1-2. (a) Šta osećamo kada razmišljamo o Isusovom životu i službi? (b) Šta ćemo osmotriti u ovom članku?

 KADA izgubimo nekog koga smo mnogo voleli, ta osoba nam mnogo nedostaje. Isprva možda osećamo samo bol kada razmišljamo o danima pre njene smrti, posebno ako je u tom periodu patila. Međutim, kako vreme prolazi, u misli nam se vraćaju i lepi trenuci. Na primer, prisećamo se nečega čemu nas je poučila ili nečega što je uradila ili rekla da bi nas ohrabrila ili nasmejala.

² Slično tome, tužni smo kada čitamo o Isusovoj patnji i smrti. U periodu Spomen-svečanosti još više razmišljamo o tome koliko nam Isusova žrtva znači (1. Kor. 11:24, 25). Ali radosni smo kada razmišljamo o svemu što je on govorio i radio dok je bio na zemlji. Hrabri nas i razmišljanje o onome što sada radi i što će za nas uraditi u budućnosti. Dok mislimo na sve to i na ljubav koju nam je Isus pokazao, osećamo duboku zahvalnost. U ovom članku ćemo videti kako tu zahvalnost možemo pokazati svojim delima.

3. Zašto smo zahvalni za otkupninu?

³ Dok razmišljamo o Isusovom životu i smrti, osećamo duboku zahvalnost. Tokom svoje službe na zemlji, Isus  je poučavao ljude o blagoslovima koje će im Božje Kraljevstvo doneti. Mnogo cenimo sve što smo saznali o otkupnini i o onome što ćemo dobiti zahvaljujući njoj. Zahvalni smo za nju zato što nam omogućava da budemo bliski s Jehovom i Isusom. Pored toga, imamo nadu da ćemo večno živeti i da ćemo ponovo videti svoje drage umrle (Jov. 5:28, 29; Rimlj. 6:23). Mi ničim nismo zaslužili sve te blagoslove niti se ikada možemo odužiti Bogu i Hristu za ono što su učinili za nas (Rimlj. 5:8, 20, 21). Ali možemo pokazati da smo im mnogo zahvalni. Na koje načine?

4. Kako je Marija Magdalena pokazala zahvalnost za ono što je Isus učinio za nju? (Videti sliku.)

⁴ Osmotrimo primer Marije Magdalene, Jevrejke koja je mnogo patila jer ju je mučilo sedam demona. Verovatno je mislila da joj niko ne može pomoći. Zamisli samo koliko je bila zahvalna kada je Isus isterao te demone iz nje. Ta zahvalnost ju je podstakla da počne da ga sledi i da svoje vreme, snagu i materijalna sredstva koristi kako bi ga podržavala u službi (Luka 8:1-3). Iako je Marija veoma cenila ono što je Isus učinio za nju, verovatno nije znala da će on učiniti mnogo više od toga. Daće svoj život za sve ljude, „da niko ko veruje u njega ne bude uništen, nego da ima večni život“ (Jov. 3:16). Iako to nije znala, pokazala je zahvalnost tako što je verno sledila Isusa. Dok je on patio na mučeničkom stubu, stajala je u blizini zato što je želela da uteši i njega i one koji su bili tu (Jov. 19:25). Nakon Isusove smrti, Marija i još dve žene donele su mirise do groba da bi pripremile njegovo telo za sahranu (Mar. 16:1, 2). Njena vernost je bila bogato nagrađena. Srela je uskrsnulog Isusa i razgovarala je s njim, što je bila velika radost i posebna čast koju većina učenika nije imala (Jov. 20:11-18).

5. Kako možemo pokazati da smo zahvalni za sve što su Jehova i Isus učinili za nas?

 ⁵ I mi možemo pokazati koliko smo zahvalni Jehovi i Isusu za ono što su učinili za nas tako što ćemo svoje vreme, snagu i materijalna sredstva koristiti u službi. Na primer, možemo se prijaviti da pomažemo oko izgradnje i održavanja objekata naše organizacije.

6. Zašto možemo reći da je otkupnina poklon za svakoga od nas?

⁶ Razmišljanje o Jehovinoj i Isusovoj ljubavi prema nama pokreće nas da i mi njih volimo (1. Jov. 4:10, 19). Naša ljubav je još jača kada razumemo da je Isus umro i za nas lično. Apostol Pavle je bio svestan toga i svoju zahvalnost je izrazio u poslanici Galatima, gde je napisao: „Živim po veri u Božjeg Sina, koji me je voleo i predao sebe za mene“ (Gal. 2:20). Zahvaljujući otkupnoj žrtvi, možeš biti Jehovin prijatelj (Jov. 6:44). Zar ti nije drago što znaš da je Jehova video nešto dobro u tebi i da je platio najveću moguću cenu kako bi mogao da budeš njegov prijatelj? Zbog toga sigurno još više voliš Jehovu i Isusa. Dobro je da se pitamo: „Na šta me ta ljubav pokreće?“

7. Kao što je prikazano na slici, kako možemo pokazati da volimo Jehovu i Isusa? (2. Korinćanima 5:14, 15; 6:1, 2).

⁷ Ljubav prema Bogu i Hristu pokreće nas da volimo druge. (Pročitati 2. Korinćanima 5:14, 15; 6:1, 2.) Između ostalog, tu ljubav pokazujemo tako što revno propovedamo. Mi razgovaramo sa svima na koje naiđemo u službi. Ne izbegavamo da propovedamo ljudima koji pripadaju drugoj rasi ili narodu i ne gledamo na to da li je neko bogat ili siromašan,  obrazovan ili neobrazovan. Na taj način smo poslušni Jehovi, koji želi „da se sve vrste ljudi spasu i da dobro upoznaju istinu“ (1. Tim. 2:4).

8. Kako možemo pokazati ljubav braći i sestrama?

⁸ Ljubav prema Bogu i Hristu pokazujemo i kada volimo svoju braću i sestre (1. Jov. 4:21). Stalo nam je do njih i pomažemo im kada se bore s problemima. Tešimo ih kad izgube svoje najbliže, posećujemo ih kad su bolesni i dajemo sve od sebe da ih hrabrimo kada klonu duhom (2. Kor. 1:3-7; 1. Sol. 5:11, 14). Stalno se molimo za njih, imajući na umu da „usrdna pravednikova molitva ima veliku snagu“ (Jak. 5:16).

9. Na koji još način možemo pokazati da volimo braću i sestre?

⁹ Ljubav prema suvernicima pokazujemo i tako što dajemo sve od sebe da budemo u miru s njima. Trudimo se da poput Jehove opraštamo drugima. Ako je Jehova dopustio da njegov Sin umre da bi nama bili oprošteni gresi, i mi treba da opraštamo svojoj braći i sestrama. Ne želimo da budemo poput zlog roba iz jedne Isusove priče. Čak i nakon što mu je njegov gospodar poništio ogroman dug, taj rob nije hteo da oprosti relativno mali dug drugom robu (Mat. 18:23-35). Ako je između tebe i nekog brata ili sestre došlo do nesporazuma, možeš li pre Spomen-svečanosti načiniti prvi korak ka miru? (Mat. 5:23, 24). Tako ćeš pokazati da svim srcem voliš Jehovu i Isusa.

10-11. Kako starešine mogu pokazati da vole Jehovu i Isusa? (1. Petrova 5:1, 2).

¹⁰ Kako starešine mogu pokazati da vole Jehovu i Isusa? Jedan važan način je da se brinu za potrebe Isusovih ovaca. (Pročitati 1. Petrovu 5:1, 2.) Koliko je to bilo važno, vidimo iz onoga što je Isus rekao apostolu Petru. Nakon što se tri puta odrekao Isusa, Petar je verovatno očajnički želeo da mu dokaže da ga voli. Posle svog uskrsenja Isus ga je upitao: „Simone, sine Jovanov, voliš li me?“ Možemo biti sigurni da bi Petar uradio sve da dokaže svom Učitelju da ga voli. Isus mu je rekao: „Brini o mojim ovčicama“ (Jov. 21:15-17). Do kraja svog života, Petar je brinuo o Gospodovom stadu i time pokazao da je voleo Isusa.

¹¹ Starešine, kako u periodu Spomen-svečanosti možete pokazati da ozbiljno shvatate ono što je Isus rekao Petru? Nema sumnje da i vi volite Jehovu i Isusa. Vaša ljubav prema njima dolazi do izražaja kada odvajate vreme da hrabrite braću i sestre i ulažete poseban trud da pomognete neaktivnima da se vrate Jehovi (Jezek. 34:11, 12). Nemojte zaboraviti ni one koji proučavaju Bibliju i druge zainteresovane osobe koje prisustvuju Spomen-svečanosti. Želimo da osete da su dobrodošli i nadamo se da će i oni postati Isusovi učenici.

12. Zašto nam razmišljanje o onome što je Isus rekao u noći pre svoje smrti uliva hrabrost? (Jovan 16:32, 33).

¹² U noći pre svoje smrti, Isus je rekao učenicima: „U svetu ćete imati nevolje, ali budite hrabri, ja sam pobedio svet.“ (Pročitati Jovana 16:32, 33.) Šta je pomoglo Isusu da se hrabro suoči sa svojim neprijateljima i ostane veran  sve do smrti? On se oslanjao na Jehovu. Znao je da će se njegovi sledbenici suočavati sa sličnim kušnjama i zato je molio Jehovu da ih čuva (Jov. 17:11). Zašto nam to uliva hrabrost? Zato što je Jehova jači od bilo kog našeg neprijatelja (1. Jov. 4:4). Njemu ništa ne promiče. Uvereni smo u to da ćemo savladati strahove i biti hrabri ako se oslanjamo na Jehovu.

13. Kako je Josif iz Arimateje pokazao hrabrost?

¹³ Razmotrimo primer Josifa iz Arimateje. On je bio član Sinedriona, jevrejskog vrhovnog suda i Jevreji su ga veoma poštovali. Međutim, ne bi se moglo reći da je Josif bio hrabar tokom Isusove službe na zemlji. Jovan je napisao da je on „bio Isusov učenik, ali je to krio zato što se plašio Judejaca“ (Jov. 19:38). Iako ga je zanimala poruka o Kraljevstvu, krio je od drugih da veruje u Isusa. Verovatno se plašio da će izgubiti istaknut položaj u društvu. Šta god da je bio slučaj, Biblija kaže da se nakon Isusove smrti Josif konačno „odvažio da uđe kod Pilata i zatraži Isusovo telo“ (Mar. 15:42, 43). Više nije krio da je Isusov učenik.

14. Kako možeš pobediti strah od čoveka?

¹⁴ Da li i ti poput Josifa ponekad osećaš strah od čoveka? Da li te je ponekad sramota da u školi ili na poslu kažeš da si Jehovin svedok? Da li oklevaš da postaneš objavitelj ili da se krstiš zato što se brineš šta će drugi reći? Ne dozvoli da te takva osećanja spreče da radiš ono što znaš da je ispravno. Gorljivo se moli Jehovi. Traži od njega da ti da hrabrost da postupaš po njegovoj volji. Kada budeš video kako Jehova odgovara na tvoje molitve, to će te ojačati i uliće ti snagu (Is. 41:10, 13).

15. Zašto su Isusovi učenici bili radosni i na šta ih je to pokrenulo? (Luka 24:52, 53).

¹⁵ Isusovi učenici su bili veoma tužni kada je on umro. Zamisli sebe na njihovom mestu. Oni nisu samo izgubili dragog prijatelja već su ostali i bez nade (Luka 24:17-21). Međutim, kada im se Isus pojavio, do tančina im je objasnio svoju ulogu u ispunjenju biblijskih proročanstava. Poverio im je i važan zadatak (Luka 24:26, 27, 45-48). Do vremena kada je Isus uzašao na nebo, 40 dana  kasnije, njihova tuga se pretvorila u veliku radost. Bili su veoma srećni što su znali da je njihov Učitelj živ i spreman da im pomogne da izvrše zadatak koji im je dao. Ta radost ih je pokrenula da bez prestanka slave Jehovu. (Pročitati Luku 24:52, 53; Dela 5:42.)

16. Kako se možemo ugledati na Isusove učenike?

¹⁶ Kako se možemo ugledati na Isusove učenike? Tako što ćemo radosno služiti Jehovi tokom čitave godine, a ne samo u periodu Spomen-svečanosti. Da bismo to mogli, Božje Kraljevstvo treba da nam bude na prvom mestu u životu. Na primer, mnogi su izabrali posao koji im omogućava da redovno idu u službu, prisustvuju sastancima i imaju porodično proučavanje. Neki su se čak odrekli materijalnih stvari koje drugi smatraju neophodnim kako bi mogli više da pruže skupštini ili da se presele tamo gde je veća potreba za objaviteljima Kraljevstva. Potrebna nam je istrajnost da bismo bez prestanka služili Jehovi, ali on obećava da će nas bogato blagosloviti ako nam je Kraljevstvo važnije od svega (Posl. 10:22; Mat. 6:32, 33).

17. Koji cilj ćeš sebi postaviti u periodu Spomen-svečanosti? (Videti sliku.)

¹⁷ Radujemo se što ćemo u utorak, 4. aprila, obeležiti Spomen-svečanost. Međutim, nemoj čekati do tada da bi razmišljao o Isusovom životu i o ljubavi koju su on i Jehova pokazali prema nama. Čini to kad god ti se ukaže prilika u periodu Spomen-svečanosti. Primera radi, odvajaj vreme da čitaš i duboko razmišljaš o događajima koji se nalaze u tabeli „Poslednja sedmica Isusovog života na zemlji“ u Dodatku B12 u prevodu Novi svet. Dok čitaš o Isusovom životu, traži biblijske stihove koji će ojačati tvoju zahvalnost i ljubav i pomoći ti da budeš hrabriji i radosniji. Nakon toga, pronađi konkretne načine da pokažeš svoju duboku zahvalnost. Možeš biti siguran da će Isus ceniti sve što u periodu Spomen-svečanosti budeš radio u znak sećanja na njegovu žrtvu (Otkr. 2:19).