1-2. Zašto svake godine prisustvujemo Spomen-svečanosti?

 PRE skoro 2 000 godina Isus je dao svoj život za nas i time nam omogućio da dobijemo večni život. U noći pre svoje smrti, zapovedio je svojim učenicima da se sećaju onoga što je učinio za njih tako što će održavati jednostavnu svečanost tokom koje će koristiti hleb i vino (1. Kor. 11:23-26).

² Mi smo poslušni toj Isusovoj zapovesti zato što ga mnogo volimo (Jov. 14:15). Zahvalnost za njegovu žrtvu pokazujemo tako što svake godine u periodu Spomen-svečanosti uz molitvu razmišljamo o onome što je njegova smrt omogućila svim ljudima. Osim toga, trudimo se da više idemo u službu i da što veći broj ljudi pozovemo na Spomen-svečanost. Naravno, nećemo ničemu dozvoliti da nas spreči da prisustvujemo toj posebnoj svečanosti.

3. O čemu će biti reči u ovom članku?

³ U ovom članku ćemo osmotriti tri područja na kojima Jehovine sluge ulažu veliki trud da bi obeležavale godišnjicu Isusove smrti: (1) proslavljaju Spomen-svečanost onako kako je Isus odredio, (2) pozivaju druge  na taj skup i (3) proslavljaju ovu svečanost i u teškim okolnostima.

4. Šta sve saznajemo tokom Spomen-svečanosti i zašto treba da budemo zahvalni za to? (Luka 22:19, 20).

⁴ Svake godine na Spomen-svečanosti slušamo govor koji nam pruža jasne odgovore na mnoga pitanja. Saznajemo zašto je ljudima potrebna otkupnina i kako smrt jednog čoveka može pokriti grehe mnogih. Podsećamo se i na to šta predstavljaju hleb i vino i ko treba da ih uzima. (Pročitati Luku 22:19, 20.) Razmišljamo i o divnoj budućnosti koja čeka one koji se nadaju večnom životu na zemlji (Is. 35:5, 6; 65:17, 21-23). Treba da budemo zahvalni za ono što smo naučili. Milijarde ljudi ne znaju ove stvari i ne razumeju koliko je dragocena Isusova žrtva. Osim toga, ne obeležavaju Spomen-svečanost onako kako je to Isus zapovedio. Zbog čega?

5. Kako su ljudi nakon smrti većine apostola počeli da obeležavaju Isusovu smrt?

⁵ Ubrzo nakon smrti Isusovih apostola, u skupštinu su se uvukli lažni hrišćani (Mat. 13:24-27, 37-39). Oni su izvrtali „istinu da bi odvukli učenike za sobom“ (Dela 20:29, 30). Jedna od neistina koje su s vremenom počeli da zagovaraju bila je da njegova žrtva mora da se prinosi uvek iznova. To je u suprotnosti sa onim što kaže Biblija, da je Isus „jednom zauvek prinet da ponese grehe mnogih“ (Jevr. 9:27, 28). Mnogi ljudi danas veruju u to lažno učenje. Oni se redovno okupljaju u crkvama, ponekad i svaki dan, kako bi učestvovali u obredu koji se naziva „pričešće“. b U nekim hrišćanskim crkvama vernici se ne pričešćuju tako često. U svakom slučaju, većina njih nema predstavu o tome šta je sve postignuto Hristovom smrću. Neki se možda pitaju: „Da li mi na osnovu Isusove žrtve zaista mogu biti oprošteni gresi?“ Zašto se to pitaju? Zato što su im sumnje posejali ljudi koji tvrde da Isusova žrtva ne može pokriti grehe. Kako pravi Isusovi sledbenici pomažu ljudima da uvide šta je istina o otkupnoj žrtvi?

6. Šta je do 1872. zaključila jedna grupa koja je temeljno proučavala Bibliju?

⁶ Krajem 19. veka, grupa ljudi predvođena Čarlsom Tejzom Raselom počela je temeljno da proučava Sveto pismo. Želeli su da razumeju značenje Isusove žrtve i kako treba obeležavati sećanje na njegovu smrt. Na temelju Biblije su do 1872. došli do zaključka da je Isus svojom smrću obezbedio otkupninu za sve ljude. To saznanje nisu zadržali za sebe već su ga putem knjiga, novina i časopisa prenosili drugima. Ubrzo nakon toga, po uzoru na hrišćane iz prvog veka, počeli su da se okupljaju samo jednom godišnje kako bi proslavili Spomen-svečanost.

7. Kako i nama koriste saznanja do kojih su došli Čarls Rasel i njegovi saradnici?

⁷ I nama mnogo koriste saznanja do kojih su pre mnogo godina došli ti hrišćani. U kom smislu? Jehova nam je pomogao da razumemo šta Isusova žrtva znači i šta će ona omogućiti čitavom čovečanstvu (1. Jov. 2:1, 2). Saznali smo i  da Biblija govori o dve nade za ljude koji su poslušni Bogu. Neki će dobiti besmrtni život na nebu, a milioni drugih će večno živeti na zemlji. Sve smo bliži Jehovi kad razmišljamo o tome koliko nas on voli i koliko nama lično znači Isusova otkupna žrtva (1. Petr. 3:18; 1. Jov. 4:9). Zato poput naše verne braće iz prošlosti i mi pozivamo druge da nam se pridruže u proslavljanju Spomen-svečanosti, po uzoru koji nam je Isus dao.

8. Koliki trud Jehovine sluge ulažu u pozivanje drugih na Spomen-svečanost? (Videti sliku.)

⁸ Jehovine sluge već mnogo godina unazad pozivaju ljude da prisustvuju Spomen-svečanosti. Već 1881. braća i sestre iz Sjedinjenih Država bili su pozvani da se okupe u kući jednog brata u Alegeniju, u Pensilvaniji, kako bi proslavili tu svečanost. Kasnije je svaka skupština zasebno održavala Spomen-svečanost. U martu 1940, objaviteljima je rečeno da mogu pozvati sve zainteresovane ljude sa svog područja. Betel se 1960. prvi put pobrinuo da skupštine dobiju štampane pozivnice. Od tada je podeljeno na milijarde pozivnica za Spomen-svečanost. Zašto ulažemo toliki trud i vreme da pozivamo druge?

9-10. Koga sve pozivamo na Spomen-svečanost i zašto? (Jovan 3:16).

⁹ Zašto pozivamo druge na Spomen-svečanost? Između ostalog, zato što želimo da oni koji prvi put dođu saznaju šta su Jehova i Isus učinili za sve nas. (Pročitati Jovana 3:16.) Nadamo se  da će ih ono što budu čuli i videli pokrenuti da saznaju više o tome i da postanu Jehovine sluge. Ali i drugima ova svečanost može mnogo značiti.

¹⁰ Mi pozivamo i one koji su nekad bili aktivni Jehovini svedoci. To činimo da bismo ih podsetili da ih Bog i dalje voli. Mnogi se odazivaju na naš poziv i presrećni smo zbog toga. Prisustvovanje Spomen-svečanosti ih podseća na to koliko su bili srećni dok su služili Jehovi. Tako je bilo i s Monikom c. Ona je ponovo postala aktivna tokom pandemije koronavirusa. Nakon što je prisustvovala obeležavanju godišnjice Hristove smrti 2021, rekla je: „Ova Spomen-svečanost je bila posebna za mene. Prvi put nakon 20 godina mogla sam da svedočim ljudima i da ih pozivam na Spomen-svečanost. Svim srcem sam se trudila u tome zato što sam zahvalna Jehovi i Isusu za ono što su učinili za mene“ (Ps. 103:1-4). Kako god da ljudi reaguju na naš poziv, mi dajemo sve od sebe da ih pozovemo na tu svečanost znajući da Jehova to mnogo ceni.

11. Kako Jehova blagosilja trud koji ulažemo dok pozivamo ljude na Spomen-svečanost? (Agej 2:7).

¹¹ Jehova bogato blagosilja naš trud u pozivanju ljudi na Spomen-svečanost. Uprkos ograničenjima zbog pandemije koronavirusa, na Spomen-svečanost 2021. došle su 21 367 603 osobe, što je bio najveći broj prisutnih do tada. To je skoro dva i po puta više od broja Jehovinih svedoka u svetu! Naravno, za Jehovu nije bitan samo broj. Njemu je stalo do svakoga ko se odazvao na taj poziv (Luka 15:7; 1. Tim. 2:3, 4). Dok pozivamo druge na Spomen-svečanost, uvereni smo da nam Jehova pomaže da pronađemo ljude dobrog srca. (Pročitati Ageja 2:7.)

12. Šta bi nam moglo otežati da obeležimo godišnjicu Isusove smrti? (Videti sliku.)

¹² Isus je prorekao da ćemo se tokom poslednjih dana suočavati s raznim poteškoćama – protivljenjem u porodici, progonstvom, ratovima, bolestima i mnogim drugim nevoljama (Mat. 10:36; Mar. 13:9; Luka 21:10, 11). Ponekad nam ti problemi mogu otežati da obeležimo godišnjicu Isusove smrti. Šta naša braća i sestre čine kako bi savladali te prepreke i kako im Jehova pomaže?

13. Kako je Jehova blagoslovio Artema zato što je bio hrabar i rešen da proslavi Spomen-svečanost uprkos tome što je bio u zatvoru?

¹³ Zatvor. Naša braća koja su u zatvoru zbog svoje vere daju sve od sebe kako bi održali Spomen-svečanost. Pogledajmo šta je uradio Artem. Tokom perioda Spomen-svečanosti 2020, bio je zatvoren u ćeliji od 17 kvadratnih metara u kojoj je obično bilo četiri do pet zatvorenika. Iako je bio u zatvoru, uspeo je da nabavi neke stvari koje bi koristio kao simbole tokom Spomen-svečanosti i planirao je da održi govor makar i radi sebe. Ali ostali zatvorenici u ćeliji su pušili i mnogo psovali. Šta je on uradio? Zamolio ih je da ne puše i ne psuju barem jedan sat. Na njegovo iznenađenje, oni su pristali na to. Artem kaže: „Pitao sam ih da li hoće da im ispričam nešto o Spomen-svečanosti.“ Rekli su da ih to  ne zanima, ali nakon što su videli kako je on obeležio ovu svečanost, postavljali su mu mnoga pitanja.

14. Kako su Jehovine sluge proslavile Spomen-svečanost uprkos pandemiji koronavirusa?

¹⁴ Pandemija koronavirusa. Zbog pandemije koronavirusa Jehovine sluge nisu mogle da se okupe i zajedno proslave Spomen-svečanost. Ali to ih nije sprečilo da je održe. d Skupštine koje imaju pristup internetu održale su ovu svečanost putem video-poziva. Ali šta je s milionima onih koji nisu imali pristup internetu? U nekim zemljama je organizovano da se govor za Spomen-svečanost prenosi putem televizije ili radija. Pored toga, podružnice su snimile govor na više od 500 jezika kako bi i oni koji žive u zabačenim područjima mogli da održe Spomen-svečanost, a braća su se pobrinula da ti snimci stignu do njih.

15. Šta možeš naučiti od Su?

¹⁵ Protivljenje porodice. Za neke je najveća prepreka da prisustvuju Spomen-svečanosti protivljenje porodice. Taj problem je imala i Su. Dan pre Spomen- svečanosti 2021, rekla je sestri s kojom je proučavala da zbog protivljenja porodice neće moći da prisustvuje. Sestra joj je pročitala Luku 22:44. Nakon toga joj je objasnila da u teškim okolnostima treba da sledimo Isusov primer tako što ćemo se potpuno uzdati u Jehovu i moliti mu se. Sledećeg dana, Su je pripremila simbole i gledala poseban jutarnji biblijski program na veb-sajtu jw.org. Te večeri je bila sama u sobi i telefonom je pratila program. Nakon toga je napisala sestri s kojom je proučavala: „Juče si me veoma ohrabrila. Dala sam sve od sebe kako bih prisustvovala Spomen-svečanosti, a Jehova je stvarno uradio svoj deo. Ne postoje reči kojima bih opisala koliko sam srećna i zahvalna Jehovi.“ Da li misliš da on može i tebi pomoći ako se nađeš u sličnoj situaciji?

16. Zašto smo uvereni u to da će Jehova blagosloviti naš trud da prisustvujemo Spomen-svečanosti? (Rimljanima 8:31, 32).

¹⁶ Jehova mnogo ceni trud koji ulažemo da bismo obeležili godišnjicu Isusove smrti. Možemo biti sigurni da će nas blagosloviti kad vidi koliko smo zahvalni za ono što je učinio za nas. (Pročitati Rimljanima 8:31, 32.) Zato ne dozvolimo da nas išta spreči da prisustvujemo Spomen-svečanosti i dajmo sve od sebe da u tom periodu što više učestvujemo u službi.