – zaista imaju dobre namere. Osim toga, ni sveštenstvo im ne uliva poverenje. Zato nas ne čudi što su skeptični prema Bibliji, knjizi na koju se te verske vođe pozivaju.

2. U skladu sa Psalmom 119:160, u šta moramo biti uvereni?

² Kao deo Jehovinog naroda, uvereni smo da je on Bog istine i da nam uvek želi samo najbolje (Ps. 31:5; Is. 48:17). Znamo da možemo verovati onome što čitamo u Bibliji, da je „srž [Božje] reči“ istina. b (Pročitati Psalam 119:160.) Delimo mišljenje jednog bibliste, koji je napisao: „Bog nikada nije izrekao ni najmanju laž niti nešto što se nije ispunilo. Božji narod veruje u sve što on kaže jer ima potpuno poverenje u njega.“

3. Šta ćemo osmotriti u ovom članku?

³ Kako možemo pomoći drugima da poput nas steknu čvrsto poverenje u Božju Reč? Hajde da razmotrimo tri razloga zbog kojih možemo verovati Bibliji. To su: tačnost biblijskog teksta, ispunjenje biblijskih proročanstava i moć ove knjige da menja živote ljudi.

4. Zašto neki misle da je Biblija menjana?

⁴ Jehova Bog je nadahnuo oko 40 ljudi da napišu knjige koje sačinjavaju Bibliju. Međutim, nijedan od tih prvobitnih rukopisa nije sačuvan do našeg vremena. Sada imamo samo kopije kopija. Zato se neki pitaju da li je ono što danas piše u Bibliji isto što je pisalo i u izvornim tekstovima. Da li si se ikada pitao na osnovu čega možemo biti sigurni da Biblija nije promenjena?

5. Šta je sve obuhvatalo prepisivanje hebrejskog dela Svetog pisma? (Videti sliku na naslovnoj strani.)

⁵ Da bi sačuvao svoju nadahnutu poruku, Jehova je naložio svom narodu da prepisuje biblijski tekst. Kraljevima u Izraelu je rekao da prepisuju Mojsijev zakon, a Levitima je zapovedio da poučavaju narod tom zakonu (Pon. zak. 17:18; 31:24-26; Nem. 8:7). Nakon što su se Jevreji vratili iz izgnanstva u Vavilonu, prepisivači su počeli da prave kopije hebrejskog dela Svetog pisma (Jezd. 7:6, fusn.). Oni su savesno obavljali taj posao. Da bi bili sigurni da su sve tačno prepisali, s vremenom su počeli da broje ne samo reči već i slova. Pa ipak, u njihovim prepisima su se zbog ljudske nesavršenosti potkrale neke manje greške. Ali pošto su napravljeni mnogi primerci istog teksta, kasnije je bilo moguće pronaći te greške. Na koji način?

6. Kako se mogu pronaći greške u primercima biblijskih tekstova?

⁶ Danas postoji pouzdan metod za pronalaženje grešaka u biblijskom tekstu. Da to prikažemo: Pretpostavimo da je 100 ljudi dobilo zadatak da prepiše jednu stranicu teksta. Jedan od njih je prilikom prepisivanja napravio manju grešku. Ta greška bi se mogla naći tako što bi se njegov primerak uporedio sa ostalim prepisima. Slično tome, upoređivanjem mnogobrojnih biblijskih tekstova izučavaoci mogu da pronađu greške ili propuste koje je napravio neki prepisivač.

7. S kakvim stavom su prepisivači Biblije pristupali svom zadatku?

⁷ Ljudi koji su prepisivali Bibliju svesrdno su se trudili da to rade tačno. Razmotrimo jedan primer koji to potvrđuje. Najstariji kompletan rukopis hebrejskog dela Svetog pisma datira iz 1008/1009. n. e. Naziva se Lenjingradski kodeks. Međutim, u novije vreme je pronađeno nekoliko biblijskih rukopisa i delova rukopisa koji su oko hiljadu godina stariji od Lenjingradskog kodeksa. Neko bi mogao pomisliti da će se tekst tog kodeksa uveliko razlikovati od tih starijih rukopisa, zbog njihovog stalnog prepisivanja u periodu od hiljadu godina. Pa ipak, to nije slučaj. Kada su stručnjaci uporedili starije rukopise s novijima, ustanovili su da postoje samo neke neznatne razlike u načinu izražavanja, ali one nisu uticale na smisao teksta.

8. U čemu je razlika između prepisa grčkog dela Svetog pisma i drugih rukopisa iz istog perioda?

⁸ Prvi hrišćani su krenuli stopama prepisivača hebrejskog dela Svetog pisma. Oni su pažljivo prepisivali 27 knjiga grčkog dela Svetog pisma i te prepise su koristili na sastancima i u službi propovedanja. Nakon što je uporedio  sačuvane rukopise grčkog dela Svetog pisma s drugim dokumentima iz istog perioda, jedan stručnjak je zaključio: „U suštini, u poređenju s drugim dokumentima, sačuvano je više primeraka grčkog dela Svetog pisma i oni su kompletniji.“ U jednoj knjizi je rečeno: „Možemo biti potpuno sigurni da pouzdani, savremeni prevodi grčkog dela Svetog pisma sadrže istu poruku koja se nalazila u izvornom tekstu“ (Anatomy of the New Testament).

9. U skladu sa Isaijom 40:8, šta se može reći za tačnost Biblije?

⁹ Zahvaljujući velikom trudu mnogih prepisivača tokom vekova, Biblija koju danas čitamo i proučavamo tačna je i verodostojna. c Nema sumnje da se Jehova pobrinuo da njegova poruka čovečanstvu ostane u potpunosti sačuvana. (Pročitati Isaiju 40:8.) Naravno, neki bi mogli reći da to što tekst Biblije nije promenjen ne znači da je ona nadahnuta od Boga. Hajde zato da razmotrimo neke dokaze da je Biblija zaista Božja Reč.

10. Navedi primer koji potvrđuje ono što je zapisano u 2. Petrovoj 1:21. (Videti slike.)

¹⁰ U Bibliji se nalaze mnoga proročanstva koja su se ispunila, neka od njih čak stotinama godina nakon što su bila zapisana. O tome svedoče istorijski zapisi. To nas ne iznenađuje jer znamo da je Jehova nadahnuo pisanje svih biblijskih proročanstava. (Pročitati 2. Petrovu 1:21.) Razmisli o proročanstvima o padu drevnog Vavilona. U osmom veku pre n. e., Isaija je prorekao da će taj moćni grad biti osvojen. Čak je rekao da će se njegov osvajač zvati Kir i objasnio je na koji će način grad pasti u njegove ruke (Is. 44:27–45:2). Osim toga, Isaija je prorekao da će Vavilon  s vremenom biti uništen i potpuno napušten (Is. 13:19, 20). Upravo to se i desilo. Vavilon su 539. pre n. e. osvojili Međani i Persijanci, a na mestu na kom se nekada nalazio taj veličanstveni grad sada se nalaze samo ruševine. (Pogledati video Biblija je prorekla pad Vavilona, u elektronskom izdanju knjige Budi srećan zauvek!, lekcija 3 tačka 5.)

11. Objasni kako se danas ispunjavaju reči iz Danila 2:41-43.

¹¹ Biblijska proročanstva se nisu ispunjavala samo u prošlosti. Svedoci smo toga da se ispunjavaju i danas. Na primer, razmotrimo upečatljivo ispunjenje Danilovog proročanstva o angloameričkoj svetskoj sili. (Pročitati Danila 2:41-43.) To proročanstvo je tačno proreklo da će ta dvojna svetska sila delom biti jaka poput gvožđa, a delom slaba poput gline. Danas možemo videti da je to istina. Velika Britanija i Amerika su pokazale gvozdenu snagu tako što su uveliko doprinele pobedi u oba svetska rata, a i danas imaju veliku vojnu moć. Međutim, njihovu moć potkopavaju obični građani koji se bore za svoja prava putem radničkih sindikata, raznih kampanja i pokreta za nezavisnost. Jedan stručnjak za politička zbivanja nedavno je rekao: „U današnjem svetu nijedna moderna demokratska zemlja nije toliko politički razjedinjena kao što su to Sjedinjene Države.“ A Velika Britanija, koja čini drugi deo ove svetske sile, nedavnih godina je naročito podeljena zbog oprečnih mišljenja o tome kakve veze treba održavati sa zemljama Evropske unije. Sve te podele u velikoj meri onemogućavaju angloameričkoj svetskoj sili da vlada gvozdenom rukom.

12. U šta nas biblijska proročanstva uveravaju?

¹² Mnoga biblijska proročanstva koja su se već ispunila jačaju naše poverenje u to da će se ostvariti i Božja obećanja za budućnost. Delimo osećanja psalmiste koji je u molitvi rekao Jehovi: „Čeznem za spasenjem koje ti daješ, jer se uzdam u tvoju reč“ (Ps. 119:81). Jehova nam je na stranicama Biblije rekao da želi da imamo „lepu budućnost i nadu“ (Jer. 29:11). Ono što očekujemo u budućnosti ne zavisi od nekog čoveka ili njegovog truda, već od Jehovinih obećanja. Trudimo se da i dalje jačamo svoje pouzdanje u Božju Reč tako što ćemo duboko proučavati njena proročanstva.

13. Prema Psalmu 119:66, 138, zbog čega još možemo verovati Bibliji?

¹³ Zbog čega još možemo verovati Bibliji? Primena njenih saveta uvek daje dobre rezultate. (Pročitati Psalam 119:66, 138.) Primera radi, bračni parovi koji su bili na ivici razvoda sada su zajedno i srećni su. U njihovom domu vlada ljubav, a deca se osećaju bezbedno i voljeno (Ef. 5:22-29).

14. Navedi primer iz kog se vidi kako primena biblijskih saveta pomaže ljudima da se promene nabolje.

¹⁴ Primenjujući mudre biblijske savete, čak su i opasni kriminalci napravili ogromne promene u svom životu. Pogledajmo kako su ti saveti pomogli nasilnom zatvoreniku koji se zvao Džek d. On  je bio jedan od najopasnijih zatvorenika koje je čekala smrtna kazna. Ali jednom prilikom je prisustvovao biblijskom kursu. Dobrota braće koja su bila na tom kursu duboko ga je dirnula, pa je i on počeo da proučava Bibliju. Dok je primenjivao ono što je učio, njegovo ponašanje, pa čak i njegova ličnost, počeli su da se menjaju nabolje. Džek je s vremenom postao nekršteni objavitelj i krstio se. Revno je propovedao ostalim zatvorenicima o Božjem Kraljevstvu i pomogao je najmanje četvorici da upoznaju istinu. Kad je došao dan njegovog pogubljenja, on je bio potpuno drugi čovek. Žena koja je bila njegov advokat rekla je: „Džek nije ista osoba koju sam upoznala pre 20 godina. Učenja Jehovinih svedoka promenila su mu život.“ Iako je Džekova smrtna kazna izvršena, njegov primer pokazuje da možemo verovati Božjoj Reči i da ona ima moć da menja ljude nabolje (Is. 11:6-9).

15. Po čemu se danas Božji narod razlikuje od drugih? (Videti sliku.)

¹⁵ Jehovin narod je ujedinjen zato što primenjuje biblijska načela (Jov. 13:35; 1. Kor. 1:10). Naš mir i jedinstvo posebno dolaze do izražaja kada se uporede s političkim, rasnim i društvenim podelama u ovom svetu. To jedinstvo je ostavilo snažan utisak na mladića po imenu Žan, koji je odrastao u Africi. Kada je u njegovoj zemlji izbio građanski rat, pridružio se vojsci, ali je kasnije pobegao u susednu državu. Tamo je došao u kontakt s Jehovinim svedocima. Žan kaže: „Naučio sam da se pripadnici prave religije ne mešaju u politiku i da među njima nema podela. Baš suprotno, oni vole jedni druge.“ Zatim dodaje: „Ranije sam živeo za to da branim svoju zemlju. Ali zahvaljujući biblijskoj istini, sada živim za Jehovu.“ Žan se potpuno promenio. On se više ne bori protiv ljudi iz druge države ili drugog naroda, već svima prenosi  biblijsku poruku mira. Činjenica da biblijski saveti toliko koriste ljudima različitog porekla snažan je dokaz da možemo verovati Božjoj Reči.

16. Zašto je veoma važno da jačamo svoje pouzdanje u Bibliju?

¹⁶ Stanje u svetu će biti sve gore i zato će nam biti sve teže da verujemo Bibliji. Neki će pokušavati da nas navedu da posumnjamo u to da je ona istinita i da je Jehova poverio vernom i razboritom robu da vodi njegov narod. Ali ako smo uvereni u to da je Jehovina Reč istinita, oduprećemo se takvim napadima na našu veru. Bićemo rešeni da se držimo njegovih propisa „celog života, do samog kraja“ (Ps. 119:112). Nećemo se stideti da govorimo drugima o istini i da ih podstičemo da žive u skladu s njom (Ps. 119:46). Moći ćemo „strpljivo i radosno“ da istrajemo u najtežim kušnjama, uključujući i progonstvo (Kol. 1:11; Ps. 119:143, 157).

17. Na šta će nas godišnji citat za 2023. podsećati?

¹⁷ Veoma smo zahvalni Jehovi što nam je otkrio istinu. Ona nam daje stabilnost, svrhu života i jasan pravac u ovom svetu u kom vlada sve veći haos. Pruža nam predivnu nadu za budućnost pod vladavinom Božjeg Kraljevstva. Godišnji citat za 2023. pomoći će nam da i dalje budemo čvrsto uvereni u to da je sve što stoji u Božjoj Reči istina! (Ps. 119:160).